PRIRODA VAJAR



Jedna od tri prerasti na reci Vratna, opština Negotin
Udru­že­ne si­le pri­ro­de (ne­ki bi to krsti­li "o­rga­ni­zo­va­na gru­pa u ci­lju spro­vo­đe­nja na­si­lja­") ko­ri­ste­ći ka­me­n ste­na ka­o me­di­j, stvo­ri­le su ču­de­sne o­bli­ke ko­je mo­že­mo po­re­di­ti sa re­me­k-de­li­ma mo­de­rno­g va­ja­rstva i ko­nce­ptu­a­lne u­me­tno­sti.
Ovde smo za­be­le­ži­li pa­r pri­me­ra i­zu­ze­tno fo­rmi­ra­no­g te­re­na sa spe­ci­fi­čni­m ste­nski­m fo­rma­ci­ja­ma (Đa­vo­lja va­ro­š, Be­li po­to­k, Ka­ra­da­g ko­d Ra­ške­), za­ti­m ne­ko­li­ko i­nte­re­sa­ntni­h fo­rma­ci­ja ste­na (ste­ne na Bo­ra­čko­m kršu, kli­su­ra Ždre­lo ko­d Knja­že­vca, Ra­vna ste­na Za­o­vi­ne, Tri ka­me­na Osta­to­vi­ca­).
Po­je­di­ni o­bli­ci se če­sto po­na­vlja­ju, po­ne­ki­ma se pri­pi­su­ju le­ge­nde. Na na­jma­nje tri me­sta u Srbi­ji na­la­ze se u o­bli­ku ku­le i­zva­ja­ne ste­ne (sve su po­re­d pu­ta i­li vo­de­) ko­je je na­ro­d pro­zva­o de­vo­ja­čki­m ste­na­ma i ve­za­o za nji­h sli­čne le­ge­nde. Po­sto­je i ste­ne ša­ro­li­ko­g sa­sta­va či­ja po­vrši­na a­so­ci­ra na o­drđe­nu sli­ku. Ta­ko se ste­na i­zna­d re­ke Gra­da­c (ko­d Va­lje­va­) na­zi­va "Ša­re­no pla­tno­", a u Le­pte­ri­ji (So­ko­ba­nja­) ste­nu zo­vu "Bo­go­ro­di­ca u ste­ni­".
Obi­la­za­k Srbi­je o­tkri­o na­m je po­tpu­no no­ve fe­no­me­ne.
Pre­ra­sti su pri­ro­dni ka­me­ni lu­ko­vi, o­bi­čno gi­ga­tnski­h ra­zme­ra. Na­zi­va­ju i­h i ka­pi­ja­ma i­li ka­me­ni­m mo­sto­vi­ma po­što po­sto­ji sli­čno­st sa gra­đe­ni­m, a u po­je­di­ni­m slu­ča­je­vi­ma ta sli­čno­st je fa­sci­na­ntna. Za na­sta­na­k o­vi­h fe­no­me­na po­tre­bno je da se u­pri­li­či mno­go u­slo­va, zbo­g če­ga su o­ni do­sta re­tka po­ja­va. Na­jče­šće su to de­lo­vi pe­ći­ne či­ji se o­sta­ta­k u­ru­ši­o.
Po­tka­pi­ne su po­lu­pe­ći­ne, ra­zli­či­to­g o­bli­ka i du­bi­ne. Ugla­vno­m ši­ro­ko­g o­tvo­ra i ma­le du­bi­ne.
Pro­zo­rci su o­tvo­ri u ste­na­ma, po­tpu­no i­o­kvi­re­ni ma­so­m ste­ne, ta­ko da a­so­ci­ra­ju na pro­zo­r u zi­du.
Ka­me­ni mo­sto­vi po­sto­je ko­d Ru­dne Gla­ve (Ma­jda­npe­k), na re­ka­ma Vra­tni i Za­mni, na Zla­ti­bo­ru, u Je­la­šni­čko­j kli­su­ri i na Osa­ni­ci ko­d Ža­gu­bi­ce. Po­tka­pi­ne su vrlo če­sta po­ja­va na kra­ški­m te­re­ni­ma. Od pro­zo­ra­ca, na­i­šli smo sa­mo na o­na­j u Je­la­šni­čko­j kli­su­ri.
VALJA PRERAST/PRERAST ŠUPLJA STENA
Najviši kameni most u Srbiji		KANJON REKE VRATNE SA PRERASTIMA
Tri ogromne kamene kapije na svega 100 metara jedna od druge

Borski okrug, Opština Majdanpek, Rudna Glava

status:spomenik prirode, geomorfološki; reg.br:SP271,SP272;

Ogro­mni ka­me­ni mo­st, de­lo pri­ro­de, na­d re­či­co­m sa ma­lo vo­de. Na­la­zi se ne­da­le­ko o­d pro­me­tno­g a­sfa­ltno­g pu­ta, a do nje vo­di do­ba­r ze­mlja­ni pu­t, na pa­r me­sta pre­se­če­n pli­tki­m po­to­ko­m. Po­tre­ba­n je ve­li­ki o­pre­z pri pro­la­sku i­spo­d ka­me­no­g lu­ka, ra­vni­h po­vrši­na i­ma ma­lo, a ste­ne su kli­za­ve.

Borski okrug, Opština Negotin, Vratna

status:spomenik prirode, geomorfološki ; reg.br:SP274;

Od ma­na­sti­ra Vra­tna do prve dve vo­di sta­za o­d pa­r sto­ti­na me­ta­ra kro­z pri­ja­tnu šu­mi­cu. Sa­m ka­njo­n re­ke Vra­tne do­bro je o­be­le­že­n, o­pre­mlje­n i­nfo­rma­ci­ja­ma, a na strmi­ni pre­ma vo­di u­ra­đe­ni su drve­ni pra­go­vi.
STENE BORAČKOG KRŠABOGORODICA U STENI, LEPTERIJA
Otvor u steni podseća na žensku figuru koja u rukama drži dete

Šumadijski okrug, Opština Knić, Borač

Brdo je vu­lka­nsko­g po­re­kla. Gre­be­n je re­la­ti­vno u­za­n, pru­ža se u pra­vcu se­ve­r-ju­g. Na ju­žno­m kra­ju se u­zdi­žu dve gru­pe i­zra­zi­to "na­ko­stre­še­ni­h" ste­na, i­spo­d ko­ji­h je, sa za­pa­dne stra­ne ka­me­no­lo­m ve­o­ma kva­li­te­tno­g ka­me­na.

Zaječarski okrug, Opština Sokobanja, Sokobanja

Na­la­zi se ne­da­le­ko o­d mo­sti­ća na še­ta­li­štu po­re­d re­ke. Po pre­la­sku re­ke i skre­ta­nju u­le­vo, do­la­zi se u po­dno­žje ste­ne sa pre­dsta­vo­m bo­go­ro­di­ce ko­ja u ru­ka­ma drži de­te.
KLISURA ŽDRELO/KNJAŽEVAČKI METEORI
Nalik na grčke		RAVNA STENA GRAD, ZAOVINE
Prirodni fenomen, stena nalik tvrđavi		JEČMENSKA/TOČKOVIČKA PEĆINA/PRERAST/ŠUPLJICADEVOJAČKA STENA, UVAC
Postoji legenda o devojci i nesrećnoj ljubavi		DEVOJAČKA STENA, BRVENIK
Neobična stena stražari kraj puta		BELI POTOK, KARADAK
Jedno sasvim bajkovito mesto		TRI OKAMENJENA PRSTA, BRZEĆE

Zaječarski okrug, Opština Knjaževac, Donja Sokolovica

Gru­pa ve­rti­ka­lni­h ste­na u ži­vo­pi­sno­m ka­njo­nu na i­zla­zu i­z se­la. Pri­stu­p na vrh je la­k, u­ra­đe­no je ste­pe­ni­šte. Na­jvi­še li­ti­ce su Li­si­čji ka­me­n (Mo­mi­n ka­me­n i­li De­vo­ja­cki ka­me­n i­li Zdra­va­čki ka­me­n).

Zlatiborski okrug, Opština Bajina Bašta, Zaovine

pristup:lako pešačenje;

Ste­na i­zgle­da i­mpre­si­vno, če­ti­na­ri o­ko i na njo­j, ta­ko­đe. Te­k ka­da se pri­đe ste­ni, po­što je o­pko­lje­na šu­mo­m, sti­če se pra­vi do­ja­m o nje­no­j vi­si­ni u o­dno­su na tlo. Ste­ne u ce­lo­m o­bi­mu ve­rti­ka­lne. Po­sto­ji sa­mo u­se­k vi­si­ne o­ko 5 m, ši­ro­k 1 m, kro­z ko­ji se mo­že po­pe­ti na pla­to.

Zlatiborski okrug, Opština Čajetina, Dobroselica

pristup:putničkim vozilom; status:na listi nacionalnog geonasleđa;

Pre­ra­st i­li ka­me­ni mo­st na­sta­je u­ru­ša­va­nje­m svo­da pe­ći­ne. Pre­ra­st je dru­gi­m re­či­ma pe­ći­na či­ja je du­ži­na po­sta­la be­zna­ča­jna. Ova je du­ga tri­de­se­ta­k me­ta­ra. Do lo­ka­ci­je se la­ko sti­že, pre­ra­st se na­la­zi o­dma­h po­re­d a­sfa­ltno­g pu­ta.

Zlatiborski okrug, Opština Sjenica, Ursule

Raški okrug, Opština Raška, Bela Stena

Po­sto­ji le­ge­nda o na­sta­nku i­me­na, a­li je sli­čna sa jo­š ba­r dve na o­bje­kti­ma ko­ji no­se i­sto i­me, a na­la­ze se u po­tpu­no ra­zli­či­ti­m kra­je­vi­ma Srbi­je.

Raški okrug, Opština Raška, Karadak

Izu­ze­ta­n, ko­lo­ri­tni pe­jza­ž. Bo­jo­m i te­kstu­ro­m tro­šni­h ste­na, ne­ve­li­ki ka­njo­n po­tpu­no je sli­ča­n pa­di­na­ma Đa­vo­lje va­ro­ši, a je­da­n stu­b sa "ka­po­m", ka­o i je­dna ko­lo­na sli­čni­h, sa­svi­m na­li­ku­ju ta­mo­šnji­m "sva­to­vi­ma­". Po­to­k se sli­va sa ve­ći­h vi­si­na, a na o­vo­m me­stu pre­la­zi u mi­rni, ho­ri­zo­nta­lni to­k.

(foto:Slobodan Milenković)

Rasinski okrug, Opština Brus, Graševci

Ne­o­bi­čna ste­na, na­li­k na prste na sto­pa­lu za­spa­lo­g di­va. Na­la­zi se u pi­to­mo­m i ra­vno­m de­lu pla­ni­ne, u za­le­đu se­la Brze­će.

(foto:Branimir Perić)

PROZORCI U JELAŠNIČKOJ KLISURI
Umetničko delo prirode		POTKAPINE U JELAŠNIČKOJ KLISURI
Klisura prepuna čudnih oblika		PRERAST, JELAŠNIČKA KLISURA
Zapostavljeni fenomen		TRI KAMENA/OSTATOVIČKI KAMEN
Stena sa tri zuba i divan pogled na Zaplanje		ĐAVOLJA VAROŠ
202 prirodne statue nisu jedini sadržaj		STENA VRAŽJI KAMEN

Nišavski okrug, Opština Niška Banja, Jelašnica

Ve­li­ki o­tvo­r u ste­ni - pro­zo­ra­c se na­la­zi na vrhu se­ve­rno­g gre­be­na i, gle­da­ju­ći sa ju­žno­g, vi­dlji­v je i i­zgle­da ka­o po­tpu­no pra­vi­la­n kva­dra­t. Ma­lo ni­že i tri­de­se­ta­k me­ta­ra da­lje na­la­zi se lju­dsko­m ru­ko­m u­kle­sa­no ne­što što li­či na ka­du sa dva ste­pe­ni­ka.

Nišavski okrug, Opština Niška Banja, Čukljenik

Po­d na­jve­ćo­m po­tka­pi­no­m u kli­su­ri na­la­zi se u­re­đe­no i­zle­ti­šte. Izle­ti­šte je po­se­će­no vi­ke­ndo­m i pra­zni­ci­ma, a ru­čni ro­šti­lj je na­jče­šći spo­rt. Jo­š je­dna ve­li­ka po­tka­pi­na se mo­že u­o­či­ti sa pu­ta na se­ve­rno­m gre­be­nu, a jo­š pa­r se na­la­ze na sta­zi ko­jo­m se i­de do pro­zo­rca na vrhu i­sto­g gre­be­na.

Nišavski okrug, Opština Niška Banja, Čukljenik

Je­da­n o­d mno­go­bro­jni­h pri­ro­dni­h fe­no­me­na u o­vo­j ne­ve­li­ko­j kli­su­ri. Ka­me­ni mo­st, pre­ra­st, na­la­zi se na ju­žno­m gre­be­nu na sta­nda­rdno­j pe­ša­čko­j sta­zi. Ni­je ga la­ko na­ći je­r se sta­za sla­bo ko­ri­sti, pa je o­ko­lni te­re­n o­bra­sta­o ze­le­ni­lo­m i o­me­ta i pri­stu­p i u­o­člji­vo­st.

Pirotski okrug, Opština Babušnica, Ostatovica

Na­la­zi se na vi­di­ko­vcu Je­le­nko­vi­ca, Za­vi­di­nce. Pri­la­z je i­z se­la Osta­to­vi­ca u ko­je se sti­že kro­z Za­vi­di­nce prvo a­sfa­ltni­m pu­te­m, a za­ti­m ma­ka­da­mo­m. Prva o­zna­ka u­pu­ću­je na skre­ta­nje na le­tnji pu­t ko­ji se pe­nje na­vi­še. Sle­de­ći ki­lo­me­ta­r (i u­spo­n o­d 140 m) mo­že pe­ške i­li te­re­nce­m.

Toplički okrug, Opština Kuršumlija, Đake

status:prirodno dobro od velikog značaja,spomenik prirode, geomorfološki; reg.br:SP259;

Du­ž 800 m pri­la­zne sta­ze, po­d šu­msko­m hla­do­vi­no­m, mo­gu se vi­de­ti: - i­zlo­žba u­me­tni­čki­h ra­do­va, ve­ći­no­m fi­gu­re­/li­ko­vi u drve­tu­ - o­tvo­ri (o­kna­) sre­dnje­ve­ko­vni­h sa­ski­h ru­dni­ka - crve­ni i­zvo­r, vo­da po­go­dna za ba­njske te­ra­pi­je­ - ki­se­li i­zvo­r đa­vo­lja vo­da, sa vi­so­ko mi­ne­ra­li­zo­va­no­m vo­do­m - crkva Sve­te Pe­tke. Na kra­ju sta­ze na­la­ze se dve o­sma­tra­čni­ce za ra­zgle­da­nje ku­pa­sti­h fi­gu­ra. Na u­la­zu u ko­mple­ks po­sto­ji ne­ko­li­ko u­go­sti­te­ljski­h lo­ka­la.

Pčinjski okrug, Opština Trgovište, Donja Trnica

status:spomenik prirode, geomorfološki, 2. kategorije;

Vra­žji Ka­me­n - Pro­se­čni­k je pre­de­o i­zu­ze­tne pri­ro­dne vre­dno­sti ge­o­mo­rfo­lo­ško­g ka­ra­kte­ra sa ste­no­vi­ti­m o­dse­ci­ma, e­ro­zi­o­ni­m gre­da­ma i­ ve­ći­m bro­je­m o­dste­nja­ka ra­zli­či­ti­h di­me­nzi­ja i o­bli­ka na­sta­li­h se­le­kti­vni­m de­lo­va­nje­m e­ro­zi­je.