|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
LOKACIJE I OBELEŽJA VEZANA ZA PRVI I DRUGI SRPSKI USTANAK
Turbulentno područje, kakvo je naše, obilovalo je velikim sukobima, a potreba podsećanja na borbu za slobodu i učinjena herojstva porodila je relativno veliki broj memorijala. U poslednja dva veka, odnosno od početka stvaranja naše savremene države do danas imali smo dva ustanka (1804. i 1815.), dva velika i nekoliko lokalnih ratova (1876, 1885, 1912, 1913, 1914. i 1941.), a u međuvremenu i par velikih buna. Broj spomen obeležja posvećenih ovim događajima sigurno našu spomeničku kulturu čini izuzetnom čak i u svetskim razmerama.
Prvi srpski ustanak, koji je pokrenuo stvaranje sopstvene države, trajao je 9 godina i obilovao je događajima. Podignute su tri vrste memorijala: posvete prostorima važnih događaja, posvete određenim bitkama, posvete određenim junacima.
Važnim mestima su posvećeni i najveći spomenički kompleksi. U Marićevića Jaruzi (Orašac kod Aranđelovca) gde je dogovoreno podizanje ustanka, u Radovanjskom Lugu u kome je ubijen i prvobitno sahranjen Karađorđe i kompleks Karađorđev Grad u Topoli u kome su spomenik, crkva, muzej i prva školska zgrada.
Najznačajnije bitke su obeležene velikim kompleksima: Mišar, Ivankovac, Varvarin, Deligrad, Čegar. Par manjih ima svoje obeležje - bitka na Ravnju, boj na Čokešini, dok recimo prva oružana čarka, koja se smatra početkom oružanog ustanka, u selu Drlupi nije ničim obeležena. Kao ni manje, a značajne bitke u Čučugama, na Svileuvi, štubiku, Malajnici, kod Batočine.
Ostale su ovekovečene i brojne ličnosti kao sposobni organizatori, vojskovođe (vojvode) i heroji. Karađorđu je pored Redovanjskog Luga i Grada u Topoli, podignuto i obeležje u rodnom Višnjevcu - etno kompleks Petrovi Dvori.
Ovekovečeni su i događaji kao Predaja ključeva u Smederevu, Muselimov konak (zatvor) i mesto pogubljenja knezova u Valjevu, kao i najjeziviji spomenik ikada - Ćele kula u Nišu.
Drugi srpski ustanak se razvijao potpuno drugačijom dinamikom - malo bitaka i mnogo diplomatije. Srazmerno je i mnogo manje posveta.
Veliki kompleks je podignut u Takovu, gde je knez Miloš prihvatio vođstvo ustankom. Drugi kompleks je posvećen najznačajnijoj bici - bici na Ljubiću, kod Čačka. U Miloćevom rodnom selu, Gornjoj Dobrinji, podignut je kompleks Drugi srpski ustanak.
Od heroja ustanka, najviše memorijala je posvećeno knezu Milošu, ali i Tanasko Rajić je dobio dva izvanredna spomenika - u svojim Stragarima i kod Ljubića
Statistika
O
B
J
E
K
T
Spomenik je posvećen i svim borcima iz sela poginulim u toku balkanskih, kao i tokom Prvog svetskog rata.
Bitka koju je Zeka Buljubaša vodio, odigrala se u avgustu 1813, praktično na kraju Prvog srpskog ustanka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomen obeležje je posvećeno bici koja se na ovom mestu odigrala avgusta 1813. godine i označila kraj Prvog srpskog ustanka. Pored drvene figure Zeke Buljubaše, tu je deo originalnog šanca sa palisadama, ploča sa uklesanom šemom bitke koja je trajala 17 dana, kao i posveta junacima bitke.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Stojan Dobrilović, po usvojenju - Čupić, jedan je od vojvoda Prvog srpskog ustanka. "Titulisan" je po hrabrosti, kao Zmaj od Noćaja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Karađorđev boravak dao je ovoj kući istorijski značaj povodom koga je i zaštićena. Pored ulaza nalazi se ploča sa informacijom.
Sasvim obična vojvođanska kuća, užom stranom okrenuta ulici.
Spomen ploča na zidu kuće je poprilično izbledela, tako da smo kuću prošli ne primetivši je.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik boju na Dublju se nalazi u porti crkve.
Iza spomenika, na zidu zgrade urađen je mural sa scenom boja.
Biste vojvode Milića Drinčića i vojvode Sime Nenadovića koji su u boju poginuli, nalaze se prema ulici, sa druge strane porte.
Uz njih su i dva monumenta sa imenima poginulih u ratu sa Turskom i u Prvom svetskom ratu.
O
B
J
E
K
T
Bitka je vođena od 1. do 3. avgusta 1806.
Na mestu ustaničkog šanca sada su muzej i monument posvećen bici.
Nešto niže je sačuvan jedan od devet bunara koje su ustanici iskopali u pripremi bitke.
Mesto je vremenom potpuno okruženo urbanim naseljem. Ništa od ustaničkih fortifikacija nije sačuvano.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomenik podignut nedaleko od mesta pogibije. Nalazi se na trgu u centru sela.
Put do centra Krnića nije celom dužinom asfaltiran, ima dosta makadama - dobrog.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Mala kamena ploča sa uklesanom strelicom "mesto boja 1804" je jedino obleležje koje će vas uputiti prema ovom mestu.
Možete i bez vodiča. Parkirate kod ovog znaka i idete stotinak metara kroz šumicu, a onda treba da pogodite malu zaravan na 30 m sa leve strane.
Potreba je pažnja, jer je mesto obraslo žbunjem, a oznake nema
Preostala 4 kamena, usred žbunja, deformisana i nečitljivih poruka, svakako nisu prikladan simbol junaštva ispoljenog baš na ovom mestu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ceo krug lozničkog šanca, sa izuzetkom malog dela za prilaz školi i crkvi, je očuvan.
Odnosno sačuvan je najveći deo unutrašnjeg, dok je spoljašnji primetan samo u fragmentima.
Pored toga dat je i prikaz i legenda bitke na panou kod ulaza.
Ovo je ujedno i najočuvanija autentična konfiguracija poprišta jedne bitke iz Prvog srpskog ustanka.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ne postoji nikakvo obeležje mesta na kome se bitka vodila.
Po priči meštana bitka se vodila duž puta koji ide preko brda Gomilica. Na vrhu tog brda sada je veliko, uglavnom gastarbajtersko, naselje.
Informaciju smo dobili od gosp. Radeta Radovanovića, vlasnika prodavnice u centru sela.
Preuzeo sam rizik da ovo zabeležim kao mesto bitke, pošto bližih informacija nisam imao. Bitka se svakako odigrala negde u blizini.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomenik stoji i održava se, ali plato na kome se nalazi, očigledno, nije pod stalnom brigom. I selo Svileuva pati od opšte boljke - sve manje naroda i sve manje živosti u njemu.
Spomenik stoji i održava se, ali plato na kome se nalazi, očigledno, nije pod stalnom brigom.
Vođena je 1. avgusta 1806, na brdu Šarampov.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik se nalazi na mestu na kome je Vasa Čarapić pozivao narod da se priključi ustanku.
Na ovom mestu se u to vreme uzdizalo šest brestova, po kojima lokalitet i nosi naziv. Zadnji preživeli od njih, stajao je do pred kraj 20. veka.
U neposrednoj blizini spomenika nalazi se planinarski dom "Čarapićev brest".
Vođena je kod Obrenovca, na mestu skele za Srem;
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Iako nije službeno registrovano kao takvo, ovo je sigurno veoma značajno istorijsko mesto. Oko centralnog trga nalaze se, jedno do drugog:
- spomen ploča osnivanju Praviteljstvujuščeg sovjeta, prvog organa vlasti u ustaničkoj Srbiji; osnivanje je održano 1805. godine u kući kneza Sime Markovića,
- spomenik knezu Simi Markoviću, rođenom u ovom mestu,
- spomen ploča osnivanju prve dve pošte u Srbiji; jedna je bila u Rogači (Kosmaj), a druga u ovom mestu,
- spomenik i spomen ploča poginulim borcima i streljanima 1941-1945.
Nešto dalje u selu nalazi se nadgrobni spomenik Milisava Čamdžije, junaka proslavljenog u osvajanju Beograda, 1806. godine.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Rogača je u vreme Prvog srpskog ustanka bila značajno mesto, sudeći po odluci o ustanovljenju jedne od prve dve službene pošte u ustaničkoj Srbiji (druga je bila u Velikom Borku), kao i po spomenicima dvojice istaknutih ustanika - Katića i (nadgrobnom) Pavla Cukića.
Odmah preko puta spomenika nalazi se vrlo lepa crkva, po spoljašnjosti - kopija oplenačke. U crkvi su sahranjene kosti Janka Katića, pošto su prenete sa mesta prvobitne sahrane. Takođe u crkvi su sahranjene i kosti 600 boraca Timočke divizije palih na Kosmaju 1914. godine.
O
B
J
E
K
T
I Turska i srpska strana su dogovorile susret, prividno radi pregovora. U pucnjavi koja je odmah nastala, ranjeni su dahija Aganlija i Stanoje Glavaš, a pobedu je odnela srpska strana.
Ovaj događaj se vodi kao prva bitka Prvog srpskog ustanka.
U selu nema obeležja posvećenog ovom događaju.
U selu nema nikakvih obeležja vezanih za ovu bitku. Nismo uspeli da saznamo ni na kom prostoru se odvijala bitka.
Snimili smo centar sela - mesnu kancelariju i to je sve.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Pavle Cukić je poznata ličnost iz Prvog srpskog ustanka.
Spomenik se nalazi uz sam put, skoro u centru sela, na malo izdignutoj parceli. Osim male granitne ploče sa uklesanom, sad već nečitljivom posvetom, nema drugih obeležja ili informacija. Interesantna je priča o nalasku spomenika koji je dugo vremena čamio pod zemljom. Otac sadašnjeg vlasnika je kupio posed i doselio se ovde pedesetih godina prošlog veka. Dok je privodio teren nameni, otkopavanjem tog dela parcele, naišao je na kamenu ploču i tako otkrio do tada nepoznati istorijski artefakt.
Uz Cukićev spomenik stoji i manji beleg nepoznatog pokojnika.
Dok smo fotografisali, prišao nam je meštanin, vlasnik parcele i ispričao interesantnu priču.
Naime, njegov otac, Ratko(?) Popović je kupio posed i doselio se ovde pedesetih godina prošlog veka. Dok je privodio teren nameni, otkopavanjem tog dela parcele, naišao je na kamenu ploču i tako otkrio do tada nepoznati istorijski artefakt.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik se nalazi na privatnom posedu, ali pošto je u neposrednoj blizini ulaza, može se videti u celosti, bez ulaska u dvorište.
Spomenik čine dva monumenta srednje veličine, jedan stariji i jedan noviji, kao i posveta na metalnoj tabli (od kolektiva RB Kolubara-Vreoci).
Iznad spomenika uzdiže se hrast grandioznih dimenzija.
O
B
J
E
K
T
Spomenik se nalazi na malom platou u centru sela, odmah do puta. Vojvoda je značajno doprineo ustaničkoj pobedi na Ivankovcu. Takođe je poznat i kao čovek koji je držao sopstveni harem.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Malo više od poprsja, da bi se naglasilo i opasano oružje. I nošnja - narodna, a gospodska.
Na ovaj spomenik smo prosto - naleteli. Nismo znali za Paulja Matejića, vlaškog vojvodu (bruka), nismo, naravno, ni planirali obilazak spomenika.
Međutim, u jednoj blagoj krivini u centru Melnice, ovaj spomenik kao da čeka u zasedi.
O
B
J
E
K
T
Dve pobede srpske vojske u dve bitke.
Fotografije su iz muzeja u Negotinu.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Veljko Petrović - hajduk i bećar, slavljen i opevan, poginuo je braneći Negotin od nadiruće turske vojske. Mesto pogibije ovekovečeno je spomenikom. Spomenik i okolni prostor uredno se održavaju.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ulaznica se kupuje u zavičajnom muzeju i važi za tri lokacije: sam zavičajni muzej, Mokranjčevu kuću i Muzej Haduk Veljka.
Sadrži istorijsku, etnološku, kao i zbirku predmeta i umetničkih dela vezanih za ime i delo Hajduk Veljka
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Pored obeliska na mestu pogibije, Hajduk Veljku je podignut i spomenik u centru. Nalazi se ispred parka na glavnom gradskom trgu.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Zaštićeno stablo duda i mesto gde je Karađorđe primio ključeve u znak predaje grada u Prvom srpskom ustanku.
Čvornovati starac, nevelik, podosta sasušen, ali žilav.
Šta li je sve to stablo videlo. I, koliko će još poživeti?
O
B
J
E
K
T
Vule Ilić je bio istaknuti komandant iz vremena Prvog Srpskog ustanka. Rođen je u Kolarima, otuda i nadimak.
O
B
J
E
K
T
Spomenik je otkriven u oktobru 2014, u spomen hrabrom ratniku iz Prvog srpskog ustanka, rodom iz Azanje. Vojvoda je poginuo tokom borbe za oslobođenje Smedereva.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Stanoje je rodom je iz Glibovca.
Spomenik se nalazi na širokom platou ispred velike seoske škole. Mesto je vrlo blizu puta Mladenovac - Smederevska Palanka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Stanoje Glavaš je prvobitno bio sahranjen na mestu umorstva. Godine 1892. godine posmrtni ostaci prenetisu i sahranjeni kod novoizgrađene crkve. Grob se nalazi u porti.
U porti crkve nalazi se jedinstven spomenik: površina monumenta je izdeljena na stotinak manjih blokova, a svaki je popunjen kratkim posvetama za jednog od poginulih u Prvom svetskom ratu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomen kompleks posvećen ubistvu Karađorđa počinjenom u blizini ovog mesta godine 1817. Kompleks obuhvata prvobitni grob Karađorđa, crkvu Zahvalnicu, parohijski dom i kapiju na prilazu kompleksu.
Ima status spomenika kulture kao znamenito mesto od izuzetnog značaja.Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Radovanjski lug sa crkvom svetog Arhangela Gavrila".
Moje je mišljenje da je Miloševa taktika u nadmudrivanju sa Turcima bila daleko delotvornija od eventualne akcije Karađorđa. No, da li je učinjeno ubistvo bilo s razloga opredeljivanja strategije ustanka ili iz prizemnijih pobuda, mi to ne znamo.
O
B
J
E
K
T
Prema rečima meštana, bitka se vodila u više faza na širem prostoru, a najveća je bila na kilometar i po od sadašnjeg kamenoloma, na prostoru oko seoskog puta.
Danas se jedino od starijih meštana može saznati nešto o događajima iz prošlosti. Zato smo potrošili dosta vremena dok nismo pronašli čoveka koji nam je iz svog dvorišta pokazao mesto našeg interesovanja. Nažalost, tajming nam je bio istekao, zadovoljili smo se sa par fotki iz daljine i produžili na sledeću lokaciju.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Prostrani kompleks na kome su crkva, stari konak, novi konak i Karađorđev konak.
U starom konaku je muzej oba srpska ustanka.
Karađorđev konak je pod zaštitom države.
Veliki parking i napolju, i u okviru kompleksa.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Manastir Bogovađa".
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik je izuzetan po visini, ima preko 2 metra. Ploča je i šira i deblja od prosečnih. Na monumentu je čitljiv ne mnogo dug tekst.
Groblje je na proplanku sa koga se vidik pruža od Rudnika do valjevskih planina.
Nismo uspeli da nađemo više podataka o knezu Aksentiju Miladinoviću, osim jednog navoda iz vremena propasti Prvog srpskog ustanka, koji kaže da je bio knez beogradske nahije.
Samo groblje je veliko i po površini i po broju očuvanih spomenika.
Po rečima meštana, staro groblje se računa "od velikog hrasta u centru, do potoka", ali su stari i novi spomenici izmešani bez razlike.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik čine kameni stub visine 4 metra sa spomen pločom i sobrašica u tradicionalnom stilu.
Do spomenika se stiže dužom vožnjom kroz (retku) šumu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ovo je najstarija zgrada u Valjevu. Građena je u 18. veku.
Danas se u zgradi nalazi istureno odeljenje valjevskog muzeja.
Iz turskog zatvora koji se nalazio u podrumskoj prostoriji su 1804. valjevski knezovi odvedeni na gubilište.
U vreme naše posete muzej nije bio otvoren.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomenik je podignut u blizini mesta na kome je pogubljenje izvršeno. Pogubljenje se desilo na obali Kolubare, a prema beleškama prote Mateje, približna pozicija je 80 hvati od starog mosta (odnosno, gps 44.268730, 19.886029).
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Kompleks čine:
Uređeni plato sa binom na mestu odluke, u Marićevića Jaruzi,
Spomenik Prvom srpskom ustanku,
uređeno šetalište,
crkva,
muzej,
škola,
spomenik Karađorđu.
Prostor oko spomenika je zaštićen i kao Memorijalni prirodni spomenik Orašac.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
U okviru memorijalnog centra nalazi se nekoliko objekata.
Najveći objekt kompleksa je Karađorđeva crkva, dok je u Karađorđevom konaku, lepoj zgradi sa dugačkom verandom izložena muzejska postavka.
Mala zgrada koja je nekada bila škola je sada izložbeni prostor, galerija i mesto za skupove.
U centru prostora nalazi se visoki spomenik Karađorđu, okolo su park i šetalište.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
U sastavu etno kompleksa su:
- monument sa posvetom Karađorđu
- spomenik sa figurom Karađorđa,
- nekoliko objekata tipičnih za seoska domaĆinstva
- službena zgrada (takođe u etno stilu)
O
B
J
E
K
T
Bitka je vođena 4 do 7. aprila 1804. pretežno na prostoru između Batočine i Brzana, sa završnim napadom između sela Kijevo i Dobrovodica.
Ne postoji obeležje kojim bi se bliže lociralo mesto događaja.
Zgrada ima istorijski značaj.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Neustrašiv, u veličanstvenoj pozi, obučen srpsko-turski - neverovatan prizor. Identična figura je postavljena i u centru Ljubića, nedaleko od mesta pogibije junaka iz Drugog srpskog ustanka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Monument je koncipiran tako da se na svakoj od četiri strane nalazi po grupa figura i posveta jednom ratnom periodu - Prvi i Drugi srpski ustanak, Balkanski ratovi i Prvi svetski rat.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Kuća se nalazi u porti crkve.
Pored kuće i crkve u porti je i kapela sa posvetom Stevanu Sinđeliću. Takoće i poveća sobrašica - natkriveni prostor za slave.
Kuća je ovde preseljena sa lokacije na kojoj se originalno nalazila.
Na kući nema bilo kakvog obaveštenja o trenutnoj nameni.
Kuća je u vreme naše posete bila zatvorena. Na njoj nije bilo nikakve naznake neke namene. Iako na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika postoji navod da se u kući nalazi izložbeni prostor sa postavkom, na kući niti oko nje ne stoji nikakva slična informacija.
Sve vreme nas je pratio pljusak, zbog čega nismo sreli nikog ko bi nam pružio više informacija.
O
B
J
E
K
T
Spomenik junaku u njegovom rodnom mestu
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Tokom Prvog srpskog ustanka, na ovom mestu se desio prvi direktni okršaj ustanika sa regularnom turskom vojskom. Bilo je to 18. avgusta 1805.
Srpska vojska pod komandom Karađorđa odolela je napadima brojnije turske, koja je na kraju naterana na povlačenje prema Nišu. Na mestu bitke danas je spomen park.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Ivankovac".
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Tokom prvog ustanka, pri opsadi Paraćina, Steva je izmolio i dobio da opali hitac iz topa.
I gle čuda - ranio je pašu, koji je, kako kažu, od rana i umro.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Arsenije Knežević Loma (po reci Lomnici), bio je jedan od začetnika Prvog srpskog ustanka i nesuđeni vođa Drugog.
Postoje neslaganja u tekstu na panou uz spomenik i navodima u članku na vikipediji (poslednji unos 17. jul 2016.) vezanim za smrt Arsenija Lome.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Spomen kompleks na prostoru Takovski grm čine:
- Takovski grm - hrast "naslednik" stabla pod kojim je podignut ustanak,
- Spomenik Takovski ustanak,
- Obelisk - spomenik Milošu Obrenoviću
Muzej drugog ustanka i Crkva brvnara koji pripadaju kompleksu su udaljeni oko kilometar od prostora Takovskog grma.
Prostor oko Takovskog grma je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Takovski grm".
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Prostor kompleksa je zaštićen i kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Ljubić".
Sam spomenik je i samostalno zaštićen
kao spomenik kulture.
O
B
J
E
K
T
Prvog dana napada ustanici su uspeli da uđu u grad, ali su borbe oko tvrđave trajale mesec dana.
Konačno, po dogovoru o predaji, trebalo je da Turci napuste grad bez borbe i budu pošteđeni, ali se to tako nije završilo.
Tvrđava je srušena, na njenom mestu je škola. Planira se preseljenje škole i ponovna izgradnja tvrđave.
Familija mog oca živi u okolini Knića. Tu su doseljeni od vremena propasti Prvog srpskog ustanka. Potiču sa planine Bior iznad Berana, a morali su bežati zbog straha od osvete.
Razlog je bio - učešće u bici kod Sjenice.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Prelomnu ulogu u pobedi u ovoj bici imala su dva ruska odreda prevođena Jozefom Orurkom, kao komandantom.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Na lokaciji su sačuvani delovi šančeva kopanih u dva navrata, u septembru 1806. i 23. juna 1809.
Bitka se vodila tokom septembra 1806. Borbe su trajale nekoliko nedelja, a nadmoćna turska vojska nije uspela da probije dobro ušančenu srpsku odbranu. Šančeve su izgradili Vuča Žikić i Petar Dobrnjac.
Isti šančevi su poslužili i u narednim godinama, u bitkama Drugog srpskog ustanka, Srpsko-turskog i Prvog balkanskog rata.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Spomen obeležje se nalazi tačno na mestu na kome se nalazio i šanac vojvode Sinđelića. Spomenik je podignut 1927. godine, a prethodni, podignut 1878, sačuvan je kao deo novog.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Monstruozni spomenik napravljen je po bici na Čegru, odnosno po propasti Prvog srpskog ustanka, kao opomena i pretnja. Namera, očigledno, nije urodila plodom. Kula je danas spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Prema navodu na vikipediji, ovo je najveći objekat sagrađen od ljudskih kostiju.
PODACI O FOTOGRAFIJI