|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
U klisuri se mogu videti:
- napušteni manastir u steni Blagoveštenje,
- ostaci srednjevekovnog grada Drmana i Kudelina
- ribnjak i riblji restoran
- manastir Gornjak
Takođe, za ljubitelje slobodnog penjanja postoje četiri sektora sa odrađenim smerovima za penjanje. Sve su u blizini puta, na 10 do 20 minuta hoda.
Klisuru čine sa obe strane srednje visoke stene, na pojedinim mestima velike strmine, ali, uglavnom bez zastrašujućih tesnaca.
Mlava teče bez brzaka, skoro ravničarski, na pojedinim delovima okružena zelenilom.
Uz put postoji prostor za parkiranje kod ribljeg restorana i kod izvora lekovite vode koji se nalazi ispod ostataka srednjevekovnog grada. Kod manastira Blagoveštenje (u steni), ne postoji parking; pored samog puta (koji nije širok) ima mesta za najviše dva vozila.
Lokacija od velikog značaja za geologiju.
Kontinualni geološki slojevi formirali su se tokom izuzetno mnogo geoloških epoha.
U okviru kanjona su mnogobrojne pećine, od kojih su Lazareva i Vernjikica najpoznatije. Pretpostavka je da je više pećina spojeno u jedan ogromni, rašireni sistem, ali to još nije do kraja ispitano.
Do Lazareve pećine se stiže putničkim vozilom.
Od pećine vodi uređena staza do manjeg, bližeg vidikovca (oko 600 m), dok se negde pre istog, odvaja staza za veći do koga ima (kažu) 5 km.
Ne zna se koji Lazar je dao ime kanjonu i pećini (po rečima vodiča u pećini).
Lazareva pećina je otvorena za posete, dok se za Vernjikicu poseta mora najaviti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Pešački deo počinje kod etno domaćinstva Skok po skok - vodenica, restoran i prenoćište.
Uz reku se može pešačiti levom obalom par kilometara.
Desnom obalom ide pruga Beograd - Bar, s tim, da je ona, od gustog rastinja i tunela, skoro neprimetna (ukoliko ne naiđe voz).
Takođe, na desnoj obali iza rečne krivine prema vrhu brda prostiru se ostaci starog grada (još jedan "Jerinin" grad). I ostaci grada su potpuno neprimetni u gustoj šumici, obrasli upletenim žbunjem.
Meštani kažu da je najlepši doživljaj proći ceo put - rekom. Zato, ako ste u mogućnosti, obavezno ponesite čizme.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Više-manje uređena staza vodi uz korito reke u velikoj dužini.
Usput se nailazi na nekoliko lepih (dva veća) vodopada i kaskada.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
U kanjonu stešnjenom između visokih vrhova, preko krupnog kamenja, u hladovini bujnog zelenila teče žustra rečica.
Jedan mali deo kanjona, na kraju pešačke staze je uređen za boravak izletnika.
Na tom kratkom delu je moguće ići pored reke.
Od manastira smo došli putničkim vozilom, a zatim se spuštali peške, dobrim šumskim putem negde oko 300m.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Klisura se proteže od jezera Vrutci do Užica. Trasa nekadašnje pruge uskog koloseka od sela Stapari do Užica pretvorena je u biciklističko-pešačku stazu, tako da se celih 5 kilometara klisure može lagano proći.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Klisura obiluje prirodnim fenomenima nastalim oblikovanjem stena - prozorci, potkapine, pećine.
Stene su idealne i za slobodne penjače.
Pošto je trasa antičkog puta za istok prolazila grebenom klisure, tu su i (slabo vidljivi) ostaci nekadašnjih utvrda.
Tu je i ogromna potkapina sa uređenim izletištem. Mali vodopad je bio bez vode.
Klisura je živa, po iole pristojnom vremenu uvek ima posetilaca. Dolaze slobodni penjači, a dolaze i grupe na roštiljanje ispod velike potkapine.
Snimci velikih vertikalnih stena na početku klisure izuzetno su dramatični.
O
B
J
E
K
T
Stara planina, bogata vodom, ispresecana je vodotokovima, koji čine nekoliko fascinantnih klisura, odnosno kanjona. Temštica skoro celom dužinom (otpilike do manastira Temske) teče krož izuzetno atraktivnu klisuru.
Ima veliki pad, na njoj je tridesetih godina prošlog veka podignuta hidroelektrana koja i danas radi.
Na polovini puta za selo Topli Do prelazi se u, takođe živopisnu, klisuru Toplodolske Reke.
Najlepše delove ove klisure valja snimati iz samog korita reke. Gusto zelenilo koje je poselo sve okolne strmine, ne dozvoljava dobar kadar sa puta. Ranije, dok su se u ovim krajevima napasala bezbrojna stada, to nije bio problem. Sada, nema ovaca - nema slikanja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Ograđeni plitki bazen sa termalnom vodom. Voda je, po pričama, izuzetno lekovita.
Pristup Banji (Banjici/Dagbanjici) je pešački, pored reke, kroz klisuru koja je poseban doživljaj. Staza je delimično uređena, samo se na par mesta skakuće sa kamena na kamen.
Pri povratku sa bazena, u žurbi sam zaboravio torbu sa foto opremom.
Na veliku sreću, dva gospodina koja sam upoznao pri dolasku i ostavio im svoju vizit kartu, primetili su je, obavestili me i poneli torbu nazad. Kada smo se sreli, ispričali su mi anegdotu. Da li da ponesemo torbu - pitao se jedan od njih. Nikako, možda je unutra bomba - reče drugi kao iz topa.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Na ploče se može izaći sa jedne ili druge strane reke.
Ovo uputstvo važi ukoliko se ide iz Rsovaca.
Sa leve strane je nekada postojao put Rsovci - Pakleštica, ali je on zapreten ako se ide od Rsovaca. Postojala je tabla sa informacijama, pešačka staza je bila obeležena, ali su oznake vremenom izbledele/nestale.
Na desnu stranu se izlazi poljskim putem i preko livada u Rsovcima, zatim gaženjem Visočice (nije dublja od pola metra), pa usponom preko brdo obraslog žbunjem.
Ni na jednoj strani nema uopšte ili nema dovoljno orijentira, tako da je potrebno dobro se raspitati pre polaska.
---
Nova informacija: velika pećina istražena u dužini novih 700m. Istraživanja su otkrila dvoranu sa pećinskim nakitom i ogromnim stalagmitom (9 metara) i sada je ovo najduža pećina Stare planine.
Imali smo sreću da na račvanju seoskog puta, negde kilometar iza Rsovaca, gde smo stajali u dilemi levo/desno? naletimo na Pejču koji je isterao na pašu lepo stado ovaca.
Pejča nas je uputio do livade na kojoj je bistri izvor i izletište; tu da pređemo reku i dalje preko brda. Popeli smo se uz brdo - malo po stazi, malo po žbunju; posle stotinak metara - vidi se proplanak, mala borova šuma, par ambara. Kad se to prođe, ostalo je još malo penjanja, ali je teren jako loš - gazi se po stenama nejednake visine, obrasle travom, probija se kroz rastinje niže i srednje visine, a pri tom se odredište ne vidi dok ne izbijete na dovoljno visoku tačku.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Jedinstvena formacija stena čini omanju klisuru, dugu pedesetak i visoku do 10 m. Ista formacija stena je na širem prostoru kanjona, koji van ovih pedesetak metara brzo postaje pitomiji. Ispred kanjona je malo odmorište i stara vodenica koja ne radi.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Dve kolosalne stene čine visoka, a uska "vrata" za prolaz prema manastiru.
U podnožju istočne stene, uklesan je put, pre bi se reklo uzan prolaz za vozila; prolaz se čini toliko niskim, da autobusi samo što ne dodirnu "plafon" svojim krovom.
Vrlo interesantna i, koliko sam dosad video, unikatna lokacija na području Srbije.
Ako želite da se ovde zaustavite, problem je mesto za parkiranje.
Postoji prostor u koji se mogu smestiti jedno do dva vozila, nalazi se sa leve strane puta (u smeru prema manastiru). Pošto se nalazi odmah iza kratkog tunela na ulazu, morate biti spremni na zaustavljanje pre nego ugledate mesto.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Razmak između dve stene koje čine ovaj mini kanjon, a visoke su po tridesetak metara, varira od svega metar i po do najviše pet metara (gruba lična procena).
Jednom stranom klisure je ranije prevožen ugalj iz rudnika u selu Rakita. Pruga uskog koloseka išla je kroz tunel ukopan u steni tik do klisure i nastavljala se preko kamenog mosta koji je nadilazio reku u dnu klisure.
Četiri atrakcije - uska klisura, tunel, kameni most i reka, okružene hladovinom guste četinarske šume čine ovaj neveliki prostor potpuno bajkovitim i veoma inspirativnim.
O
B
J
E
K
T
Bez sumnje najupečatljiviji kolovozni kanjon Srbije. Nekoliko dugih poteza gde se reka i put otimaju za malo prostora koji su im vertikalne stene dozvolile završavaju se uskim kapijama pod zastrašujućim liticama.
Kad zađete među ove litice, kao da prelazite u sasvim novi svet. Zidovi su svuda oko, a uska mala vrata daleko napred. I dok mi, putnici, gledamo začuđeni i potpuno opčinjeni, reka pored nas sasvim bezbrižno sledi svoj tok.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Kanjon je velikom dužinom duboko usečen i jedino moguće kretanje po dnu kanjona je rečnim tokom uz retke i kratke izlaske na ravni teren. Najbolji način za obilazak je kanal koji snabdeva hidrocentralu vodom.
Izgrađen je na visokim stenama, ima stazu sa ogradom i prolazi se bez teškoće.
Nismo se spuštali u kanjon, zadovoljili smo se snimcima učinjenim na mestima blizu puta ili sa visine, sa kanala koji napaja turbine hidroelektrane.
