KOMPLETNA BAŠTINA SRBIJE

Nalazi se na groblju, na mestu gde su borci sahranjeni. Nedaleko odavde, na malom uzvišenju sa šumicom, na mestu gde su streljani, postavljen je drugi spomenik, a mesto je nazvano Spomen park.
Spomenik predstavlja simbol večne vatre na uzdignutom postolju.

Spomenik palim borcima, Padlok.
Nalazi se na mestu na kome su borci streljani 1942. godine. Spomenik je oštećen (odneta je bronzana ploča sa posvetom), a na groblju, gde su borci sahranjeni, podignut je drugi spomenik.
Do ovog spomenika se dolazi stazom između dva seoska domaćinstva, a na ulazu je kapija od kovanog gvožđa sa natpisom "Spomen park".

Nalazi su Gradskom parku koji se prostire uz kej pored Tise. Nedaleko od spomenika nalazi se dvorac Talijan.

Spomenik čini vertikalni betonski pano na kome su sa dve strane dva reljefa: prvi sa stilizovanim parom boraca, a drugi sa motivom porodice.

Spomenik se nalazi u samom centru sela, okružen lepo uređenim parkom.

Rode su iskoristile vertikalni stub monumenta da naprave svoje gnezdo.

Spomenik se nalazi na zasebnoj parceli uz gradsko groblje.

Plato spomenika se obnavlja, ali je okolina zapuštena toliko, da se spomenik može uočiti samo ako mu se priđe sasvim blizu.

Nalazi se u centru grada. Do njega sa centralnog prostora trga vodi dugačka cvetna aleja.

Velika parcela ovalnog oblika u čijem je fokusu visoki metalni obelisk, okružena je manjim parkom.
Skulptura je jedinstvena. Sa udarne strane prost niz paralelnih metalnih stubova, naizgled bezličan, pretvara se, pogledom na bočnu stranu, u veliki otvor ispunjen dinamičnom igrom zakrivljenih površina.

Moj prijatelj Svetislav sugerisao je da otvor asocira na izlazno-ulaznu ranu od vatrenog oružja. Svi smo se složili.

Mesto na kome se nalazila partizanska baza je 1941. godine opkoljeno i tom prilikom je stradalo 17 boraca. Spomenik je posvećen tom događaju.
Okolina spomenika je pošumljena i danas je to veliko i omiljeno izletište Kikinđana.

Osvedočili smo se u popularnost ove lokacije. Na mestu smo zatekli mališane kikindskog džudo kluba Partizan, zajedno sa trenerima i roditeljima, na organizovanom celodnevnom izletu.

Palog borca oplakuje anđeoska figura, ispod je veliki reljef sa masovnim prizorom, sa druge strane su ploče sa posvetom i imenima.

Spomenik predstavlja sećanje na 18. novembar 1941., kada su fašisti, osudili na smrt i pogubili vešanjem 15 mladih rodoljuba.

Na ovom mestu su brojni maldi Subotičani obukli uniformu i 12. septembra 1944. godine kod sela Jabuka se uključilo u upravo formiranu Osmu vojvođansku udarnu brigadu.
Tokom četiri godine, u narodnooslobodilačkoj borbi poginulo je oko 7500 Subotičana.

Spomenik i okolni plato su renovirani i nalaze se u savršenom stanju.
Uz spomenik se nalazi i spomen-dom sa postavkom.

Muzej je bio zatvoren. Radovi na rekonstrukciji očigledni.

Kada dođete na ovo mesto i vidite dominantni položaj koji su držale ukopane elitne nemačke jedinice, širok Dunav i prostranu ravnicu, kao na dlanu, zapitate se ko se uopšte usudio da forsira napad na ovom mestu. Međutim, herojstvo i ruske kaćuše su odradili svoj posao.
Muzej je u vreme naše posete (11.09.2017) bio u renoviranju.
Danas sam pročitao da je renovirani muzej otvoren 11. 11. 2017.

Spomenik je posvećen palim borcima Narodnooslobodilačkog rata i žrtvama fašističkog terora trećeg rejona. Nalazi se na širokom trgu u mirnom kraju grada.

Na trgu se nalazi centralni monument posvećen palim borcima jugoslovenske vojske i Crvene armije, biste šest narodnih heroja, kao i dve spomen ploče sa imenima poginulih boraca iz Apatina.

Spomenik je posvećen narodnom heroju Vukmanu Kruščiću.

Nalazi se u hladu parka na glavnom trgu. Ulica sa dva lepa drvoreda, Lenjinova, izlazi pravo na plato sa spomenikom.

Na visokom postamentu na glavnoj raskrsnici u selu nalazi se figura partizanskog borca.

Ovo neveliko mesto poseduje vrlo lep park. Pretpostavljamo da to može biti ostatak imanja bogatih porodica Hertelendi ili Bajić, koji su ovom selu ostavili dva vrlo reprezentativna stambena objekta. U okviru parka se nalazi izvor pitke vode (koristi se za seoski vodovod), kao i grobovi dva crvenoarmejca poginula prilikom oslobađanja, 1944. godine.

Lepo uređeno šetalište pored Tise dugo je skoro 1,5 kilometar, od čega je polovina staze asfaltirana. Bogati sadržaj čine kupalište, ugostiteljski objekti na obali Tise, spomenici iz Drugog svetskog rata, kao i šarenilo čamaca (u vožnji ili onih na vezu).

Nalazi se uz stazu kojom se pristupa na centralni deo keja.

U dvorištu osnovne bilo je postavljeno 7 bisti. Trenutno je ostala samo jedna uz još 6 praznih postolja. Postoji način da se kontrolišu stovarišta sekundarnih sirovina, ali to kod nas očigledno nije prioritetan problem.

S obzirom na geometrijski pravilne ulice ovog mesta, spomenik na širokom glavnom trgu vidljiv je izdaleka.
Interesantno je da i pored velikog truda i kreativnosti uloženih u njegovo podizanje, autor i godina nastanka nigde nisu navedeni. Pri tom, nema očiglednih oštećenja kojima bismo pripisali navedeni nedostatak.

Nalazi se u parku u centru mesta. Park nosi isti naziv kao druga dva (u Samošu i Jaši Tomiću) - Park Prisajedinjenja.

Spomenik je posvećen meštanima koje su fašisti streljali na ovom mestu tokom aprila 1941. godine.

Proglašena je za kulturno dobro 1981. godine.
Kuća pored istorijske, kao tipična za građansku arhitekturu početka 20. veka, ima i arhitektonsku vrednosti.
Kuća ima stanare i dobro je održavana.

Prema informaciji na licu mesta ovde se nalazila partizanska baza.
Nemački okupatori su 26. avgusta 1944. godine napali bazu. Poginulo je 55 ilegalaca, dok se 15 njih probilo iz obruča.
Spisak na spomen ploči sadrži 25 imena.

Ogromne zgrade starog mlina, tokom drugog svetskog rata pretvorene su u logor za više hiljada zatvorenika. Kompleks je izgrađen na mestu još starijeg mlina koji je počeo sa radom 1799.

Neizvesno je da li je u ovoj kući rođen Stevica. U tri različita teksta postoje tri različita navoda. Izvesno je samo da je jedan period života proveo baš u ovoj kući.

Kuću je lako naći, nalazi se u glavnoj ulici (sa leve strane gledajući od Zrenjanina).
Po izgledu fasade da se zaključiti da nije autentična.

Na ovom mestu je formiran Štab narodnooslobodilačkog pokreta Vojvodine u junu 1941. godine.

Spomenik je posvećen meštanima borcima, koji su streljani na ovom mestu, 19. avgusta 1943. godine.
Nalazi se desno od puta Čenta - Perlez. Udaljen je pedesetak metara od samog puta koji na tom mestu pravi blagu krivinu.

Kuća se nalazi na kraju najduže ulice u selu, odmah do nasipa iza koga teče Tisa. Kuća se održava, sveže je okrečena.

Stilizovana figura borca sa puškom nalazi se u malom parku u centru sela.

Crni obelisk sa spiskom imena nalazi se na uglu parka u centru.

Postavljen je 1949. godine. Nalazi se u nevelikom parku na trgu u centru sela.

Pap Pavle je aktivno učestvovao u pripremi i organizovanju ustanka tokom 1941. godine, ali je vrlo rano, već u avgustu 1941. uhvaćen i streljan.

Tekst na spomeniku:
1941 - 1945
Gde ja stadoh
ti ćeš poći
što ne mogoh
ti ćeš moći.

Spomenik je posvećen borcima i žrtvama fašizma stradalim u Aprilskom ratu 1941. i tokom NOB.

Beli cvet postavljen je na postamentu u kome su upisana imena poginulih meštana.
Do skulpture vodi duga popločana staza.
Plato sa skulpturom je vizuelno oivičen uzdignutom stazom i klupama za sedenje.

Spomenik se nalazi u samom centru sela, uz školu.
Uz veliki beli monument, na pristupu uzvišenom platou nalaze se spomen ploče sa imenima poginulih meštana.

Veliki beli obelisk na širokom platou zauzima dobar deo parka u centru mesta (Park Prisajedinjenja).
Na tri strane obeliska postavljene su ploče sa imenima poginulih boraca, kao i žrtava fašističkog terora.
Manja kamena ploča na pristupu svedoči da je spomenik postavljen 1961. godine.

Na velikoj parceli centralno mesto zauzima niski amfiteatar u čijem se krugu nalazi visoki, vitki obelisk. Uz polikrug amfiteatra idu i metar visoka postolja na kojima su ploče sa urezanim imenima. Malo van kruga nalazi se velika uspravna ploča sa petokrakom na vrhu i imenima poginulih boraca.

Predratni hotel Milo, za vreme Drugog svetskog rata bio je pretvoren u zloglasni fašistički zatvor.
Mnogi borci su ovde zatvarani, mučeni i na kraju ubijani.

Moja majka je dobro zapamtila "ispitivanje" u ovoj zgradi. Za posledicu je imala vrlo rani odlazak u invalidsku penziju.

Na ovom mestu je u januaru 1942. zverski likvidiran veliki broj Srba, Jevreja i Roma. Ljudi su usmrćivani sekirom, a zatim bacani pod led na ušću kanala u Tisu.
Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, a spominju se cifre od 200 do 400 osoba.
Memorijalni prostor čini popločani plato na prostoru nešto višem od nasipa (dolme) sa koga su ljudi u parovima vođeni prema reci. Pravac kojim su koračali obeležen je belim mermerom išpartanom trakom, a nazvan je "staza smrti".
Na platou je i omanji amfiteatar predviđen za svečane skupove.

Prvobitno je bio postavljen na centralnom trgu - trg Pogača - u Bečeju.
Ženski lik je posveta ženama u revoluciji, jer su žene bile brojno visoko zastupljene u vojvođanskom revolucionom pokretu.

Spomenik je posvećen dvanaestorici skojevaca streljanih 11. novembra 1941. godine i jedanaestorici boraca streljanih 20. januara 1942. godine.
Nalazi se na pravoslavnom groblju.

Baza je bila aktivna skoro tokom celog rata, od 1941. do 1944. godine. Nikad nije bila provaljena.
Objekt je danas bez namene i zapušten.

Objekt je napušen i zapušten. Nema naznake da će dobiti svoje zasluženo mesto u sećanju potomstva.

U prostoru bivšeg magacina tokom fašističke racije u januaru 1942. godine, zatvoreno je, a zatim i mučki ubijeno preko 400 meštana. Kod pravljenja izložbene postavke vodilo se računa da prostor ostane u autentičnom stanju, nisu vršene nikakve intervencije na popravci izgleda zidova niti poda. Izložbu čini fotodokumentacija, odnosno fotografije žrtava.
U istoj ulici, nešto dalje nalazi se još jedan prostor u kome je u isto vreme na isti način izvršen zločin nad 310 žrtava.
Tela žrtava su prevezena do mesta zvanog Treća rampa na Tisi i tu bačene pod led. Na tom mestu postoji spomenik žrtvama.

Na delu nasipa kraj Tise zvanom Treća rampa (rampe za ograničenje prometa na nasipu su postavljane u pravilnim razmacima) nalazi se spomenik posvećen žrtvama racije iz januara 1942. godine.

Kompleks se nalazi nadomak Crne Ćuprije, mesta gde je izvršeno masovno pogubljenje tokom fašističke racije januara 1942. godine.
U centru velikog kompleksa nalazi se monumentalni rad vajara Jovana Soldatovića posvećen borbi naroda Šajkaške protiv okupatora.
Na širokom okolnom prostoru uređen je teren za golf.

Kuća je u privatnom vlasništvu. Vlasnici žive u njoj i održavaju je u dobrom stanju.
Na kući ne postoje nikakva obeležja o njenom značaju i statusu.

Spomenik se nalazi na mestu na kome je tokom fašističke racije 1942. godine vršeno streljanje i bacanje žrtava pod led.
Nekada bronzana skulptura stilizovanog cveta lokvanja u međuvremenu je ukradena i zamnjena je replikom od mermera.
Oko skulpture su bile postavljene mermerne ploče sa imenima žrtava (zamenile su bronzane koje su isto tako ukradene).

Nije slučajno lokvanj izabran za simbol na spomeniku. Voda Jegričke ovde je izuzetno čista, snimili smo listove lokvanja.

Kuća u kojoj je roćen Đorđe Zličić više ne postoji.
Na savremenom objektu koji obuhvata dve garaže, a verovatno je najbliži mestu gde se rodna kuća nalazila, stoji spomen ploča.
Ploča je originalno postavljena 1959. godine.

Pre posete ovom mestu nismo uspeli da preko neta ustanovimo adresu objekta. Malo smo lutali dok nismo uz pomoć ljubaznog meštanina Gojka Vujovića uspeli da nađemo spomen ploču.

Božidar Žugić je sa svojih 16 saboraca, odbivši predaju mađarskoj jedinici, usmrtio i svog i mađarskog komandanta. Leševi hrabrih vojnika su po narađenju bačeni na smetlište, ali su ih meštani otkopali i sahranili u potaji.

Slučajno smo saznali za ovog čoveka i herojski čin njegov i njegovih drugova.
Raspitivali smo se kod meštana Čelareva za poziciju na kojoj je potopljen monitor Drava, a oni su nas, po analogiji, uputili na ovaj događaj i malo groblje kojim je obeležen.

Tokom prvih šest dana aprilskog rata 1941. godine ovaj brod je potpuno izolovan, vodio svoj rat. Neravnopravnu bitku nije mogao dobiti, ali je herojstvo bilo besprimerno. Potopljen je na 287. kilometru. Za sada ne postoji službena posveta ovoj hrabroj posadi niti ikakvo obeležje mesta događaja.

Sećanja već uveliko blede. Nismo našli nikoga od meštana da nam kaže tačnu poziciju na kojoj je brod potopljen.
Mislimo da je neophodno odužiti se ovoj hrabroj posadi, ako ničim više, bar pristojnom stazom kojom se može prići obali Dunava i postavljanjem table sa posvetom u visini mesta događaja.

Podaci o nastanku i ideji spomenika su nedostupni.

Na stubu od kamena postavljena je spomen ploča u znak sećanja na žrtve koje su izgubile život tokom fašističke racije u januaru 1942. godine.
Spomenik se nalazi na početku vikend naselja Dukatar, uz reku Tisu.

Posveta na ploči je pomalo izbledela, a pogled na spomenik je zaklonila bahato postavljena vikendica.

Piloti Jugoslovenske vojske jurišali su bez zadrške na neuporedivo jače nemačke vazduhoplovne jedinice, tokom kratkog rata aprila 1941.
Mali plato ispunjen je figurama i posvetama, kraj samog puta Šajkaš - Vilovo.

Atraktivne i zastrašujuće figure - letilice-ljudi potpuno dočaravaju momenat suočavanja u vazduhu sa daleko nadmoćnijim neprijateljem.

Spomenik je nedavno restauriran.

Velika figura sastavljena od spojenih betonskih blokova dominira šetalištem na nasipu iznad Tise.

Grupa kamenih statua na kockom popločanom kružnom platou nalazi se u Parku Oslobođenja, na ulazu u grad.

Baza je provaljena u novembru 1942.
U kući se sada nalazi Muzej štampe.

Spomenički kompleks je jedinstven po dve karakteristike.
Prvo, centralno obeležje je predstava nišana sa mušicom koje, postavljeno u dve dijametralno suprotne tačke, vizuelno zauzima celo polje.
Drugo, polje je isparcelisano matricom 5 puta 12 sekcija, simbolički 5 godina rata po 12 meseci, s tim da je svaki pojedinačni spomenik-stećak postavljen u odgovarajuću parcelu - prema datumu smrti.

Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu, nalazi se samom centru naselja.
Drugi, koji se nalazi u istom ataru, ali mnogo dalje niz put prema Novom Sadu je Spomenik Novosadskom partizanskom odredu, podignut u čast oslobođenja od fašizma.

Uz kompoziciju nedostaje ploča sa posvetom, koja je već i ranije nasilno uklanjana.

U ovoj kući je osnovana prva mesna organizacija SKOJ-a.
Kuća nema stalne stanare, ali je u dobrom stanju.

Posvećen je palim borcima i žrtvama fašizma sa teritorije Rakovca koji su stradali tokom Drugog svetskog rata.
Tokom rata, Rakovac je bio jako uporište partizanskih boraca.

Spomenik je posveta trojici boraca poginulih u borbi sa četrdesetostruko jačim neprijateljem.
Po opkoljavanju, veći odred fruškogorskih partizana se razdvojio u pokušaju porboja. Stanko Paunović Veljko, Đorđe Marković Đilas i Zencel Hunjadi nisu uspeli.
Spomenik je monumentalan, plato na kome je postavljen zauzima širok prostor. Deo prostora je okružen sa nekoliko lepih četinarskih stabala.

Zato čudi da nije uloženo samo malo više truda, da se prostor održava redovno i da se drveće okreše da bi spomenik bio potpuno vidljiv sa puta.

Spomenik je potpuno dezavuisan dodavanjem još pet poprsja ljudi koji su svakako zaslužili svoje obeležje, ali ne po cenu potpunog narušavanja originalne koncepcije.

Politička pamet i osećaj za vrednosti.
Pomešana su dva potpuno različita istorijska događaja, dve različite vrste žrtvovanja, a bista Briletova, urađena u tamnijem tonu, sada je, u nizu svetlih figura, postala potpuno neupadljiva.
Dižemo na isti pijedestal žrtvu ljudi koji su u najmračnije vreme ustali protiv tada najjače vojne sile u Evropi i proračunato slanje u smrt mladih ljudi zarad dobrobiti politikanata i ratnih profitera koji nam sada uređuju život i usput pokušavaju da operu svoje biografije.

Na malom senovitom trgu figura borca sa puškom na postamentu okruženom pločama sa dugim spiskom imena boraca i stradalih.

Za svakog poginulog postavljena je horizontalno po jedna petokraka. Svaka je za isti ugao smaknuta u odnosu na prethodnu i tako je dobijena figura valjkastog oblika (gledano anfas).
Kad se pogleda iz žablje perspektive, figura se pretvara u preteći niz nazubljenih površi. Poruka neprijatelju.

Kuća je privatni stambeni objekt.
Na kući se pored ploče sa posvetom nalazi i tabla prema kojoj je ovaj objekt predmet donacije EU, takođe održavan i na osnovu ugovora o sadarnji Srbija-Rumunija.

Kuća se ne koristi, fasada i ulaz su zapušteni.
Na kući stoji spomen ploča.

Zatekli smo samo vence, položene ne tako davno.

Spomenik čini figura partizana na postamentu sa dve ploče na kojima su imena poginulih boraca, kao i meštana stradalih od fašističkog terora.

Kuća je u vlasništvu naslednika. Održava se u perfektnom stanju, a uspomena na herojske dana živi i dalje.

Značajan - istorijski, arhitektonski i kao industrijska baština

Široki ozelenjeni prostor sa dugom stazom koja vodi do spomenika. Spomenik čine dve betonske "obale" nagnute jedna prema drugoj, svaka sa po četiri bronzane "brazde". Završavaju se "kapijom" koja vodi "u nepoznato".
U centru postavke je velika bronzana ploča sa posvetom koju čine stihovi i religijska obeležja stradalih, kao i petokraka.

Spomenik je reljef na kamenom zidu. U neposrednoj blizini ne postoji nikakva informacija o spomeniku niti posveta.
Na prostoru iza spomenika je bilo veštačko jezero u obliku granica SFRJ.

Deliblato je snažno podržavalo partizansku borbu. Otuda veliki broj spomenika posvećen NOB, borcima i žrtvama.

Kamena piramida sa spomen pločama postavljena je pod krošnjama malog parka u centru sela.

Spomenik je podignut kao posveta italijanskim partizanima poginulim na Sremskom frontu
Nalazi se ispred škole, u centru.

Spomenik se nalazi na centralnom trgu, okružen zelenilom velikog parka.
Centralni trg u selu nazvan je Trg mladih.

Spomenik čini trostrani betonski beli obelisk sa, takođe, trostranim postamentom na kome su sa dve strane spiskovi poginulih u toku NORa.
Meštani kažu (što je i verovatno) da je na vrhu obeliska stajala petokraka, ali je uklonjena od strane neoznatih.

Kuća velike, a nedovoljno poznate heroine, stoji dan danas. Uz sasvim neznatne izmene i u solidnom stanju.
Nije menjala vlasnike, u kući i danas žive potomci iste porodice.

Piloti 6. lovačkog puka hrabro su poleteli 6. aprila 1941. u susret mnogostruko nadmoćnoj nemačkoj Luftvafe.
Poleteli su sa aerodroma Krušedol-Prnjavor kraj Iriga.

Jednostavni kameni blok, dostojanstvena uklesana poruka i plato za okupljanje.
Mesto je potpuno okruženo šumom, mada nije daleko od asfaltnog puta.
Malo iznad je izletište Široke ledine, a malo dalje, putem, manastir Mala Remeta.

Kao i ceo Srem i ovo selo je postradalo od ustaša i Nemaca.

Spomenik je posvećen hrabrim meštanima koji tokom celog rata nisu ostavljali okupatora na miru, a u jesen 1943. godine su napali jedinicu koja je čuvala tunel i zaplenili veliku količinu oružja i municije.

Još jedno veliko umetničko svedočanstvo o stradanju i otporu sremačkog stanovništva tokom Drugog svetskog rata.
Postoje ideje da ga treba zameniti "podobnijim" spomenikom.

Teške su borbe vođene po Sremu tokom Drugog svetskog rata. Stradalo je mnogo boraca, a masovni zločini okupatora i ustaša su vršeni na sve strane.
Danas, čitav Srem je popločan memorijalima na Drugi svetski rat. Retka su sela gde nema spomenika stradalima, a nema ni jednog bez, bar, spomen ploče. Postoji nekoliko spomeničkih kompleksa, postoji puno poprsja narodnih heroja, a postoji i znatan broj vrlo vrednih umetničkih ostvarenja posvećenih uspomeni na borbu i na stradale.
Jedno od takvih je i ova skulptura u centru Inđije.
Pre neki dan sam čuo vest da lokalna vlast želi da je iseli na neko "pogodnije" mesto.

Sedam ogromnih stilizovanih limenih truba duvaju sa trga u Rumi na sve strane Vojvodine. I pronose uspomenu na sedam okupljenih Vojvođanskih brigada.

Postoji razlog zbog koga je truba glavni vojni instrument - najdalje se čuje. Ove su neme, ali će pomoći da se vojvođanske brigade, kroz vreme, najdalje zapamte.

Na ovom mestu se tokom Drugog svetskog rata nalazio rumski aerodrom.
U toku borbi na Sremskom frontu sa njega su poletali avioni partizanskih jedinica koji su učestvovali u proboju.

Kako piše na spomen ploči, Nemci su razmenom zarobljenika (zatvorenika) na ovom mestu, faktički priznali narodnooslobodilački pokret kao stranu u ratu.

Sivilo betonskih stubova dopunjeno tragovima rđe sa (sada) neprepoznatljivih metalnih delova skulpture, uz korov i izđikljalu travu pod stubovima, putnika namernika sigurno neće svratiti da proveri simboliku postavke. Niko neobavešten neće ni pomisliti da je ovo spomenik.

Originalni spomenik se sastoji od dve bele stilizovane figure. U ovom momentu su te dve figure zatvorene u kutiju od crnog mermera, a na mermenim pločama su upisana imena četvoro stradalih.

Nismo saznali razlog ove po svemu "originalne" intervencije. Jedino smo u kancelariji Mesne zajednice dobili informaciju da je nalog za prepravku došao iz opštine. Takođe, i da će spomenik biti vraćen u pređašnje stanje tokom 2025. godine, a po nalogu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice.

U kući je uređen muzej sa etno postavkom.
Naziv ulice i broj su danas izmenjeni.

Spomenik je posvećen i žrtvama fašističkog terora, među njima i jevrejskim porodicama.
Takođe i poginulima u toku aprilskog rata 1941, kao i poginulim borcima NOR iz Stare Pazove.

Jednostavno, elegantno i sa punim pijetetom.

Mesto se naziva i Marinkovićev salaš.
Nalazi se na granici belegiškog u surdučkog atara.

Spomenik je postavljen na krajnju tačku uređenog i osvetljenog šetališta, tako da dominira na lesnoj terasi nad Dunavom.
Još jedan, manji, spomenik poginulim borcima 1941-1945 je postavljen u centru, ispred crkve.

Staza šetališta prolazi nad velikom uvalom (surdukom) kojim ulica izlazi na reku, a završava se na vrhu lesne terase sa širokim pogledom na reku i Banat.
Šteta je što se spomenik ne održava, kao ni prostor oko njega.