|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Mesto predstavlja napušteni kamenolom.
Prilaz i prostor su uređeni, staza je čista, postavljene su klupe i info panoi.
Do majdana se stiže, ako se krene iz centra Rakovca prema Vrdniku: 50m posle manastira Rakovac, prva (mala) ulica levo, parkirati tu negde, pa prva ulica (put između kuća) desno.
Tu počinje blago penjanje, posle malo jače. Staza vodi pravo do rudnika.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ovo je i arheološki lokalitet sa nalazima iz eneolita, bronzanog i gvozdenog doba.
Nema oznaka uz put, a selo je razbacano, treba se potruditi da se pronađe lokacija pećine.
Nismo vični speleologiji, a ima nas i preterano opreznih (plašljivih), tako da nismo zalazili u pećinu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Pećina već na prvi pogled ima atraktivan sadržaj, ali za sada nije speleološki ispitana.
Ne može se zaći dublje od 50m, sledi vertikalni pad od 12m. Ljudi koji su se spuštali dublje tvrde da u nastavku slede zanimljive dvorane.
Celom dužinom pećine ide ponornica. Meštani su bojenjem vode otkrili i gde ponovo izlazi na dnevno svetlo.
Pristup pećini je moguć samo terenskim vozilom uz dodatno pešačenje do 1 km, nikako bez vodiča.
Vodič nam je bio meštanin koji pećinu dobro poznaje. On nam je obezbedio čizme, pošto se gazi po (plitkoj) vodi.
Ušli smo samo u ulaznu dvoranu. U nastavku ide suženje sa padom, koje se ne može proći bez odgovarajuće opreme.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Vodi se i kao Velika pećina.
Redovni turistički promet nije uspostavljen, mada ima puno sadržaja oko pećine. U samoj pećini, odmah po ulazu je ogromna ravna stena koju redovno koriste slobodni penjači.
Ispod pećine, u gustoj hladovini, preko kamenih blokova, protiče rečica koja stvara divna jezerca i kaskade, čak i jedan srednji vodopad.
Ispred pećine je uređeno izletište.
Ulaz u pećinu je otvoren, ali pećina nije spremna za turističke posete.
Osvetljenje nema, a osim prve, velike (ogromne) dvorane, po kojoj možete slobodno šetati, nije preporučljivo upuštati se dublje bez vodiča. Postoji i prirodna prepreka između prve dvorane i velikog tunela u nastavku - kameni bazen dubok i dug 2 metra, obično pun vode, koji je bez opreme nemoguće proći.
---
Iz arheološke publikacije saznajemo da je bila naseljena u periodu prelaska iz srednjeg u gornji paleolit, zatim u graventijenskom periodu, kao i u najranijem neolitu. Iskopavanja su vršena u prostoru otvora zvanog Kozja pećina koji se nalazi na 50-tak metara od glavnog ulaza (GPS 44.551687, 21.766343).
---
Ako niko drugi, pećinu koriste slobodni penjači. Ulazni hodnik je visok oko 30m, a zid sa jedne strane je idealan za takav sport.
Uz sve prednosti lokacije, do pećine ne postoji uređen ni put ni staza, niti su postavljeni putokazi. Terenskim vozilom se može prići do na cca 200m. od lokacije, a dalje se pešači preko par livada ili uz rečicu.
Ako idete pored reke, spustite se do nje (uz veliki oprez - strmo je i obraslo šibljem), doživljaj je vredan napora.
Imali smo veliku sreću da su nas iz Turističke organizacije Kučeva uputili na lokalnog aktivistu, gospodina Veselina Martinovića, vlasnika imanja u selu Duboka.
Veselin se pokazao kao izvanredan domaćin, dovezao nas je Ladom i proveo kroz pećinu i ne samo to, kasnije smo uz njegovu pratnju obišli i pećinu Vrteči vodopad Burau/Burev. Kod Veselina se može i prespavati, a sprema se da na svom imanju, na brdu koje sa visine gleda na selo, pored postojećeg ribnjaka izgradi i turistički etno objekat.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Cela dužina pećine prepuna je nakita, dok pored staze vijuga potok.
Ulaz pećine je u maloj udolini usred guste i visoke šume.
Na platou iznad - veliki parking, restoran i nekoliko brvnara za boravak turista.
Kroz pećinu nas je proveo ljubazni i raspoloženi vodič.
Pećina - dugački, vijugavi, nakićeni hodnik je izazovno mesto za fotografisanje. Međutim, kad pratite vodiča koji ima svoj tajming, nema mesta prepuštanju drugim zadovoljstvima.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Veliki parking, restoran i uređeno šetalište šumom. Gustu šumu oko pećine čini veoma visoko drveće.
Za radno vreme se morate raspitati telefonom, kod privatnog vlasnika.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Pećina je bogata kako nakitom tako i brojem dvorana (hodnika) od kojih je svaka svojstvena po ambijentu i atmosferi. Ukupna dužina kanala pećine je preko 2 km, a trasa razgledanja obuhvata prilični deo toga. Trasa prolazi kroz dva nivoa.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ulaz u pećinu je monumentalan, a okolina koja uključuje Lazarev kanjon - vrlo upečatljiva.
U pećini su otkriveni liveni predmeti koji se smatraju za najstarije bakarne nalaze u našoj zemlji.
Ispod prilaza pećini teče reka, preko koje most vodi do izletišta i ugostiteljskog objekta koji, izgleda, trenutno nije u funkciji.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Nismo znali za ovu pećinu pre posete poznatijoj, Lazarevoj. Logično, nismo znali ni da je posetu ovoj, potrebno dogovoriti preko vodiča u Lazarevoj pećini. Zato smo snimili jedino ulaz u Vernjikicu.
Nismo znali za ovu pećinu, dok nismo posetili poznatiju, Lazarevu. Nismo unapred dogovorili posetu, koja se dogovara preko vodiča u Lazarevoj pećini.
Zato smo snimili jedino ulaz u Vernjikicu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Pećina se nalazi nedaleko od manastira Ribnica. Od manastira, preko reke je postavljen most prema pećini.
Pećina nije osvetljena niti predviđena za turističke posete.
Nismo ulazili dublje u pećinu. Bez lampe i speleološkog iskustva, ne preostaje nam drugo.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Put do pećine se odvaja na levo, nešto pre Istraživačke stanice.
Kod Banje (fabrike vode Vujić) skreće se na uzan asfaltni put, desno. Kolima se može prići do na 50 m od pećine.
Kroz pećinu je ozidan tok rečice sa dosta vode, koja izbija i ide paralelno sa stazom na ulazu.
Ulazni hol je poveliki, vrlo je akustičan, u njemu je održano i nekoliko koncerata.
Na zidu je uklesan i reljef sa dve figure.
----
U pećini je nedavno otkrivena nekropola iz kasnoantičkog perioda (4-5. vek), nađeno je više od 20 skeleta neuobičajeno položenih u udaljenoj pećinskoj prostoriji. Ovo čini pećinu svetski značajnom arheološkom lokacijom (vaza.co.rs).
----
Pećinu koriste i slobodni penjači za svoj sport. U pećini je odraćeno 10 smerova.
Izgleda da posete nisu tako česte kao ranije. Ugostiteljski objekt na prilazu pećini je napušten, a ulazna prostorija u pećinu, za koju smo čitali napise o održanim koncertima, nije nam delovala kao prostor od takvog značaja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Otkrivena je slučajno, kada se deo brda urušio.
Nalazi se na samom ulazu u mesto u glavnoj ulici. U pećini su pronađeni tragovi boravka čoveka tokom paleolita. Pretpostavlja se da je u pitanju srednji paleolit. Predstavlja kulturno dobro od velikog značaja, a zaštićena je i kao spomenik prirode 1. kategorije.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Put obilaska vodi iz dvorane u dvoranu, tuneli između su kratki ili ih nema
Fotografisanje unutar pećine je, po rečima vodiča zabranjeno, ali zabranu niko ne poštuje. Čemu onda zabrana?
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Rćanske pećine (selo Rti) su pećinski sistem zanimljivih hidrografskih, morfografskih i geoloških obeležja, sa atraktivnim pejzažnim odlikama okoline.
Najveća od njih, Rćanska ili Dragačevska je jedinstvena po konfiguraciji. Ulazni deo se ne pruža u dužinu, već u visinu, kaskadno. Kroz pećinu se sliva omanji vodeni tok.
Za pristup u gornji prostor, instalirana je metalna konstrukcija sa stepeništem i platformama.
Ulazni otvor je izuzetno visok, preko 40 metara.
Očigledno je u nekom ranijem trenutku krenula akcija opremanja pećine i pristupa za turističke posete. Na pristupu je podignut ugostiteljski objekt (koji radi), sa strane je prostrana livada za kampovanje (ima posetilaca), betonirana je staza sa rukohvatima sve do ulaza u pećinu, postavljeni reflektori; u samoj pećini je urađena konstrukcija stepeništa.
Nažalost, početni planovi nisu dovršeni, što se da videti po upozorenju na žičanoj ogradi i vratima (otvorenim) na samom ulazu ('Zabranjen ulazak').
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Ulaz u pećinu je u dnu brda, na maloj zaravni koja služi kao lepo izletište, opkoljena šumom.
Pećina je odnedavno otvorena za turističke posete. Pre posete potrebno je najaviti se Turističkoj organizaciji Boljevca.
Pećinsko stanište sa okolinom predstavlja i arheološki lokalitet na kome se nalazilo praistorijsko naselje.
Pred našu posetu nismo se najavili tako da smo ostali uskraćeni za obilazak unutrašnjosti.
O
B
J
E
K
T
Crteži su nađeni u pećini koja se nalazi u ataru sela Gabrovnica. Na slici je replika jednog od crteža iz pećine, izložena u muzeju u Knjaževcu. Inače, pećina se nalazi na teško dostupnoj lokaciji, nije pripremljena za turističke posete i nemoguće je naći je bez lokalnog vodiča.
U muzeju u Knjaževcu rečeno nam je da je ova lokacija teško dostupna, tako da smo je, kalkulišući sa vremenom, izostavili iz rute.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Pećina je otvorena za turiste u dužini par stotina metara, a jedinstvena po sadržaju.
Nema mnogo nakita, ali dvorane pećine su izuzetno visoke.
Vodotok koji ide celom dužinom i sa više strana, veoma je jak i brz. U pećinu ulazi survavajući se niz vodopad od desetak metara praveći zaglušujuću buku.
Druga znamenitost su mnogobrojne, dosta velike ovalne, krivudave kadice u kojima se preliva voda.
I treće - iluminacija u pećini sa svetlom koje menja boju, dopunjuju prirodni ambijent, stvarajući maštovit doživljaj.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Dobro uređena pristupna staza i stepenište za pristup. Obilazak počinje na gornjem nivou, otprilike na polovimi otvora na ulazu.
Dobro uređena pristupna staza i stepenište za pristup. Obilazak počinje na gornjem nivou, otprilike na polovini otvora na ulazu. Pećina je u vreme naše posete bila zatvorena. Sezona poseta se završava 31. oktobra.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Skrivena duboko u šumi ova mala pećina čeka opremanje i obeležavanje pristupa za turističke potrebe.
Inače, iako po površini mala, bogata je nakitom i svakako vredna posete.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Pećina je služila kao mesto boravka isposnicima i kaluđerima. Do nje se dolazilo ili drvenim merdevinama ili pomoću konopaca.
Pretpostavlja se da je bila deo manastira na Banji, jer se u dokumentima pominje postojanje isposnice koja je bila u vidnom polju manastira.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Poseta se organizuje u okviru obilaska klisure Uvca čamcem.
Pećina se zaključava, poseta bez vodiča nije moguća.
Prostor pećine nije osvetljen.
Na par mesta se nalaze jezerca vode čija izmerena čistoća prevazilazi sve poznate vrednosti, po navodima našeg vodiča.
Obišli smo pećinu sa vodičem, gospodinom Bobanom Vasojevićem iz Sjenice (preporučujemo ga: 064/106 1882, 064/700 3647 turizamboban@gmail.com, jer je u Sjenici jedan od retkih licenciranih).
Objasnio nam je da je postojao plan elektrifikacije prostora, ali se od toga, sa namerom, odustalo. I, izgleda s pravom.
Veliki prostor sa tavanicama i zidovima nakićenim sitnim i krupnim urasima izgleda fantastično osvetljen nejakim svetlom prenosne lampe. Ako ste zaljubljenik fotografije i ako ponesete par malo jačih lampi, moći ćete da napravite retko viđene snimke.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Čista reka i stenovita klisura, duboka i nepristupačna pećina za nepoželjne - idealno onovremeno mesto boravka.
----'
Epohalno je otkriće da je u Velikoj pećini u Smolući živeo čovjek u srednjem kamenom dobu. To je otprilike vrijeme prije 40 – 50 hiljada godina. Smolućki čovjek je na putu da u nauci stane uz rame krapinskom, a ovaj teren će dobiti u riznici spomenika još jedan biser.
(https://njnjnj.sandzakhaber.net/sandzak-u-prahistoriji-i-antickom-dobu/)
-----
Kola smo parkirali kod nove mini hidroelektrane. Do pećine ima oko 700 metara dobrog uspona. Staza (šumski put) je široka i čista.
Uspon ispod same pećine je dosta strm, ali to je svega pedesetak metara. Problem je - probijanje kroz korov i trnje, na ovom usponu ne postoji utabana staza.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Pećina je, već na prvi pogled, među višim u Srbiji. Procenjujemo visinu sale na ulazu na dvadesetak metara.
Po rečima meštanina koji nas je vodio, ova pećina ima izlaz sa druge strane brda. Takođe, ima još jedan sprat koji je, za razliku od ovog, nižeg, prepun pećinskog nakita.
Nismo imali lampu niti speleološka iskustva za ispitivanje ove pećine, ali priča gospodina čije se imanje nalazi odmah pored, nas je zaintrigirala da poželimo da je obiđemo celu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Prostor pred pećinom je uređen za turističke posete, ali za obilazak pećine je potrebno prenosno svetlo i malo speleološkog iskustva, ako nemate vodiča.
Pećina je razgranata i čini ceo pećinski sistem koji je zaštićen kao spomenik prirode.
Ovde je Miluitin Veljković oborio Ginisov rekord boraveći pod zemljom više od godinu dana.
Na naš upit u kancelariji Turističke orgazacije Svrljig, gospođica Milena Ristić nas je upoznala sa Nenadom Ranđelovićem iz Niševca, koji nas je poveo do više lokacija, između ostalih i do pećine Samar.
U pećinu nismo dublje ulazili.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
U pećini su pronađeni dokazi boravka praistorijskih ljudi. Osim arheološkog značaja, u njoj se ima šta videti i od pećinskih ukrasa i prostorija. Ulazak se mora dogovoriti sa vodičem. Nalazi se na oko kilometar od sela, a putničkim vozilom se može prići do na 400m uz jako veliki oprez. Na prilazu pećini, pored puta je uređeni plato, a do pećine se silazi niz dosta dugo ograđeno stepenište.
Izvanredan pogled prema dolini sa prilaznog puta.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ulaz u pećinu je uzan, otprilike odgovara širini prosečnog posetioca. Odmah iza ulaza je mnogo šira prostorija, ali bez opreme i dobrog osvetljenja ne treba ulaziti. Glavni doživljaj je jak i hladan vetar koji duva iz otvora priličnom jačinom. Staza iz sela do pećine je dobro obeležena putokazima i planinarskim oznakama.
Jedina otkrivena lokacija kulture Lepenskog Vira, koja se nalazi daleko od Dunava.
