Sa Jožefom sam već kružio Suboticom. Sada idemo u obilazak njegovih omiljenih tragova prošlosti, a to su humke, tumuli iliti kurgani. Ljudskom rukom pravljena brdašca, čak i brda u svrhu sahranjivanja, odbrane ili osmatranja. Pravljeni su u doba kurganskih naroda, tj od seoba iz 3. i 2. milenijuma pne, pa do vremena Avara.

Usput, još puno toga.

Za početak, par objekata koje sam preskočio pri ranijim posetama Subotici. Zgrada Mašinsko-elektrotehničke škole, Žuta kuća, dva stabla tise.

Na putu prema Horgošu, skrećemo da obiđemo Žabinu humku. Izorana je, ostalo joj je svega par metara visine. Kod nas se zaštiti humki ne pridaje poseban značaj.

Od humke se prebacujemo preko autoputa, idemo područjem specijalno rezervata prirode Selevenjske pustare, delimično kroz nedirnutu šumu, delimično putem sa debelim slojem peska. Ličilo je na problem u najavi, ali ništa loše se nije desilo. Stigli smo do lokaliteta Crkvine u Malom Horgošu, na lokaciju koja je i danas kultno mesto, iako je crkvica čije su osnove ne tako davno otkopane, dugo bila pod debelim slojem zemlje.

U blizini je zaštićeni objekt, magacin za žitarice, solidna građevina sa početka prošlog veka, koga posebno krasi moćna drvena konstrukcija za skladištenje robe.

Dok nastavljamo kroz Horgoš, sa leve strana pored puta vidimo neobičnu vilu. Stajemo, ispostavlja se da je u objektu neko kraće vreme boravio čuveni Bela Bartok. Snimamo i nastavljamo do stare železničke stanice. Zgrada je, verovatno zbog nezvanih posetilaca botpuno zapečaćena - svi otvori su zazidani. Čak šta više, renoviranjem pruge, odvojena je dubokim jarkom od koloseka i tako dodatno izgubila vezu sa svojom nekadašnjom namenom.

U blizini je i lokacija na kojoj je otkriveno važno nalazište prilikom postavljanja stuba dalekovoda. Lokacija je sledstveno, imenovana 'Stub 76'. Na google satelitskom snimku se vidi ovalna linija koja može poticati od arheološkog istraživanja, dok se na samoj livadi ne prepoznaje nikakav diskontinuitet, čak ni na snimcima iz vazduha.

Tražimo, zatim, vilu na adresi Horgoš Kamaraš br. 26. Nešto što bar malo liči na objekt dostojan zaštite nalazi se na broju 62. Permutacija ili neka druga zabuna?

U Martonošu, prekoputa pravoslavne crkve, nalazi se srpska pravoslavna narodna škola. Podignuta 1854. godine, predstavlja važno svedočanstvo crkvene školske autonomije. U centru mesta snimamo katoličku crkvu, široki trg između vrkve i zgrade mesne zajednice sa prostorom za pijacu. Tu je i veliki pano sa prikazom turističkih lokacija u mestu.

U Kanjiži je nekada postojalo veliko zemljano utvrđenje, Cnesa. Potpuno je nestalo, a lokacija i položaji bedema samo se pretpostavljaju. Jedini trag je obeležje, mali spomenik, na nevelikom Ribarskom trgu.

Tražimo, zatim, negde blizu banje trebalo bi da je zgrada nekadašnje kafane Vigado. Krenuli smo sa jednog kraja gradskog parka. Idući kroz park, snimili smo statuu Tiski cvet, zatim spomen ploču osnivačima književne kolonije, drveđe, šetalište i druge motive iz parka. Sasvim na drugom kraju, naišli smo na traženi objekt. Očigledno nekada mondensko mesto na ivici parka sa velikom terasom, mogla je kvalitetno da ugosti mnogo sveta.

Srpski Krstur je malo van naše rute, ali svraćamo da zabeležimo spomenik kulture - zgradu bivšeg Narodnog odbora. Čitamo na internetu: zgrada je imala karakteristike koje su je kvalifikovale za zaštitu, ali su one, nestručnom intervencijom poništene. Osim jakih klasicističkih stubova koji nose trougaoni zabat.

U Novom Kneževcu okrećemo ka Banatskom Aranđelovu. Na kraju jednog dugog pravca, pred blagom krivinom, sa leve strane se pojavljuje jako lepa humka - Trivunova. Pravilno kupasta, vidljiva sred njiva, sa betonskim markerom na vrhu. Na njoj veliki bagrem, sav u cvetu i još nešto niskog rastinja. Na vrhu nalazimo i bunker iz 1948. godine.

U Banatskom Aranđelovu tražimo Spomen park. Upućuju nas na veliku gvozdenu kapiju sa natpisom koja se nalazi odmah pored puta u glavnoj ulici. Kroz kapiju se izlazi na dugu stazu koja vodi do uzvišenja na kome su vršena straljanja, gde se i nalazi spomenik. Prostor na uzvišenju je, izgleda predviđen za okupljanja i svečanosti, ali se u današnje vreme ne koristi u predviđene svrhe. Spomenik (u vidu raspukle stege) stoji, ali je bronzana ploča sa posvetom nestala. Drugi spomenik je podignut na seoskom groblju, gde su streljani borci i sahranjeni. Na visokom betonskom postamentu postavljena je predstava večne vatre.

Pokušali smo da pronađemo arheološki lokalitet Siget Anka u selu Rabe, ali su arheolozi svoj teren posle istraživanja prekrili zemljum, pošto se radilo o obradivoj površini.

Samo par kilometara pre sela Rabe, nalazi se selo Majdan, u kome su nedavno pronađeni ostaci vrlo starog manastira i srednjevekovne nekropole. Ulice su puste, selo nije veliko, nemamo koga da pitamo. Ipak, pred jednom kapijom, dva meštanina u razgovoru. Prilazimo i ispostavlja se - pun pogodak. Čovek na biciklu stanuje nedaleko od lokaliteta. Vozi polako pred nama i pokazuje nam da se parkiramo tačno gde treba. Uskoro se vraća, peške, i provodi duže vreme sa nama pričajući nam o radu i nalazima arheologa, kao i svoj doživljaj života i propasti ovog manastira. Atrakcija nalazišta su bile cigle pečaćene likom lava kojima je ozidan deo ovdašnjih objekata. One su sada u muzeju, dok su na licu mesta, u ogromnoj gomili, preostale samo neobeležene opeke.

Kad sam pomislio da smo završili za danas, Jožef vadi keca iz rukava - na 4 km odavde, nalazi se tromeđa, a na tromeđi nedavno postavljeno obeležje, Tripleks konfinijum. Sa zadnjim zracima sunca stižemo na granicu. Spomenik je na desetak metara od zamišljene granične linije, u rumunskom delu. Začudo, u blizini postoji samo mađarska granična postaja, za ulaz u Rumuniju nema prepreke.