Danas se knjiga svela na dva slova, na put sa mnom kreće samo Mile.

Počećemo od Uba, a završićemo negde u blizini planine Cer.

U Ubu stajemo da pauziramo, nakratko. Šetamo glavnim trgom, nailazimo na spomenik koji vredi zabeležiti.

Nastavljamo prema jugu, ne zadugo, samo do sela Murgaš gde se kraj puta nalazi nekadašnja drumska stanica - stara kafana. Zgrada kafane je zaštićeni spomenik kulture (pošto su uz manastire kafane dugo bile jedina mesta gde se kultura sprovodila), ali sada tavori bez namene.

Vraćamo se u pravcu Uba i skrećemo na zapad prema selu Čučuge. Malo selo ima nekoliko interesantnih tačaka. Prva je seoska okućnica, kuća Radoičića. Saznajemo usput gde se nalazi, i relativno lako dolazimo u blizinu objekta. Ostaje nam par stotina metara preko livade, a zatim obraslim nekadašnjim seoskim putem. Ograda još stoji, kapija je iskrivljena i sam prislonjena, ulazimo u dvorište gusto obraslo travom i trnjem. Vlasnica je nedavno umrla, naslednici ne održavaju okućnicu. Ipak, objekti su još uvek u solidnom stanju.

Sledeća tačka, arheološki lokalitet Ilića brdo, skoro je usput na povratku, pokazao nam je loikaciju traktorista koji nas je obišao.

Za još jednu tačku, malo smo se pomučili. U ovom ataru se tokom Prvog srpskog ustanka vodila velika bitka. U prodavnici se raspitujemo za mesto i obeležja bitke. Mesto nije obeleženo, niti je današnjim meštana poznato, upućeni smo da na određenom mestu potražimo jednog od najdugovečnijih stanovnika sela, on bi trebalo da ima informaciju. Uspeli smo da nađemo Veroljuba Živkovića, pokazao nam je rukom pravac gde se bitka vodila i ispričao šta je o njoj znao. Nije bio u prilici da nas povede do mesta, a mi smo suviše žurili da bi trošili vreme na traganje.

Nedaleko od Čučuga je, u miru pod velikom šumom, manastir Dokmir sa značajnom starom crkvom. Puno lepo negovanog cveća ukazuje na prvi pogled da se radi o ženskom manastiru.

Od manastira vozimo seoskim putevima prema mestu Babina Luka. Na mnogo mesta skrećemo, nisam siguran da nas je googlova navigacija navela na najkraći put. Babina luka je veoma široko, razbacano brdovito selo, tek posle mnogo lutanja nalazimo meštanina za informaciju. Pitamo za antički lokalitet, ostatke rimske vile rustike, ali on ne zna da u ovom ataru postoji išta slično. Moramo mu verovati, lovac je, sigurno dobro poznaje teren.

Opet vrludamo dosta dugo seoskim putevima, idemo prema istorijskom kompleksu Brankovina. Nema se šta reći o ovom etno-istorijsko-muzejsko-turističkom kompleksu, osim da je u pitanju najbogatija srpska lokacija, kako po raznovrsnosti sadržaja, tako i značaju objekata.

Okrećemo na sever, do Svileuve. U centru sela, na sredini velike travnate površine stoji crni monument - spomenik popu Luki Lazareviću koji se kao svešteno lice aktivno uključio u bitke Prvog srpskog ustanka.

Odmah preko puta je prodavnica, ulazim da se raspitam za još dve lokacije u selu i okolo. Za lokaciju bitke iz Prvog srpskog ustanka ne zna se, nije obeleženo, ali moji sagovornici me upućuju na brdo severno od sela, a u pravcu velikog naselja koje su izgradili uglavnom gastarbajteri. Negde oko polovine grebena naznačenog brda stajemo i beležimo par fotki, potom vozimo ulicom potpuno novih višespratnih kuća sa gipsanim ogradama i figurama. Atmosfera je avetinjska, u kućama nema stanara, sreli smo samo na par mesta ljude u dvorištima.

Vozimo dalje prašnjavim seoskim putem, idemo prema Krniću. Mile je već po malo nervozan, navozali smo se suviše sporednim putevima, a po njegovom mišljenju mogao sam i bolje da isplaniram ovu trasu. U Krniću stajemo u centru, na širokom trgu, u hladu drveta stoje dva spomenika. Jedan je Janku Katiću, pošto je poginuo u bici nedaleko od ovog mesta, a drugi je spomenik borcima i žrtvama iz Drugog svetskog rata.

Vozimo zatim, opet okolnim putevima, do manastira Kaona. Prostrano manastirkso imanje obiluje sadržajima. Od zidanih objekata tu su crkva, zvonik, konaci, replika Isusove pećine, suvenirnica, zatim široko stepenište, kao i ambar građen potpuno u tradicionalnom stilu. Okolo široka livada, i jezero sa vodoskokom.

Od Kaone preko Draginje izlazim na put prema Šapcu, cilj mi je selo Metlić, poslednja planirana tačka. Predstoji nam još jedna deonica okolo-naokolo, a Mile je već sasvim nezadovoljan. Približavamo se restoranu u Belotiću koji nam je preporučen u Kaoni, ali naoblačilo se, a i svetla je sve manje. Planiram da Mileta ostavim u restoranu, da skoknem do Metlića i vratim se dok on ruča. Počinje da rosi kićica, predomšljam se i ostajem i ja na ručku. Izlazimo, nema kiše, odlučujem da ipak ispunim plan do kraja.

Stižemo do Metlića, malo potom i do mesta gde je po legendi sahranjeno dvoje nesrećnih mladih ljubavnika. Zovu ga Ašikov grob, a prostor je brižljivo uređen. Široko stepenište vodi do platoa bogato popločanog mermerom sa kamenom pločom u vidu otvorene knjige na kojoj je uklesana posveta. Izlazim da slikam u momentu dok kiša ponovo kreće. Ovaj put ozbiljna. Mile, već krajnje ljut, ćuti i ne izlazi iz kola.

U nategnutom raspoloženju vraćamo se kući. Mislim da do Beograda nismo razmenili ni dve rečenice.