|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
Jezera nam pružaju mogućnost za odmor, rekreaciju, obezbeđuju pitku vodu, napajaju hidrocentrale, a otsjaji sa srebrnaste talasaste ili slike u ogledalu sa mirne površine sjajna su inspiracija.
Jezera su stvarali različiti mehanizmi prirode ili su veštački stvorena i prilagođena za ljudske potrebe.
Jezera nastala meandriranjem reka su najčešću Panonskoj niziji i širokim rečnim dolinama Drine i Velike Morave. Najpoznatija su Carska Bara, Belo Jezero i ribnjak Ečka na Begeju, Srebrno Jezero na Dunavu, Zasavica na Savi, Mrtva Tisa kod Bečeja, Rusanda u Melencima, Obedska Bara. Po nekim pretpostavkama, jezera oko Subotice - Palićko, Ludaško (Ludoško), Kelebijsko i još par njih su nastala kao eolska, pomeranjem peska pod dejstvom vetra.
Ledničkih jezera ima na najvišim planinama, a poznata su kao "gorske oči" zbog svoje lepote i čiste vode. Kod nas je poznato samo đeravičko jezero na Kosovu kao glacijalno.
Urvinska jezera, nastala obrušavanjem klizišta, su Zavojsko (Stara planina) i Jovačka (ukupno 6) na Jovačkoj reci, s tim što je kod Zavojskog, prirodno nastala brana nadograđena u visinu radi pretvaranja zahvata u akumulaciju, a Jovačka su nastala posle velike prirodne katastrofe 1977. godine.
Inresanta činjenica su slana jezera. Postoji izvestan broj malih, neimenovanih, ali tri najveća - banja Rusanda (Melenci), Slano Kopovo (Novi Bečej) i Okanj Bara (Elemir) se nalaze međusobno u bliskoj okolini. Njihova slana voda potiče delom od zaostale (fosilne) vode Panonskog mora, delom od bujica sa Karpata koje dolaze zasićene mineralima. Salinitet se leti pojačava usled isparavanja. Da su stvarno slana svedoči kao sneg bela više santimetara debela skrama oko Slanog Kopova. Salinitet Rusande leti je duplo veći od saliniteta svetskog mora.
Još jedan interesantan prirodni fenomen pojavljuje se na našim jezerima - ostrva koja plove. Ostrva su nastala po formiranju jezera na tresetnim terenima, kada je treset, inače lakši od vode i učvršćen biljnim pokrivačem, isplivao na površinu vode u velikim komadima. Tri naša jezera krase takva ostrva - Vlasinsko, Semeteško (Kopaonik) i Kraljevac (Deliblato).
U poređenju sa ukupnim brojem jezera u Srbiji, prirodno nastalih je relativno malo. Preovlađuju akumulaciona i jezera nastala iskopavanjem gline i peska. Mada, kada tražimo lepo mesto za šetnju, priliku za letnje osveženje ili bacanje udice, svako je dobro. Bez obzira na poreklo.
O
B
J
E
K
T
Jezero je male širine i jedva primetno - više liči na mali vodeni tok. Međutim, voda iz jezera je, u odsustvu bilo kakve industrije u okolini, izuzetno čista.
Okruženo barskim zelenilom, skoro je nevidljivo posmatraču na zemlji. Do njega se iz Kelebije dolazi prvo makadamskim i potom atarskim putem.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Jezero je zaštićeno područje kao Park prirode. Potpuno obraslo trskom koja je takođe pod zaštitom.
Pristup do vode je uređen samo sa platoa uz Vizitorski centar. Sa platoa ide mol za pecaroše, a tu je i ugostiteljski objekt i unikatni kip - kip komarca.
Debelo se namažite protiv insekata ako dolazite ovamo uveče.
Prespavali smo na Rokinom salašu koji se nalazi, potpuno izolovan, uz samo jezero.
O
B
J
E
K
T
Voda na jezeru nije pogodna za kupanje. Radi se sanacija koja će potrajati još dugo.
Na jezeru nema kupanja, ali ima šta da se vidi. Pored divnih vila, daha starih vremena i stilova, tu su i sećanje na čuvenog svestranog sportistu i sportskog promotera Vermeš Lajoša, jako lepo uređeni zoološki vrt i šetalište pored jezera.
Područje jezera je zaštićeno kao park prirode, zbog geološke i ekološke izuzetnosti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Voda u jezeru je čista, ribe ima u količinama, a ukras čine mnogobrojna jata ptica. Na jezeru je odnedavno postavljena brana, tako da je sada podeljeno na dva dela.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Geotermalna voda koja puni ovu banju veoma je bogata mineralima, usled čega ima i specifičnu boju - crvenu. Pored zatvorenog bazena za terapiju, banja ima i otvoreni, koga čini široki kružni iskop dubine do 1,5 m. posut šljunkom.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ovo je prirodno slano jezero, jedno je od svega tri u Srbiji. Predstavlja jednu od najprometnijih migracionih tačaka za evropske ptice.
Posebna atrakcija je prelet ždralova koji se prati prvog ili drugog vikenda u novembru.
Pri obali jezera, u celom obimu se vidi kristalisana so.
Endemska flora oko jezera je uočljiva i laicima.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Rusanda je poznata lekovita banja u kojoj se nalazi specijalna bolnica za rehabilitaciju.
Banja je smeštena uz jezero Rusanda, koje je jedno od tri slana jezera Srbije.
Priobalje jezera je zaštićeno prirodno dobro kao Park prirode zbog raznovrsnosti flore i faune, odnosno staništa velikog broja ptičijih vrsta.
Dugo smo znali za ovu Banju. Sada smo je videli po prvi put. Ostali smo iznenađeni ambijentom mnogo lepšim od očekivanog.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Nažalost, ovu baru, koja je jedno od najočuvanijih slanih jezera u Evropi i od koga zavise mnoge biljne i životinjske vrste, zatekli smo potpuno suvu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Carska bara je prirodno (rečno) jezero.
Na ulazu u zaštićeni deo je izletište sa ugostiteljskim objektom.
Do vidikovca se može stići brodićem kli plovi kanalom Stari Begej i vozi jednom ili dva puta dnevno u sezoni.
Inače, do vidikovca vodi pešačka staza, paralelno sa kanalom, kroz retku šumicu. Jedina prepreka su 3.5 km, par srušenih stabala i malo korova. Staza se kosi da bi se omogućio prolaz, ali ne šire od 1 m, jer je i trava obuhvaćena zaštitom.
Išao sam peške do vidikovca. Nije naporno.
Inače obavezno isplanirajte posetu u vreme kada ide turistički brodić, videćete i saznati mnogo više o ovom rezervatu. Bez toga, videćete samo šumu, puno trske i par ptica.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Jezera su dobro uređena i opremljena za ribolovni turizam. Takmičenja se održavaju redovno.
Riblji restoran za preporuku.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ovo je tek jedno od 20-tak veštačkih jezera, nastalih iskopavanjem šljunka.
Istovremeno, to je i glavno izletište i mesno "more".
O
B
J
E
K
T
Jezero se nalazi pored samog magistralnoh puta. Očigledno je jedno od prvih izletišta u mestu, što potvrđuju mnogobrojne kamp prikolice parkirane tu za stalno.
Jezero je veliko i puno različitih saržaja.
Posetili smo ga na kratko, pred sumrak, tek toliko da napravimo par fotki.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Nekoliko plovećih ostrva od treseta od kojih najveće ima površinu od 2,5 Ha. Ovo je ribolovački raj. Ima puno ribe, ima krupnih i vrlo krupnih primeraka.
Oko jezera na dosta mesta su postavljene klupe, stolovi i nadstrešnice.
Vodu leti prekrivaju lokvanji što je dokaz čistoće vode.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Iako se nalazi uz sam put, jezero okružuje divna i čista priroda.
Nekoliko vikendica sa strane ne kvare utisak.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Vidljivih ostataka rimskih nema, ostao je samo naziv, koji su arheološka istraživanja potvrdila.
Voda izvire sa dna, tako da nema vidljivog vrela. Pored bazena nalazi se jedno ograđeno vrelo, sa, takođe, podvodnim izvorištem.
Pored uređenog izletišta uz Banju (rimsko kupatilo), na početku jezera Sot se nalazi još jedno takvo.
Puno vode, puno prostora, puno hladovine - divno mesto za odmor.
---
Pre polaska za Bruje, seli smo u kafić u centru Erdevika. Pitali smo grupu meštana za susednim stolom za najbližu pekaru.
"Pravo niz ulicu, 200 metara" - reče jedan, dok drugi uskače: "Nema toliko, tu je odmah, na 50 metara". Preraste ovo odmah u spor između njih dvojice, koji se na kraju završi opkladom. Ne prođe ni minut, stvori se tu metar na izvlačenje i krenuše svi niz ulicu u premeravanje.
Tačno 100 metara! Niko nije dobio, obojica promašili za duplo.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Veliko ravničarsko jezero sa obiljem sadržaja. Obala oko jezera je delimično uređena. Na samom pristupu, pred mostom koji prelazi preko brane, uređen je mali centar za izletnike, ali očigledno se ne održava redovno.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Pristupačna plaža i travnata hladovina za 50tak ljudi. Mali molo i plitki ulaz u vodu.
Nije bilo velike gužve u vreme naše posete, a mesto je izgledalo vrlo prijatno.
Vrućina je bila povelika i kupanje bi sigurno dobro došlo, ali vreme za zadržavanje nismo predvideli.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Jezero nije veliko, sa jednog mesta vidi se celo. Na delu obale smo primetili uređenu plažu, ali nismo imali gde da se obavestimo da li je u pitanju ugostiteljski objekt ili samo prostor za uživanje vlasnika (jedne ili dve) susedne vikend kuće.
O
B
J
E
K
T
Mada je samo mali deo obale uređen, Borkovačko jezero je već sada redovna meta turista.
Pored velikog hotela, tu je i uređeni kamp sa plažom, dok je na drugom kraju jezera prava vodenica.
Autentičnu vodenicu su vlasnici obližnje vinarije restaurirali, a od par pripadajućih zgrada napravili ugostitljeski etno-ambijent.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Rukavcem Zasavica plovi se malim brodom.
Deo kompleksa za turiste je ograđen i u okviru kompleksa sadržaj je potpun: restoran, prostrana livada, vidikovac, jezerce sa lokvanjima, sprave za dečju igru. I - magarac za jahanje.
Poseban prostor za stoku čine štale i obori, a u njima - magarci, krave, konji, živina i čuvene svinje - mangulice.
Iza - širok pašnjak na kome se možete slobodno družiti sa krdom magaraca.
I pored prometnog turizma u okviru namenskog kompleksa, na prirodu se pazi do krajnosti.
Ovde se može opušteno provesti ceo dan.
Na obalama jezera mogu se naći fosili - pradavne morske školjke.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Jezero je veštačko, vodom iz jezera napaja se mini hidroelektrana koja se nalazi kilometar nizvodno.
Okruženo je sa svih strana gustom šumom.
Oko jezera ima mesta za šetnju i odmor.
Od centra sela do jezera put vodi kroz divnu prirodu sa tek po nekom vikend kućom.
O
B
J
E
K
T
Izletište je ostalo bez posetilaca. Jedini ugostiteljski objekt, restoran pored jezera, stoji napušten oprljenih zidova.
Bili smo usred zime, a ipak smo bili iznenađeni - jezero je bilo potpuno zaleđeno. Led je bio toliko debeo da se komotno moglo pregaziti do suprotne obale. Nismo, ipak, iskušavali sreću.
O
B
J
E
K
T
Jezero je veštačko.
Oko jezera je dosta sadržaja za turiste i ribolovce posebno, izgrađeno i planirano.
Izgleda da promet nije u predviđenim ili ranijim okvirima, pa se primećuje zapuštenost pojedinih objekata.
Na jezeru se u sezoni pojavi do 50 pecaroša.
O
B
J
E
K
T
Stvoreno je kao veštačka akumulacija. Osim navodnjavanja i ribolova, nema drugu namenu. Planovi za turizam postoje, obale su pitome i zatravljene. Nasip kojim prolazi seoski put, deli jezero na dva nejednaka dela.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
G
A
L
E
R
I
J
A
Na obali uz jezero je posećeno turističko naselje, sa raznovrsnim sadržajem i popularnim cenama. Lepo šetalište. Drugi deo obale pripada ribolovcima.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Tri jezera su Bujdina bara, Bačura i urinovac. Nalaze se na maloj razdaljini, razdvojena su potpuno i nemaju pritoke, jedini priliv im je kišnica.
Od tri jezera, snimili smo samo Bujdinu Baru. Ostala dva nismo uspeli da uočimo.
Do Bujdine bare se od kraja Suvog Dola stiže peške (ili malo višim putničkim kolima) dobrim makadamskim putem sa blagim usponom. Udaljena je 700 metara.
O
B
J
E
K
T
Oko jezera je nekoliko uređenih plaža, trim staze, sportski tereni, auto kamp, ugostiteljski objekti i hoteli.
Zimi površina jezera potpuno zamrzava.
O
B
J
E
K
T
Neveliko jezero sa uređenim izletištem.
Mobilijar je nov i izuzetno kvalitetno napravljen.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ogromna vodena površina, uokvirena je okolnim brdima i visokom moćnom betonskom konstrukcijom brane.
Put prema manastiru Pustinja u širokom luku obilazi jezero.
Pogled sa puta na jezero, na više mesta je izuzetan. Lep pogled na jezero se pruža sa same brane, a takođe i sa mosta u selu Kunice, na putu za manastir Pustinja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Jezero je veštačko, napunjeno 1976. godine za potrebe vodosnabdevanja Aranđelovca i okoline. Jezero se može razgledati sa brane, takođe i sa mosta preko jezera kojim ide saobraćaj. Nizvodno od brane, nalazi se izletište sa bazenima i sportskim terenima.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Jezero na ulazu u Kragujevac. Ranije potpuno zapuštena bara, sada se polako privodi turističkoj nameni.
Obale su očišćene, pešačka staza uređena, ugostiteljski objekt radi.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Nekada izvor pijaće vode za grad, sada je izletište, kupalište i mesto za zabavu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Nekada lepo malo jezero među brdima i zelenilom, polako se pretvara u močvaru.
Kao akumulacija pijaće vode, izgradnjom Gružanskog jezera izgubilo je namenu.
Prestala su ulaganja u održavanje i mulj je počeo da popunjava prostor.
Danas je čista voda samo u širini toka reke, ostalo je ili blato ili bara ili već poodrasla šuma.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Brana je završena 1981, a punjenje jezera 1983. godine.
Poslednjih godina nivo vode konstantno opada.
Najlepši pogled na jezero je sa novog mosta u Kniću.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Neobična "spiralna" konfiguracija obale - centralno poluostrvo, koje više liči na ostvro, zarotirano je kao da ga je neki veliki vrtlog stvorio. Svo u zelenilu, sa manastirom na svom vrhu, deluje bajkovito.
Oko jezera smo se vozili putem koji ide bivšom trasom uske pruge. Vrhunac ove trase su dva tunela u kojima nema mimoilaženja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Jezero je nastalo u okviru iskopa kvarcnog peska.
Kvarcni pesak je jako zahvalna podloga jer obezbeđuje dobro filtriranje vode, a pri tome dobro upija sunčeve zrake i obezbeđuje toplotu.
Upravo zato ovo jezero važi u isto vreme i za najčistije i za najtoplije u Srbiji.
Zatekli smo veliku grupu kupača na divljoj plaži jezera. Plaža je neuređena, ali sama peščana podloga i niska trava ne zahtevaju nikakav poseban tretman da bi sunčanje i kupanje bili sasvim prijatni.
Na primedbu da sumnjamo da je ovo najtoplije jezero, jedan od prisutnih kupača smesta je izvadio i potopio termometar u jezero. Snimili smo rezultat: tačno 25 stepeni.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Jezero je prečnika 50 m, skoro sasvim ovalno sa pristupom blago nagnutim. Okolo je dosta prostora za šetnju i izlete.
Dolazi se putem, oko 2,5 km, koji je delimično zemljani, delimično nasut.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Uz jezero postoji nekoliko pontonskih plaža. U okolini su brojne turističke atrakcije.
Najepši pogled na jezero pruža vidikovac na usponu prema Mitrovcu na Tari.
O
B
J
E
K
T
Veliko jezero u centru Nacionalnog parka Tara veoma je razuđeno i sigurno ima mnogo atraktivnih vidikovaca. Mi smo ga samo "okrznuli" sa par fotografija.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Okolina jezera je prepuna sadržaja, naročito zabave za decu. Najinteresantniji su plastični baloni u kojima se deca kotrljaju po površini vode.
Bilo je puno ljudi u vreme naše posete, ali je ovde, ipak, najveća gužva.
O
B
J
E
K
T
Oko jezera su šume i livade, s tim što se na pojedinim mestima šuma spušta do same vode.
Nismo silazili da proverimo koliko je bistra voda, plan puta nam nije dozvoljavao duže zadržavanje.
O
B
J
E
K
T
Akumulacija se prostire (izuzetno lepom) klisurom Đetinje, koja je pred samim Užicem pregrađena još jednom branom.
Tzv. Velika brana izgrađena je mnogo ranije, za potrebe hidrocentrale.
Brana na jezeru duga je 221 m i visoka 77 m.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Lepo uređeno izletište sa velikim auto kampom.
Izletište na jezeru je lepo uređeno, ni malo ni preveliko.
Svuda okolo je šuma, a mi smo se ovde zatekli baš u najlepšem delu jeseni.
Najmanje je od tri veštačka jezera na reci Uvac, ali i najlepše.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Ovo jezero drži najveća kamena brana u Evropi. Od tri veštačke akumulacije na reci Uvac, ova je najveća.
O
B
J
E
K
T
Ulažu se veliki napori da se nekada smećem sa deponije kod Prijepolja potpuno zaprljana voda očisti i da se jezero privede turističkoj nameni.
Dan u kome smo posetili jezero, nije obilovao svetlom. Ovih par fotki je sve što se moglo.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Nastalo je kao urvinsko, obrušavanjem velike količine zemlje. Po njemu plove tri prirodna tresetna ostrva.
Na obali je uređeno izletište sa ugostiteljskim objektom. Ko ne voli da plovi na ostrvu, ima na raspolaganju čamac.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Jezero je formirano 1977. godine pregrađivanjem reke Ibar.
Naknadno su vršena podvodna arheološka istraživanja i tom prilikom je konstatovano više srednjevekovnih i rimskih sakralnih i drugih objekata na dnu jezera. Takođe, otkrivena je i riznica sa značajnim blagom.
Organizovanog turizma oko jezera nema, jezero koriste jedino ribolovci i lokalni kupači.
Predeo oko jezera je zaštićen kao spomenik prirode - predeo izuzetnih odlika
O
B
J
E
K
T
Brana je podignuta 1978. godine.
Postoje uređene plaže. Ima i mesta za kampovanje, ali ne postoji infrastruktura.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Preduzeće Srbijavode održavaju ovaj resurs. Prilaz jezeru je uređen, do vode ide betonirana staza sa stepenicima.
Stigli smo u sumrak, tako da nije bilo prilike da se ovo mesto pristojno dokumentuje.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Uz jezero su uređeni sportski tereni i objekti za smeštaj, tako da je ovde u procvatu sportski turizam.
Svratili smo pred sumrak, tako da su i fotografije u skladu sa mogućnostima.
O
B
J
E
K
T
Jezero se nalazi u udolini između magistralnog puta i samog sela. Sa jedne strane okruženo je šumom, sa druge livadama. Iza brane je mala, uređena plaža.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Jezero je veliko, ali je bez turističkog sadržaja. Jedini most vodi do sela Gostuša i Bela.
U vreme naše posete, nivo jezera je bio skoro najniži zapamćeni. Meštani Gostuše su nam rekli da je uzrok nedovoljno kiše tokom proleća (2019.). Mada, kako smo kasnije videli, reke i vodopadi u toplodolskoj i dojkinačkoj kotlini su bili natprosečno bogati vodom.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Obodom jezera ide delimično uređeno šetalište. Na delu šetališta se nalazi staro svetilište sa svetinjama iz ostataka srednjevekovne crkve potopljene po izgradnji brane na jezeru.
O
B
J
E
K
T
Jezero je izgrađeno privatnom inicijativom.
Na jezeru postoji ugostiteljski objekt.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Jezero je izgrađeno 70-tih godina prošlog veka za potrebe vodosnabdevanja Lebana i Bojnika.
Najčešći posetioci su ribolovci, jer je jezero bogato raznovrsnom ribom. Na prostranim obalama ima dovoljno mesta za slobodno kampovanje.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Nastala su erozijom, 1977. godine i predstavljaju redak genetski tip jezera.
Skupina od šest urvinskih jezera i zabarene površine nastali su na nekadašnjem Jovačkom klizištu.
Klizištem je otklizala ogromna količina zemlje, izazvavši preoblikovanje celog krajolika, milionske štete i velika stradanja ljudi i stoke, što je predstavljalo u našoj zemlji nezabeleženu prirodnu katastrofu.
PODACI O FOTOGRAFIJI