KOMPLETNA BAŠTINA SRBIJE

Izgrađen je 1795. Sada je u privatnom posedu i trenutno se rekonstruiše.
Dvorac je okružen gustim rastinjem i žicom, tako da je fotografisanje, osim pročelja, sa drugih strana bilo nemoguće.

Osetili smo se pomalo nelagodno zbog tabli sa preterano oštrim upozorenjima zabrane prilaza.

Nismo imali pouzdanu informaciju, a jedini objekt vredan zaštite nalazio se na broju 62. Pošto se greške sa pogrešnim kućnim brojem dešavaju, pretpostavili smo da je zaštićeni objekt upravo kuća na broju 62.

Pored kratkog boravka slavnog kompozitora, kuća ima i određenu arhitektonsku vrednost.

Izgrađen je 1793, a renoviran 1976. godine. Gradila ga je jedna od dve najbogatije porodice u Kneževcu. Zaštićen je kao kulturno dobro od velikog značaja. U njemu su sada prostorije javne uprave.

U zgradi se danas nalazi Kulturni centar sa bibliotekom

Bili smo malo zatečeni brojem reprezentativnih objekata u (malom) mestu Novi Kneževac.
Snimili smo ih četiri, a samo je jedan od njih (Talijan) bio zapušten.

Dvorac je 1856. godine izgradio dobrotvor i svetski putnik, Emil Talijan, inače vrlo zanimljiva ličnost. Na kući u kojoj je rođen (nije ova zgrada) nalazi se tabla sa posvetom.
Dvorac je sada, izgleda, prepušten zaboravu.

Bili smo malo zatečeni brojem reprezentativnih objekata u (malom) mestu Novi Kneževac.
Snimili smo ih četiri, a samo je ovaj bio (delimično) zapušten.

Jedna od prvih "šarenih" kuća u Somboru, bila je u vlasništvu naslednika sve do 1977. godine.

Naziv ulice je promenjen, sada je Ađanska.

Nismo našli informaciju o razlogu koji je inicirao zaštitu ovog objekta.

Nismo našli informaciju o razlogu koji je inicirao zaštitu ovog objekta.

Gradnju su započeli bračni par Marcibanji, ali je završena tek posle više preprodaja 1880. godine. Poslednji vlasnici bili su Ledereri, koji su zgradu ispunili velikim brojem umetničkih dela.
Zgradu okružuje bogati, negovani park.

Kompleks je u privatnom vlasništvu.
Dvorac je potpuno renoviran, a pokretno dobro velikim delom povraćeno.
U okviru poseda se nalazi vinarija.

Koliko se da videti iz teksta na internet stranici, objekat ima ugostiteljsku namenu. Nejasno mi je, zato, zbog čega nam je gospodin koji se predstavio kao upravnik, zabranio bilo kakvo fotografisanje istog. Ipak, napravili smo krišom par snimaka.

Izgrađena je krajem 19. veka. Uzeta je pod zaštitu kao evidentirano kulturno dobro.
Danas se koristi kao poslovni prostor.

Danas u ovoj kući žive samo jedan čovek i dva psa.
Po rečima čoveka (ime smo zapisali, a cedulju zagubili) koji je i čuvar i vlasnik kuće, u vreme njegovog detinjstva, ova okućnica je bila deo ogromnog imanja od par hiljada hektara.

Zgrada, i pored nebrige, poseduje puno šarma.

Vila je verovatno izgrađena početkom 20. veka. Visoko na pročelju zgrade nalazi se porodični grb.
Danas se u vili nalazi dispanzer i Hitna pomoć.
Prekoputa se nalazi gotovo istovetni objekt, koji takođe koristi zdravstveni centar.

Izgrađen je 1920. od strane vlasnika vinarske firme, kasnije stradalih u pogromu Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Dvorac se nalazi unutar poseda privatne firme.
Zgrada dvorca je jako interesantna mešavina stilova, kao uostalom i sve na Paliću.
Iako golih zidova i razbijenih prozora, izgledala bi sasvim solidno da nije teškog oštećenja iznad samog ulaza koje preti da se uruši u povuče veći deo krova sa sobom.

U prvoj poseti naišli smo u nedelju, kada je sve bilo zaključano.
Sledeću posetu je ugovorila moja prijateljica iz Beograda sa prijateljem koji je zakupac prostora, tako da smo imalu obezbeđen obilazak.

U okviru poseda su vila i prostor na kome je nekada bio teniski teren. Duboko u dnu (ili je to drugi plac, bez ograde) nalazi se prizemna stambena zgrada.
Posed od ulice odvaja ograda kojoj nedostaje metalni deo i improvizovani snopovi šiblja kao zamena za ogradu.

Sa zgrade polako otpada farba i malter, ali sama zgrada nije (još) ugrožena i dala bi se lako renovirati.
Mislimo da ličnost vlasnika, Vilima Konena, zaslužuje dostojno pamćenje.

U ovom objektu su bili smešteni učesnici prvog velikog takmičenja u više sportskih disciplina na tertoriji Srbije, koje kolokvijalno zovu i prvom olimpijadom. Takmičenje je na svoj trošak organizovao Lajoš Vermeš, sportski zaljubljenik. Objekt nije otvoren za posete.
Pored kule se nalazi bista Lajoša Vermeša, kao i ploča sa posvetom.

Veoma je inspirativno sresti se sa biografijom poput Vermešove. Malo je ljudi koji su posvetili i život i bogatstvo plemenitim delima. Takvi ljudi su moji heroji.
Ne znam čiji je propust (bruka), ali ja za ovog čoveka nisam znao, sve dok nisam došao da posetim Bogojvar.

Vilu je podigao Lajoš Vermeš na svom imanju, 1892. godine. U vili se sada nalazi ugostiteljski objekt. Smeštena je pored samog jezera. U njenoj blizini je Sovina kula (Bagojvar) i spomenik zajedničkom vlasniku Lajošu Vermešu čuvenom zaljubljeniku, zanesenjaku i svestranom sportisti.

U zgradi se nalazi Galerija moderne umetnosti.

Po mom, laičkom, mišljenju, zgrada je u okviru Srbije, jedinstvena. I u celini i u detaljima.

Jedan od dva objekta koje je posedovala porodica Manojlović, oba u glavnoj ulici.

Spratna zgrada širokog pročelja nalazi se na glavnom gradskom trgu. Zasenjna je drvoredom, a hladovinu koriste prijatni lokalni kafići.
Jedinstvenu građevinu čine ustvari dva objekta građena u razmaku od godinu dana.

Menjala je namene. Od štedionice, zatvora i mučilišta tokom Drugog svetskog rata, zatim sedište Gestapoa, pa Državne bezbednosti.
Danas je mađarski Učiteljski fakultet.

Lepa porodična vila na početku ulice Korzo, jedne od najlepših ulica Srbije.

U sklpou kompleksa Zobnatica nalaze se:
- Dvorac Kaštel
- Hotel
- ogroman park
- ergela konja
- hipodrom

Građen je krajem 19. veka. U statusu je prethodne zaštite. Trenutno služi kao poslovni prostor.
Oko dvorca se nalazi veliki park, zaštićen kao Park prirode.

Park je šuma, bez uređenih staza, ali smo primetili izletnika pod šatorima u njoj.

Iako potpuno zapuštena, zgrada je u relativno solidnom stanju.
Dvorac okružuju travnjaci pod hladovinom koji čine veoma posećeno lokalno izletište.
Kroz špalir trske izlazi se na lepo akumulaciono jezero Svetličevo.

Izgrađen je 1806, a 1993. temeljno je renoviran.
U dvorcu se nalazi Muzej Bačke Topole.
U susedstvu je jedna od najviših katedrala u Vojvodini.

Zgrada je jednostavne arhitekture, jedino ulazni trem ima dva stuba, a sa zadnje strane je nekada bila terasa i lep park. Nalazi se na uzdignutom platou, tako da je, pretpostavljamo, vlasnik imao divan pogled.
Zgrada je u dobrom stanju, osim dela tavanice koja na jednom mestu ima rupu. Prostorije su velike i svetle. Terasa na izlazu je izgubila namenu.
Svuda oko zgrade, naročito sa zadnje strane je izđiklalo šiblje.
Poljoprivredno dobro u čijem sklopu je ovo verovatno bila upravna zgrada, je odavno napušteno.

Pri prvom prolasku ovim krajem, od meštana u Bačkom Sokolcu smo obavešteni da je dvorac u jadnom stanju. Zato smo, u žurbi, krenuli ka drugim lokacijama.
Drugi put smo čvrsto odlučili da ga obiđemo i - nismo se pokajali.

Izgrađen je 1818. godine.
Dvorac je u lošem stanju, bez vrata i prozora.
Iza dvorca je veliki park sa uređenim šetalištem.

U parku smo konstatovali dva ogromna hrasta, jedan uz samu zgradu dvorca.
Otvori zgrade su zakovani, nadamo se da predstoji renoviranje.

Dvorac je sagrađen 1846. godine.
U dvorcu je mali muzej sa stvarima koje su se upotrebljavale u dvorcu.
Ceo kompleks koji sada pripada preduzeću PIK Panonija je prepun sadržaja: dvorac (kaštel), hotel, kongresna sala, park sa retkim i zaštićenim biljnim vrstama, sportski tereni, veliko jezero, dečije igralište.

Sve što je preostalo od skladne zgrade letnjikovca su ovih par zidova i nekoliko stubova.
Čak ni prilaz zgradi se više ne nazire, njive se obrađuju do same ruševine.

Dvorac je izgrađen je 1806. godine. Nalazi se u samom centru sela, pored katoličke crkve.
U dvorcu se ranije nalazila osnovna škola. Po izgradnji nove škole, dvorac je napušten. Iako je zgrada u solidnom stanju, ako se ne zaštiti, počeće propadanje.

Dvorac je izgrađen 1900. godine. Zgrada je u dobrom stanju, a u dvorcu se danas nalazi osnovna škola.

Rastina je malo mesto, ali ima interesantnih sadržaja. Ispred dvorca je fudbalsko igralište, a iza njega kompleks jezera (ribnjajka) i veliki prostor koji se koristi kao izletište.
Na drugom kraju mesta, nedaleko od dvorca je humka Kanas.
Kako je odmah do humke mađarska granica, a na humci podignut visoki toranj - vidikovac, to pogled sa tornja seže do duboko u teritoriju susedne države, pa je i ovo interesantno kao deo turističke ponude.

Dvorac je 1907. godine izgradio jedan od braće Ferbah.
Zdanje ima status spomenika kulture, ali je potpuno zapušteno. Kad se prođe zapušteni park stiže se pred zidove - visoke i preteće.
Nekadašnja lepota, ipak, ne da se prikriti. Prostor izuzetno intrigantan - nadsvođeni ulaz, dugačka pasarela, hol sa ikonama, kapela, stepenice, ... ali i opasan - sve okolo je sklono padu.
---
Dvorac je okružen parkom koji, prema dokumentaciji, čine brojni vredni (po starosti, dimenzijama i nesvojstvenoj prisutnosti na ovom tlu) primerci faune. Ovo je nažalost teško proveriti jer je park zbog neodržavanja skoro neprohodan.

Neverovatan ambijent.

Kaštel je izgrađen je 1823. godine.
Nije pod zaštitom, podnet je samo predlog za utvrđivanje statusa spomenika kulture. U zgradi se danas nalaze privatni stanovi za više porodica.

Zgrada, održavana rukama stanara, izgleda solidno. Ukrasi na fasadama su pomalo oštećeni, ali je originalni izgled, najverovatnije, sačuvan.
Ironija: stanari strahuju od inicijative da se zgrada proglasi zaštićenim spomenikom kulture. U Srbiji kao da važi pravilo: ako hoćeš da nešto propadne, stavi ga pod zaštitu.

Jovan Lalošević je bio advokat i prvi predsednik Srpskog građanskog pevačkog društva.

Nismo našli podatke o razlozima zaštite ovog objekta.

Prizemlje je adaptacijama za potrebe poslovnog prostora izgubilo autentičnost.
Zgrada se nalazi u glavnoj ulici, u nizu vrednih objekata.

Prizemlje nije sačuvano u autentičnoj formi, razlog su adaptacije za potrebe poslovnog prostora.

Nalazi se u glavnoj (pešačkoj) ulici odmah do pravoslavne crkve.

Pomalo neuobičajeno, centralni deo pročelja je uvučen u odnosu na krilne delove. Fasada je skoro ravna, ukrašena plitkom dekoracijom.
U kući je živeo slikar Milan Konjović.

Nalazi se u najživljem delu pešačke zone. Shodno, i fasada je vrlo živopisna sa izraženim stubovima (pilastrima) oko centralnog dela, balkonom od kovanog gvožđa i plastikom nad prozorima.

Prilično velika za stambeni objekt, nalazi se na početku glavne pešačke zone.

Zbog zbrke u nizanju kućnih brojeva i naziva ulica, namučili smo se da pronađemo objekt koji nam je odmah u početku bio "ispred samog nosa".

Dvorac je delimično renoviran. Renoviranje je prekinuto i traži se novi kupac.
Ovaj ambijent svatovi iz kraja obavezno koriste za fotografisanje, s malim doterivanjem onog što će se naći u kadru - tek za potrebe slikanja.

Tik do same zgrade izrasla je gusta šumica i zgradu je nemoguće snimiti sa bilo koje druge strane.

Sada na uglu ulice D.Tucovića i Svetog Save

Građanska kuća iz prve polovine 20. veka sa očuvanim enterijerom i pripadajućim nameštajem.

Osim službenog panoa ispred sa osnovnim podacima o objektu, drugih vidljivih informacija nema.
Po tome se da pretpostaviti da objekt nije pristupačan za turističke posete.

Industrijalac Johan Ertl je posebna priča: osnovao je fabriku za preradu konoplje, razgranao poslove tako da su evropskoj berzi uslovi za konoplju diktirani u Odžacima, a deo zgrade vile Ertl je bio trajno namenjen za stanovanje siromašnih.
U zgradi se danas nalazi tehnička škola.

Imali smo sreće da pri nailasku sretnemo gospodina Memedovića čija je briga održavanje baš ove zgrade. Posle par rečenica ponudio se da nam pokaže dvorište i (perfektno uređen) enterijer.
Videli smo ne samo objekt, nego smo dobili i celu priču o graditelju, industrijalcu Johanu Ertlu.

Podignuto je u toku Drugog svetskog rata za potrebe visokog nemačkog oficira. Ima status spomenika kulture. U objektu se sada nalazi hotel sa restoranom.

Nastao je verovatno početkom 19. veka. Trenutno je bez namene. Od februara 2019. nalazi se u statusu spomenika kulture.
Dvorac je, inače, od graditelja, župana Hertelendija, kasnije otkupio bogati trgovac, baron Todor Bajić. Todor je inače bio zet kneza Miloša.

Izgrađen je verovatno sredinom 19. veka i detaljno renoviran u prvoj deceniji 20. Trenutno nema namenu. U statusu je prethodne zaštite, što je najniži formalni nivo zaštite. Pre nekoliko godina su odvojena sredstva i počelo se sa restauracijom koja nije daleko odmakla.

Građen 1846, renoviran je 1980. i 1991. godine. Trenutno je deo privatnog poseda i nema funkciju. Nosi status spomenika kulture od velikog značaja. Ovu zgradu su, kao svoj dom ili poslovni prostor koristili: prijatelj porodice Karađorđević pripadnik belogardejaca, opština Beodra za potrebe osnovne škole, dom za decu palih boraca, dom za besprizornu 'žensku mlade' i na kraju, fabrika deterdženata (zrenjaninheritage.com).

Sagradio ga je Lazar Dunđerski, krajem 19. veka. Velelepna zgrada i veliki park oko dvorca, po malo su zapušteni. U dvorcu se nalazi i soba Lenke Dunđerski.
Zgrada dvorca je (verovatno) služila kao zgrada poljoprivrednog dobra, a trenutno nije u upotrebi.

Zgrada, osim nekoliko privatnih stanova u prizemlju, deluje da je bez namene.
Okolo su parkirane poljoprivredne mašine.

Krokanj - slatko vino, malo previše za moj ukus, ali treba ga probati.

Zgrada skoro da nema namenu, koristi se samo deo kao poslovni prostor.
Od prisutnih radnika smo saznali da ne postoje namere da se objekt renovira i privede dostojnoj funkciji.

Izgrađen je 1898. godine. Na fasadi se uočava interesantan raspored prozorskih otvora. Izlaz sa južne strane je malo bogatiji dekoracijom od ostatka zgrade.
U zgradi se nalazi osnovna škola.

Izgrađena je 1896. Danas je u zgradi - dom penzionera.

Naknadno: čitam da je objekt 2018. godine proglašen za spomenik kulture i da je još 2010. urađen konzervatorsko-restauratorski projekat za obnovu. Da li će do obnove ikad doći?

Izgrađena je 1911, tokom 2007. godine je sanirana i restaurirana.

Nevelika, skladna zgrada u centru Zrenjanina čeka bolje dane.
Nastala je 1894. Ne tako davno otvorena je magistrala tik uz vilu, tako da je verovatno i to doprinelo da ostane objekt bez namene.

Dobra šala
Iznad ulaznih vrata, okačen je natpis na štampanoj tkanini:
Gradski muzej / Muzej destrukcije

Zgrada se nalazi na kraju bloka između dve ulice koje se levkasto sastaju u razmak koji čini prostor za samo jedan objekt. Tako zgrada izlazi tri ulice i jedna je od retkih u Zrenjaninu koja pored pročelja može da prikaže i obe svoje bočne strane.
Pročelje je, sa svojim detaljima, horizontalnim i vertikalnim linijama, vrlo upečatljivo.

Dvorac je izgrađen početkom 19. veka, ali je vremenom dograđivan i preoblikavan, a konačni izgled dobija krajem veka. Uz zgradu dvorca, sačuvan je i vodotoranj u obliku osmougaone kule na kanalu pored dvorca. Toranj je (verovatno) nastao krajem 19. veka.
Vrlo prijatnog izgleda, objekt svojim linijama, osim centralne "kule", podseća na seosku kuću. Malo veću doduše.
Dvorac je već duže vremena reprezentativni ugostiteljski objekt.

Proverili smo restoran, odnosno letnju baštu. Ugodan ambijent i ukusna hrana.

Zgrada je impozantna i još uvek je u dobrom stanju.
Okolo je park, sada - skoro neprohodna šuma.
Ispred ulaza je fontana sa ženskom figurom. Posed je ograđen zidanom ogradom, još uvek držećom.

Šteta.

Dvorac je izgrađen 1925. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja. U središtu je poljoprivrednog dobra i velike odgajivačnice trkačkih konja. Fantast je bilo ime najpoznatijeg šampiona.
Pored zgrade dvorca i niza konjušnica, atrakcija je i bazen priličnih dimenzija koji je izgrađen zajedno sa dvorcem. Najveća znamenitost je, naravno, kapela koju je oslikao vlasnikov veliki prijatelj, čuveni slikar Uroš Predić, a u kojoj je trebalo obojica da budu sahranjeni.
Danas je ovo ugostiteljski kompleks.

Kompleks je zatvoren poslednjih par godina (januar 2013.).

Dvorac je sagrađen polovinom 19. veka. U dvorcu se sada nalazi zdravstveni, odnosno gerontološki centar.

Izgrađen je polovinom 19. veka. Danas se u zgradi nalaze prostorije JKP Vrbas gas.

Vila je sagrađena početkom 20. veka. Zgrada je renovirana i u njoj se danas nalaze prostorije DDOR Novi Sad.

Vila je sagrađena krajem 19. veka. Vlasnik je bio veleposednik, a držao je i mlin u istom selu. U zgradi se danas nalazi ambulanta.

Nažalost, pročelje je zaklonjeno povećim drvetom. Jedino što smo uspeli snimiti je lepi trem sa bočne strane.

U okviru kompleksa, u okviru nekadašnjih ekonomskih zgrada, nalazi se Poljoprivredni muzej.
Svojevremeno ovaj su dvorac posećivali članovi kraljevske porodice.

Izuzetno ljubazni Filip Forkapić, kustos, primio nas je i proveo, iako je radno vreme bilo davno isteklo.

Građena je 1900. godine. Nalazi se u statusu prethodne zaštite, što je najniži službeni nivo.
Do skoro se u ovoj zgradi nalazila osnovna škola, a sada nema namenu.
Takođe, jednu od prostorija koristila je islamska zajednica.

U dvorištu smo zatekli grupu dece, što nije čudno jer se u istom nalazi i nova zgrada škole.
Pitali smo decu o zgradi dvorca, a ona su spremno i rado odgovarala na sva pitanja. Ispostavilo se da je to bila škola u koju su i oni išli, ranije. Čak su nas i uveli u zgradu (iako se činilo da je zaključana), uz jedini uslov - da ne kažemo da su nas oni uveli.

U zgradi se sada nalazi srednja škola.

Pored dvorca, tu je i izuzetno lepi park. Lep ukras predstavlja i zidana ograda od kovanog gvožđa.

Dva stambena objekta od naboja sa trščanim krovom i tremom, jedan od njih sa prizemljem od kamena.
Nekoliko ekonomskih objekata, među njima i peć za hleb.
Svi objekti su replike nekada postojećih i zaštićenih objekata iz okolnih mesta, koji iz raznoraznih razloga nisu imali načina da se održe.
Sve u dobrom stanju, ali nedovršeno.

Pozvali smo Pokrajinski ZZSK da bismo se raspitali za ove objekte.
Ideja je bila da se nekoliko zaštićenih objekata iz okolnih mesta (jedan iz Čerevića) repliciraju na jednom mestu, kao etno kompleks i da se kompleks iznajmi nekom preduzeću koje bi ga održavalo korektnom komercijalizacijom.
Međutim, kad su građevinski radovi već privedeni kraju, ustanovljeno je da postoje prepreke tehničko-formalne prirode za izdavanje lokacije pravnom licu, pa se sa svim poslovima zastalo još pre par godina.

Građen je od 1797. do 1811. godine, renoviran između 1834. i 1836. Bočnu stranu karakterišu dve kolonade, jedna iznad druge. Danas zgradu koristi JP Vode Vojvodine.

Nalazi se odmah ispod pravoslavne crkve. Godina gradnje je upisana na zabatu. Na zabatu je u plastici izveden i znak koji se može različito tumačiti.
Do ove nalazi se kuća skoro identične, ali zapuštene fasade.

Pretpostavlja se da je služila ili kao letnjikovac ili kao školska zgrada.

Kuća deluje impresivno, starost je na prvi pogled neupitna.
Razlikuje se od svega što sam dosad obišao.
---
Nismo lako našli kuću, iako smo imali adresu. Problem je što se Gortanova ulica nastavlja na ulicu Čajkovskog, pa u nastavku opet menja ime, a obe su jednosmerne u suprotnim smerovima (pogledati na mapi).

Neobična, nevelika zgrada sa bočnim tornjevima i tremom.
Vilu je izgradio prota Svetozar Vlaškalić stradao u šajkaškoj raciji 1942.
U zgradi se nalaze prostorije Doma zdravlja Ambulante Mošorin.

Enterijer kuće je urađen po nacrtima Dragutina Medenjaka, velikog zagovornika srpskog stila u primenjenoj umetnosti.

Nastala je između 1836 i 1848, kao boravište motropolita Josifa Rajačića. Obnavljana je 1920. i 2007. gdine. Deo je starog jezgra Karlovaca koje je zaštićeno kao kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja. U njoj se danas nalazi muzej.

Vila je izgrađena 1930. godine, prema želji dr Stankovića na području ruže vetrova, a objekt je, po uzoru na srednjevekovne dvorce, osmislio čuveni arhitekta Dragiša Brašovan. Vilu danas, kao reprezentativni objekt, koriste pokrajinski funkcioneri.

Objekt spolja odlikuje jedinstveni ugaoni deo sa izraženim kubetom ukrašenim bogatom masivnom platikom.
Najveću vrednost objektu daje spolja oslikana ornamentika koja se trenutno krije ispod kasnije malterisanih površina.

Od kuće smo videli samo fasadu, kuća je privatni stambeni objekt i nije predviđena za razgledanje.

Kuća je pretrpela velike izmene i njena fasada više nije autentična.

Na zgradi se ne uočava ni jedan detalj koji bi upućivao na njenu veliku starost. Čekamo eventualnu rekonstrukciju.

Izgrađena je 1777, zaštićena je kao spomenik kulture.
U dvorcu se danas nalaze prostorije poljoprivredne škole.
U susedstvu je veoma žive Futoške pijace.

Osim što u samu zgradu nismo ulazili, obišli smo ceo kompleks škole.
Posed je poveliki i obuhvata prostor za konje, krupnu i sitnu stoku i pernate životinje. Puno toga i puno praktične nastave i zabave za učenike škole.

Dvorac je podigao 1898. godine tadašnji vlasnik beočinske cementare. Posle Drugog svetskog rata u dvorcu su se izmenjali mnogobrojni korisnici, a bio je i poligon za snimanje mnogih domaćih filmova.

Nadamo se da će se naći rešenje, velika bi šteta bila da ostanemo bez ove lepotice.

Vila je u rekonstrukciji.

Već duže vreme se izvode radovi na rekonstrukciji vile. Namena vile po rekonstrukciji je nepoznata.
Do vile je probijen put u širini koja prevazilazi sve pretpostavljene namene.

Izgrađen je 1904. godine, a renoviran 2006.
Poslednji vlasnik je bio i poslednji veleposednik, Milan Kapetanov.
Sada je privatnom vlasništvu i, koliko znamo, izdaje se za organizovanje skupova.

Dvorac je izgrađen 1890. godine. Nosi status spomenika kulture od velikog značaja. Danas je u njemu zdravstveni objekt zatvorenog tipa, tako da nije otvoren za posetioce.