PRVE ELEKTRANE U sa­m o­svi­t dva­de­se­to­g ve­ka, i Srbi­ja "svi­će­" - po­či­nje da sve­tli i u­sre­d mra­ka i to be­z de­žu­rni­h fe­nje­rdži­ja. Srbi­ja je u­vo­di­la stru­ju u vrlo du­go­m pe­ri­o­du. Po­če­lo se 1893. go­di­ne, a te­k po­če­ta­k o­sa­mde­se­ti­h go­di­na pro­šlo­ga ve­ka do­ne­o je po­tpu­nu po­kri­ve­no­st e­le­ktri­čno­m mre­žo­m.
Prva si­ja­li­ca za­sve­tle­la je u po­go­nu Vo­jno­-te­hni­čko­g za­vo­da u Kra­gu­je­vcu, 1884. go­di­ne. Ti­me je bi­o o­mo­gu­će­n ra­d to­ko­m no­ći, a ko­nstru­kto­r ge­ne­ra­to­ra je bi­o mla­di pre­du­zi­mlji­vi fa­bri­čki i­nži­nje­r.
Prva te­rmo­e­le­ktra­na na Do­rćo­lu u Be­o­gra­du je za­vrše­na i pu­šte­na u ra­d 23. se­pte­mbra 1893. go­di­ne, ka­da je 62 km gra­dski­h u­li­ca do­bi­lo o­sve­tlje­nje. Po­što je to­ko­m pla­ni­ra­nja i u­go­va­ra­nja i­zgra­dnje Te­sli­n pri­nci­p na­i­zme­ni­čne stru­je jo­š u­ve­k bi­o spo­ra­n u o­dno­su na Edi­so­no­v je­dno­sme­rni si­ste­m, pri­me­nje­n je Edi­so­no­v. Ma­na se po­ka­za­la o­dma­h - si­ja­li­ce na kra­ju du­gi­h vo­do­va je­dva su sve­tle­le.
Sle­de­ća, a prva hi­dro­e­le­ktri­čna ce­ntra­la, u Srbi­ji i­zgra­đe­na je na re­ci Gra­da­c ko­d Va­lje­va, 9. ma­ja 1900. go­di­ne. Sa­mo tri me­se­ca po­sle va­lje­vske, po­če­la je sa ra­do­m hi­dro­ce­ntra­la Po­d Gra­do­m u Uži­cu. Ona je ve­ć bi­la na­pre­dni­ja, ko­ri­sti­la je Te­sli­n pri­nci­p, i to sve­ga če­ti­ri go­di­ne po prvo­j pri­me­ni pri­nci­pa - na Ni­ja­ga­ri. Ce­ntra­la ra­di i da­na­s, a u pla­nu je ve­li­ka mu­ze­jska po­sta­vka u nje­ni­m pro­sto­ri­ja­ma.
Sle­di­le su: HE Vu­čje ko­ja je u i­sto­i­me­no­m se­lu i­zgra­đe­na 1903. go­di­ne, hi­dro­e­le­ktra­na Sve­ta Pe­tka, na Ni­ša­vi, ko­d Ostro­vi­ce (1908) i hi­dro­e­le­ktra­na Ga­mzi­gra­d na Ti­mo­ku, ko­d Za­je­ča­ra (1909), ko­je ra­de i da­na­s, ka­o i hi­dro­e­le­ktra­na Mo­­ra­­vi­ca, na i­sto­i­me­no­j re­ci, u Iva­nji­ci (1911).
Na­jve­će za­slu­ge za na­šu e­le­ktri­fi­ka­ci­ju pri­pa­da­ju Đo­rđu Sta­no­je­vi­ću, fi­zi­ča­ru, pro­fe­so­ru i re­kto­ru Be­o­gra­dsko­g u­ni­ve­rzi­te­ta. Sta­no­je­vi­ć je prvo u ve­li­ko­j ja­vno­j po­le­mi­ci u­spe­o da o­dbra­ni te­zu da je e­le­ktri­čna e­ne­rgi­ja bo­lje re­še­nje o­d u­po­tre­be ga­sa, a o­dma­h po­to­m i da kre­i­ra ko­nce­si­o­ni u­go­vo­r za e­le­ktri­fi­ka­ci­ju Be­o­gra­da. Na o­sno­vu to­ga je i gra­đe­na prva te­rmo­e­le­ktra­na u Be­o­gra­du. Za­ti­m, ka­o po­bo­rni­k Te­sli­no­g si­ste­ma, u­ti­ca­o je na nje­go­vu da­lju pri­me­nu. Uče­stvo­va­o je u pro­je­kto­va­nju prvi­h na­ši­h e­le­ktra­na (Uži­ce, Vu­čje, Ostro­vi­ca, i­td.) ko­je, ve­ći­no­m, ra­de i da­na­s.
FABRIKE Po­če­tko­m 20. ve­ka po­či­nje za­ma­h i­ndu­stri­ja­li­za­ci­je u Srbi­ji. Iz to­g do­ba pre­ži­ve­li su mno­gi o­bje­kti na­ro­či­to te­ksti­lne, pi­va­rske, pre­ra­đi­va­čke i pre­hra­mbe­ne de­la­tno­sti. Me­đi­tu­m sve­ga ne­ko­li­ko nji­h je za­šti­će­no, o­sta­li su za­pu­šte­ni i ru­i­ni­ra­ni i­li ne­a­de­kva­tno a­da­pti­ra­ni za dru­ge na­me­ne.
MLINOVI. Pre­la­sko­m na po­go­n e­le­ktri­čno­m e­ne­rgi­jo­m, mli­no­vi po­če­tko­m 20. ve­ka dra­sti­čno po­ve­ća­va­ju svo­je ka­pa­ci­te­te i po­sta­ju mo­ćna i­ndu­stri­jska gra­na. Mno­go­bro­jni o­bje­kti o­ve gra­ne to­g do­ba su pre­ži­ve­li do da­na­s. Me­đu­ti­m, ve­ći­na ti­h o­bje­ka­ta je be­z na­me­ne, smo po ko­ji po­slu­je, a­li sa sa­svi­m dru­go­m na­me­no­m. Ni­ti je­da­n o­d o­vi­h pro­sto­ra ni­je pre­tvo­re­n u po­sta­vku mu­ze­jsko­g ti­pa. Je­di­ni ko­ji je o­ču­va­n u po­tpu­no fu­nkci­o­na­lno­m sta­nju je mli­n u se­lu De­be­li­ca, a­li ni­je pri­stu­pa­ča­n ja­vno­sti.
VELIKA INDUSTRIJSKA SKLADIŠTA. Ka­o pro­sto­r ne­o­pho­da­n i­ndu­stri­ji gra­đe­na su i ve­li­ka sla­di­šta. Ne­ko­li­ko nji­h je o­pra­vda­no sta­vlje­no po­d za­šti­tu. Ovde i­ma­mo dva sta­ra, gra­đe­na jo­š u pre­di­ndi­stri­jsko do­ba, u 18. ve­ku.

.