KOMPLETNA BAŠTINA SRBIJE

Veliki površinski kop rudnika Majdanpek. Nalazi se uz sam magistralni put, i u jednom delu potpuno ga okružuje.

Minerali u linkovanom tekstu (GemHuters) se nalaze na dva mesta:
- u kamenolomu kod Žagubice
44.1961, 21.8042
- i kor Potoj čuke
44.2173, 21.8961
44.2175, 21.8963

Rudnik se nalazi u blizini, ovde se samo vrši separacija iskopane rude.

Površinski kop je praktično ispraznio selo Vreoci. I ono malo preostalih kuća u planu je za iseljavanje i rušenje.

Lokacija je zamišljena kao dvonamenska - edukativna i rekreativna.

Kolima se može prići do na 200 metara od lokacije. Zadnje mesto gde možete parkirati ili se okrenuti je kod prve info table sa podacima o lokaciji. Dalje ide široka staza koja se naglo spušta prema reci.
Pri ovom vodostaju, obala je široka i izaziva na duge šetnje uz mirnu reku i sunčano jutro.
Rano ujutro, bili smo jedini osim par ribolovaca. Nismo sreli rekreativce.

Staranje o kompleksu je povereno Ekološkom pokretu Zemun.
Pristup je uređen, ali poplave nanose mulj i granje. Na samoj lokaciji postoje table sa informacijama, čak i jedna sedeća garnitura sa nadstrešnicom.

Šire područje ovog rudnika je interesantno zbog velike zastupljenosti rude i minerala u stenama. Na mnogo mesta se nalaze otvorena nalazišta poludragog kamenja (opal, naročito).

Snimili smo samo područje sa jalovinom.
Odgovorna osoba koja bi nam odobrila fotografisanje upravne zgrade nije bila prisutna u tom momentu.

Livadom je prošao bager radi izbacivanja uzoraka na površinu. Ispitivanje koje je vršeno pokazalo je da nema dovoljno isplativosti za redovnu eksploataciju. To su preduzimljivi meštani iskoristili praveći sebi lepe kamene ograde.

Lepo smo se zabavili prekopavajući gomile kamenja. Uzorci koje smo poneli kući, biće lep ukras na policama.

Nalazi se u sklopu bazena koji pripadaju hotelu Gejzer.
Radno vreme bazena je ograničeno - do 7.00 uveče. Posle tog vremena i gejzer se preusmerava radi čišćenja bazena, tako da ga nije moguće posmatrati.

Sigli smo kasno u sumrak, bazeni su bili zatvoreni, gejzir takođe. Imali smo sreću da su radnici na čišćenju bazena hteli da nam izađu u suster. Pustili su gejzir, a slike koje smo napravili nisu najbolje zbog nedostatka svetla.
Pri sledećem dolasku nismo okasnili. Sve je bilo kako treba: sunce, puni bazeni, kupači i naravno - gejzir koji ide u polukrug, kako bi svi imali priliku za tuširanje.

Ležište Kozje Brdo na Fruškoj Gori (kalcedon, ahatno-karbonatno-silicijska breča)

Gejzir koji izbija na ovom mestu je kaptiran.
Topla voda se koristi ili će biti korišćena za grejanje objekata.
Deo vode otiče i kilometar dalje se koristi za kupanje u bazenu u banji Jokin Grab.

Ležište Teočin (kvarc, gorski kristal, jaspis, kalcedon, karneol)

Najatraktivniji deo priče vezane za odavno zatvoreni rudnik je trasa kojom se ugalj prevozio do stanice za pretovar.
Pruga je išla preko dva kamena mosta i kroz tunel u steni najužeg kanjona u Srbiji (Cedilka, razmak stena 1,5 do 5 metara) zatim posle Zvonačke banje ulazila u dugu visoku klisuru Jerme, pa posle manastira Poganovo i tunela u podnožju dve blisko sučeljene vertikalne stene, nešto kasnije, pored manastira Sukovo, zarvšavala na stanici Belo Polje.

Snimili smo zgradu škole u Rakiti. U njoj trenutno nastavu prati samo jedan đak. Nije iz Rakite, dovoze ga svaki dan iz drugog, obližnjeg sela.
Snimili smo i zapuštenu upravnu zgradu zatvorenog rudnika.
Na putu koji iz sela vodi ka susednom Zvoncu, naišli smo na kameni most koji je bio deo trase za transport uglja.
Nešto dalje, u visini Zvonačke banje, silazimo do visokih stena koje tvore uska kamena vrata, zvana Cedilka. Ovde su tunel i drugi kameni most, i ovo je bio deo trase za transport.

Fosili su prisutni u steni koja se nalazi uz sam put.
Ponekad se i u samom kanalu uz put mogu naći fosili okrunjeni iz stene.

Ulaz u rudnik je sagrađen 1860. godine. Predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. U okviru kompleksa se nalaze samo staro okno koje treba da se uredi za turističke obilaske, upravna zgrada u kojoj je turistička agencija i Muzej ugljarstva.

Prolazili smo pored rudnika putem zvanim Ruski put prema spomeniku Kozacima koji su ga izgradili. Snimili smo jedino što se moglo - kapiju na ulazu u kompleks.
Interesantno je da je mnogo Rusa po izgradnji puta ostalo u selu i da se dan danas mogu videti nadgrobni spomenici sa njihovim imenima.

Pet do šest metara visoki mlaz vode. Nalazi se odmah uz uređeno šetalište.

Bili smo ovde još davne 1990 i neke. Gejzir je tada izbacivao vodu na mahove. Sada radi bez predaha.
Gejzir je prvi koga sam gledao uživo. U Srbiji se samo još jedan može videti - nalazi se u Sijarinskoj banji. U istoj banji postoji još jedan, veći, ali nije pristupačan za posetioce. Njegova voda se koristi za zagrevanje objekata.

Fosilizovani ostaci drveta su toliko tvrdi da se od njih prave brusevi. Lokacija se nalazi na brdu Lojanik iznad Mataruške Banje. Područje brda je zaštićeno kao Naučno-istraživački rezervat Lojanik.
Kroz šumu do vrha vodi šumski put, ne duži od 300m. Oko vrha je travnati proplanak prošaran gomilama stena i lomljenog kamena. Sa proplanka se lepo vidi cela banja.

Na proplanku se može naći opal u velikim količinama (pretpostavka - nisam veliki stručnjak).
Drvene fosile je teško primetiti. Posle duže pretrage našao sam dva komada. Cenim da je u pitanju drvo, jer teksturom liči na površinu kamenog uglja, s tim što je boja uzorka pepeljasto-sivo-braon.

Obišao sam mnogo kopova bivših ciglana u Srbiji. Ovaj je najimpresivniji po površini i količini iskopanog materijala. Nije čudo što se kopanjem stiglo do slojeva tako izuzetne starosti.
Pejzaž zatravljenog pustog krajolika je veoma inspirativan, nažalost, nije bilo dovoljno sunca da to i potvrdim dobrim fotkama.

Kmnolom je aktivan. Verovatno je potrebna najava za ulazak.

Lesne lutkice se formiraju u lesnim formacijama taloženjem kreča u šupljinama. Pod dejstvom rečne struje ili erozije, stvaranjem odseka lutkice se pojavljuju van lesa.
Prisustvo taloga karbonata ili takozvanih pseudomicelija i konkrecija (lesne lutke) ukazuju na procese ispiranja zemljišta.
Ove figurice su u velikom procentu antropomorfnog oblika.

Ova obala je sasvim slična svakoj drugoj pokrivenoj šljunkom. Postoji mala razlika. Ako bolje pogledate, hodate po pravim malim kamenim lutkicama, koje su samo iz daleka nalik šljunku.

Milionima godina stari fosili sa ondašnjeg morskog dna mogu se naći na samoj površini ove i okolnih livada. Fosili potiču od puževa, školjki i korala, a lokacija je svrstana u listu geonasleđa Srbije.

Usmena uputstva za pronalaženje ove lokacije koja smo dobili drugom selu, nisu bila dovoljno precizna, pošto u okolini nema uočljivog orijentira.
Zato možda nismo bili baš ne tačnoj poziciji. Negde u blizini, svakako jesmo.

Do lokacije se dolazi skretanjem sa asfaltnog puta Toponica - Sumorovac - Kragujevac, makadamskim putem kroz selo, a zatim stotinak metara zemljanim putem, između kuća.
Mora se proći kroz privatno dvorište, zatim preko privatne njive i omanjeg potoka. Okno se tek tada vidi.
Nije pravi rudnik, ovde je vršeno probno bušenje u dužini cca 50 m, posle čega nije nastavljeno sa eksploatacijom.
Sadrži minerale: Dolomite, Magnesite, Opal, Ljuartz

Minerali su izuzetno tvrdi. Ako želite uzorke, potreban vam je geološki čekić.
Prilikom posete, nažalost, nismo zabeležili tačnu GPS poziciju.

Dve tanke vertikalne žile kvarca na razmaku od pet-šest metara.
Svuda okolo brojne različite primese stvaraju ekspresivno šarenilo lomljenog kamena. Kombinacije i varijacije su izuzetno koloritne i krajnje maštovite.
Kamenolom radi, tako da je za posetu najbolji dan nedelja.

Našli smo nešto malo kristalizovanih uzoraka, nevelikih dimenzija, uglavnom u materijalu rasutom ispod stene. Kopanje kvarcne žile nije dalo neke rezultate.
Svejedno, sasvim smo zadovoljni i prikupljenom zbirkom šarenog kamenja. Našli smo i veliki broj površina "oslikanih" piroluzitnim šarama, čak i višebojnim.

Do lokacije se može prići i putničkim vozilom ako nema blata, odnosno može se bez problema parkirati na do 300m od lokacije, a zatim uzbrdo (srednji uspon), peške.
Preduzimljivi seljani prave ukrasne predmete od ovog materijala. Predmeti se mogu kupiti u prodavnici uz magistralni put.
----------
Na sajtu https://njnjnj.mindat.org/loc-426356.html je prikazana i druga lokacija u Ramaći. Nalazi se na gps poziciji 44.10000, 20.66667.

Nalazište je prilično veliko i interesantni primerci se mogu naći i bez velikog kopanja.