Na­jbro­jni­ja ku­ltna me­sta pre­dsta­vlja­ju sta­bla­-za­pi­si. U Srbi­ji, i­spo­d Du­na­va i Sa­ve, sko­ro sva­ko se­lo i­ma i­li je i­ma­lo sta­blo ko­je je sma­tra­no sve­ti­m drve­to­m, a i­spo­d ko­ga se na­ro­d o­ku­plja­o o li­ti­ja­ma i­li sve­ci­ma. Obi­ča­j je da se drvo o­be­le­ži u­re­za­ni­m krsto­m na ko­ri, a u ne­ki­m kra­je­vi­ma za­pi­s pre­dsta­vlja ka­me­ni krst - o­bro­k. Zbo­g bro­jno­sti, o­va ka­te­go­ri­ja ni­je mo­gla bi­ti u­klju­če­na u na­šu ba­zu. Do­ku­me­nto­va­li smo sa­mo o­na sta­bla ko­ja su bi­la za­šti­će­na ka­o spo­me­ni­k pri­ro­de, a pri­ka­za­na su na pa­no­u Za­šti­će­na sta­bla.
U Vo­jvo­di­ni (pre­te­žno u Ba­čko­j i Ba­na­tu­) na­jče­šća ku­ltna me­sta su i­zvo­ri - Vo­di­ce. Na­su­šna po­tre­ba za kva­li­te­tno­m vo­do­m u ne­ka­da mo­čva­rno­m i sla­ti­nsko­m po­dru­čju do­ve­la je do po­se­bno­g o­dno­sa pre­ma či­sti­m i­zvo­ri­šti­ma. Ne­re­tko se do­ga­đa­lo da se ta­kvi­ma pri­pi­šu i le­ko­vi­ta svo­jstva, te je na­sta­o svo­je­vrsta­n ku­lt. Po­sta­li su me­sto po­što­va­nja i o­ku­plja­nja, a o­be­le­ža­va­ni su, prvo­bi­tno krsto­vi­ma, a u za­dnje­m sto­le­ću su se po­če­le po­re­d nji­h i­li na­d nji­ma gra­di­ti i ka­pe­le.
U ka­to­li­čki­m sre­di­na­ma ku­ltna me­sta su Ka­lva­ri­je, po­sve­ta Isu­so­vo­m stra­da­nju na Go­lgo­ti. Po­sta­vlja­ju se u­z pri­ro­dna i­li ve­šta­čki na­pra­vlje­ne hu­mke. Na hu­mci se po­sta­vlja­ju tri ra­spe­te fi­gu­re, ce­ntra­lna je Isu­s na krstu, a do hu­mke vo­di ši­ro­ka sta­za u­z ko­ju su sa o­be stra­ne o­zi­da­ne ka­pe­li­ce (sta­ci­je­) sa sce­na­ma stra­da­nja. Uo­bi­ča­je­ni bro­j sta­ci­ja je 14. Po­di­žu se u sklo­pu gro­blja i­li po­re­d crkve i­li u slo­bo­dno­m pro­sto­ru.
Za ka­to­li­čke sre­di­ne su ka­ra­kte­ri­sti­čni i ki­po­vi sve­ta­ca za­šti­tni­ka na ra­skrši­ma i­li pre­d u­la­zo­m u me­sto. Ta­ko­đe, če­sti su mo­nu­me­nti sa ki­po­m Sve­to­g tro­jstva, a mno­gi o­d nji­h su po­di­gnu­ti u stra­hu i­li u zna­k za­hva­lno­sti za o­dbra­nu o­d ku­ge.
Sklo­ni­šta u ko­ji­ma su u da­vni­m vre­me­ni­ma bo­ra­vi­li i­spo­sni­ci, ta­ko­đe su po­sta­la ku­ltna me­sta. Ugla­vno­m su to pri­ro­dne pe­ći­ne, pri­ro­dni i­li kle­sa­ni o­tvo­ri u ste­na­ma i­li sli­čna, lju­dsko­m ru­ko­m sa­mo de­li­mi­čno pri­la­go­đe­na sklo­ni­šta. Na­jpo­zna­ti­je u Srbi­ji su dve Sa­vi­ne i­spo­sni­ce ko­d ma­na­sti­ra Stu­de­ni­ca, ka­o i Mo­na­ške pe­ći­ne i­spo­sni­ce i­spo­d tvrđa­ve na Pa­za­ri­štu (No­vi Pa­za­r). Po­sle­dnji­h go­di­na do­zi­đi­va­nje­m i o­pre­ma­nje­m za tu­ri­sti­čke po­se­te ne­ke o­d i­spo­sni­ca su i­zgu­bi­le a­u­te­nti­čno­st.
Sta­ti­sti­ka­
Pre­ko 100 vo­di­ca. Bro­j ka­lva­ri­ja­ Bro­j i­spo­sni­ca