Danas nećemo daleko; do Obrenovca, pa prema Lajkovcu.

Od Obrenovca se preko Grabovca stiže u malo mesto Orašac, a između Orašca i sela Dren nalazi se crkva brvnara.

Crkva brvnara u Orašcu je novijeg datuma. Prvobitna, građena početkom 19. veka i prepravljena početkom 20, srušena je 1980 i neke. Sadašnja je izgrađena na njenom mestu, ali je manjih dimenzija od prethodne.

Predstoji nam potraga za dva objekta bez ikakve bliže informacije, imam samo nazive sa sajta Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prvi na spisku je u selu Brgule. Prolazimo ispod autoputa i ulazimo u selo. Gledamo od kuće do kuće gde ima nekog od domaćih i zastajemo pred većim dvorištem sa par parkiranih automobila. Na naš poziv izlazi gospodin Zoran Radulović i vrlo rado se prihvata da nas povede. Prethodno, nalazi u svojoj biblioteci knjigu, hroniku sela, lista i pokazuje fotografije i istoriju vodenice, a zatim i vajat prote Mateje koji se nalazio u susednom selu. Ni jedan ni drugi objekt više ne postoje. Pitamo zatim za sledeću našu odrednicu, Kuću Milovana Andrića u obližnjem selu Kalenić. Ni ona više ne postoji, slikamo stranicu knjige na kojoj je njena fotografija. Odlazimo zatim do mesta gde je nekada stajala vodenica Prote Mateje.

Protina vodenica u selu Brgule bila je velik objekt, imala je čak 10 točkova za mlevenje. Svojom veličinom premošćavala je Kolubaru od jedne do druge obale. Sada na mestu gde je stajala samo par stubova njenih izviruje iz vode, a reku 'premošćava' gomila palih stabala. Zahvaljujemo se Zoranu i nastavljamo dalje.

Prolazimo pored separacije uglja u Velikim Crljenima. Odlučujem da zastanemo, odnedavno sam i lokacije vezane za rudarstvo uključio u listu znamenitosti. Slikamo velike bagere i nastavljamo prema Junkovcu.

Kuća porodice Krdžalić, tradicionalno zidani objekt je zaštićeni spomenik kulture. U dobrom je stanju, s obzirom da nema svakodnevne stanare. Ipak, naslednici ga povremeno obilaze i koriste, a tu je i komšinica koja pazi da se nešto loše ne desi. Kod komšinice sam zatekao jako lep čardak, morao sam ga izložiti svima na uvid.

Krećemo prema selu Vreoci, a pitanje je da li ćemo stići na vreme. Selo, naime, usled širenja površinskog kopa nestaje neverovatnom brzinom. Dva objekta nameravamo da obiđemo, a verovatnoća da ih sledeći put nećemo videti, pogotovo crkvu koja je od kopa udaljena svega pedesetak metara, je velika.

Obilazimo crkvu brvnaru u Vreocima. Lepa brvnara pokrivena je biber crepom, a na ulazu je veliki polukružni trem. Imali smo sreću da je skoro zajedno sa nama došao i mladi pop sa kojim smo popričali o svemu što se dešava vezano za ovaj verski objekt. Nažalost, skoro je sigurno da će biti uklonjen. Značajan objekt je i zgrada stare škole odmah pored crkve, ali njoj već ionako nema spasa.

Dok moje društvo pravi pauzu u prijatnom ambijentu oko crkve, koristim priliku da obiđem kop koji je od puta udaljen nekoliko desetina metara. Ne uspevam da nađem prilaz, osim na jednom mestu sa koga se kao na dlanu vide kilometri otkopane površine. Pravim par snimaka i krećem do auta, kad sa puta skreće i pored mene staje službena Lada. Ovde je zabranjen prilaz, tamo je upozorenje; izvinjavam se - nisam uočio tablu, evo idem, neću više itd... (nisam znao da je ovo supertajni nacionalni projekt).

Kuća porodice Miletić, zaštićeni spomenik kulture, nalazi se u glavnoj ulici. Njoj ne preti propast od površinskog kopa, ona je već propala. Vlasnica živi u novoj kući, odmah pored ove stare. Prilike u selu, vezane za ugljenokop, oborile su interes za objektima, a posebno starim, pa ma koliko vredni za nacionalni interes bili.

Nastavljamo prema Lajkovci, ali vrlo brzo skrećemo, pa preko Medoševca izlazimo u Zeoke. Nije trebalo mnogo raspitivanja, traženi objekt je meštanima dobro poznat, a pored toga, nalazi se uz glavni put. Stajemo kod kuće iza čije se žičane ograde vide svi elementi memorijala posvećeni knezu Stanoju Mihailoviću posečenom u seči knezova 1804. godine.

U Lazarevcu posećujemo velelpnu crkvu sa kosturnicom i koristimo prilikom da prošetamo širokom centralnom ulicom. Usledila je i kafe pauza, a zatim se upućujemo na poslednju današnju destinaciju. Vozimo do mesta Ćelije, zatim tražimo skretanje prema Vrače brdu, pa još jedno dva-tri puta prolazimo istu deonicu dok nismo uboli odvajanje koje vodi na vrh brda.

Na platou Vrače brda u Ćelijama, postavljen je spomenik Dimitriju Tucoviću. Na ovom mestu je prvobitno bio sahranjen, pošto je poginuo u blizini. Ovo je ujedno i izletničko područje, a okolni prostor je zaštićen kao spomenik prirode. Iznenadali smo grupu srna na ispaši, ali i one nas, nismo stigli da povadimo aparate na vreme. Slikali smo sa poprilične udaljenosti, na slikama se prepoznaje samo nekoliko parova njihovih ušiju.