|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
Iako su Turci takoreći "nedavno ispraćeni", svedočanstva o njihovom prisustvu su, skoro isključivo, preostala u sredinama u kojima dominira muslimanska vera. Tako je jedina džamija u severnoj polovini Srbije Bajrakli džamija u Beogradu. A ista je pretekla samo zahvaljujući dalekovidoj naredbi kneza Mihaila. Sve ostale džamije nalaze se na prostoru Sandžaka, zatim u Priboju i Nišu.
Pored mnogih ranijih tvrđava koje su u tursko doba obnovljene ili proširene, građene su i nove. Tako je na mestu rimskog utvrđenja izgrađena prva artiljerijska tvrđava - Ramska, a smederevska je dopunjena topovskim bastionima. Uz Savu kod Šapca i uz Dunav kod Kladova i u centru Novog Pazara su podignute potpuno nove utvrde.
Najčešći objekti koje i danas možemo sresti su hamami, turska javna kupatila. Nekoliko ih još uvek prima kupače (Novopazarska banja, Sokobanja, Hamam Jošanička banja), neki traju sa nekom drugom (na Beogradskoj tvrđavi, Amam kneza Miloša u Beogradu i Brestovačkoj banji, Hamam u NiŠkoj tvrđavi, tursko kupatilo u Slankamenu) ili bez namene (Stari amam Vranje), a nekoliko postoji u obliku golih zidova (hamam Bač, amam Grabovac, Isa begov hamam Novi Pazar).
Dva kamena mosta koje narod naziva "rimski", najverovatnije su građeni (ili obnavljani) u tursko vreme, Rimski most u Kumanici kod Ivanjice i Rimski most, Potočanje kod Sevojna.
Zgrade ondašnjih poštanskih stanica, menzulane, ostale su sačuvane na nekoliko mesta, interesantno je da je zgrada leskovačke pošte kod Lazarevog grada i u tursko vreme služila istoj nameni.
Od putnih stanica, karavansaraja, preostao je samo jedan i to samo goli zidovi građevine, a nalazi se uz ramsku tvrđavu. Manji ugostiteljski objekti bili su hanovi a jedini preostali iz turskog doba nalazi se u selu Kremna. Iz turskog vremena potiču i neuobičajeno građene pravoslavne crkve. Postojala su ograničenja u pogledu mesta gradnje, visine, zvonika pa su se graditelji dovijali. Crkve su ukopavane, zidane spolja kao stambeni objekti, čak je crkva u Leskovcu "maskirana" dodatim odžakom.
Od orijentalne arhitekture nije ostalo mnogo. Najviše preživalih javnih i privatnih objekata građenih pod istočnjačkim uticajem svrstavaju se u "balkanski" stil i predstavljaju mešavinu orijenta, srpske tradicionalne gradnje i početnih evropskih uticaja. Po jedan ili dva takva objekta, uglavnom građenih od strane bogatih trgovaca, postoje u većini gradova i varošica Srbije. U Beogradu, u kome je postojalo preko 50 džamija (11 u vreme predaje ključeva tvrđave), postoji svega 11 objekata kojima se mogu pripisati orijentalni uticaji (odnosno balkanski stil).
Dva velika istorijska događaja desila su se na prelazu iz 17. u 18. vek. Turska je posle dva velika ratna sukoba sa Austrougarskom bila primorana da potpiše mirovne sporazume. Oba potpisivanja imaju svoje spomen obeležje. Jedno je Kapela Mira u Sremskim Karlovcima, poznata i kao prvi "okrugli sto" u istoriji. Drugo obeležje se nalazi okviru etno-parka Tulba u Požarevcu i predstavlja repliku šatora u kome je potpisan Požarevački mir.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomenik se nalazi na nevelikom platou i na njemu su dva objekta. Jedan klasični kameni spomenik i drugi - drvena konstrukcija nama nepoznate namene.
Suviše skromno obeležje važnog istorijskog događaja.
O
B
J
E
K
T
Jedna od dve uspomene na tursku vladavinu u ovom gradu.
U zgradi se svojevremeno nalazila i pošta.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Vidljivi su minimalni ostaci bedema, većim delom potopljeni.
Na lokaciji se, zavisno od vodostaja Tise mogu videti: deo bedema sa tablom i deo kule ili bedema, pedesetak metara uzvodno, ukopani ispod nivoa terena. Utvrđenje je tu postojalo, verovatno, još u rimsko vreme.
Poslednja istraživanja su pokazala da se gabarit tvrđave protezao do duboko u sadašnje korito Tise.
Poslednju veliku bitku tvrđava je doživela 1551. godine kada je Mehmed Paša Sokolović tvrđavu osvojio, a obližnju crkvu Araču spalio.
Sa nasipa se silazi putem prema reci, a onda njivom stotinak metara nizvodno. Tu, kroz žbunje, potražiti prilaz reci i teba malo sreće da se naleti baš na beli kameni sprud - odnosno, ostatak bedema.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Za razliku od sližnog objekta u obližnjem selu Šurjan, ovaj je manji, svodi se na samo jedan luk. Most je zidan crvenom ciglom.
Danas preko njega ide gradska ulica koja vodi prema sportsko-rekreativnom delu mesta, a obostrano je oivičena drvoredom; pri tom, jednu stranu čini drvored vrlo starih dudova.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Par zidova je sve što je ostalo od nekadašnjeg važnog javnog objekta.
Preostalo je vrlo malo objekata u Vojvodini koji mogu da posluže kao podsetnik da je turska vlast i ovo područje držala dugo vremena.
Prava je šteta što se (opravdani) bes na Turke pretvorio u osvetu nad ostavštinom. Mnogo je objekata moglo biti sačuvano, što bi sada predstavljalo atrakciju za turiste u smislu sudara istok-zapad.
Naročito kupališta - hamami. Topla voda, para, izmaglica, kameni zidovi i orijentalno opuštanje, ...
O
B
J
E
K
T
Kuća je skoro renovirana
O
B
J
E
K
T
O
B
J
E
K
T
U zgradi radi Tehnička škola Milena Marić.
O
B
J
E
K
T
U zgradi radi hotel Tisa.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Mir je potpisan u drvenoj baraci nalik šatoru, podignutoj za tu priliku. Baraka je imala ulaze sa sve četiri strane, za svaku delegaciju drugi. Kasnije podignuta zidana kapela, srušena je, a sadašnja je obnovljena 1814.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Kuća izgrađena nad kupatilom je prvobitno pripadala katoličkoj crkvi, pa vinariji Miščića. Danas je u posedu vlasnika vinarije Akuminkum koji su nedavno revitalizovali potpuno zapušten prostor turskog kupatila.
Ambijent koji se zbilja retko viđa.
Niz malih prostorija kupatila, lučno nadsvođenih sa uskim prolazima, sa konstrukcijom podnog grejanja izloženom kroz zastakljene delove poda, svetlosti i senke debelih starih kamenih pregrada, ...
O
B
J
E
K
T
Ovde se vodila jedna od poslednje dve bitke Velikog bečkog rata posle kog Turci bivaju izbačeni iz srednje Evrope
Spomenik se nalazi na platou koji dominira okolinom.
Ispod su vikendice i posedi koji se strmo spuštaju prema Dunavu, dok je na južnoj strani ravnica sa oranicama.
Mislim da je bitka malo ili nikako poznata u našoj javnosti, s obzirom koliki je istorijski značaj imala.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ova zgrada je u tursko vreme bila zgrada pošte, tzv. menzulana.
Danas je u njoj ugostiteljski objekt.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Preostali deo tvrđave čine očuvani bedemi u punoj visini, ali se osim zidina nema šta videti - drugog sadržaja nema, osim velikog savskog šetališta uz tvrđavu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Česma se nalazi uz Defterdarevu kapiju, od koje vode stepenice do Donjeg Grada.
Ima tri otvora za vodu na tri strane objekta.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Jedan je od tri amama koji su se nalazili u okviru beogradske tvrđave. Druga dva danas postoje samo u vidu arheoloških ostataka.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
O
B
J
E
K
T
Nekada jedna od sedamdesetak (Evlija Čelebija pomenje preko 250) beogradskih džamija, jedina je preživela do danas.
Ime je dobila po tome što se dizanjem barjaka (bajraka) na njoj signaliziralo vreme za molitvu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Događaj na ovom mestu prethodio je velikoj pobuni beogradske raje posle čega su turski topovi sa kalemegdana bombardovali grad.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
B
J
E
K
T
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Objekt je služio kao vojnička kuhinja.
Očuvan je samo delimično i pre nekoliko decenija obnovljen prema pretpostavljenom izgledu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Objekt je skoro potpuno zaklonjen privatnim ugostiteljskim objektom.
U objekt se može ući samo kroz kafić. Dve manje prostorije su iskorišćene za toalet kafića, ali je ostali prostor amama ostavljen na uvid radoznalcima.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Turci su je izgradili krajem 15. veka, a nedavno je temeljno renovirana uz pomoć turske agencije. Uzdiže se iznad pristaništa u Ramu. U neposrednoj blizini su ostaci starog karavansaraja, a nedaleko od sela i ostaci rimskog utvrđenja Lederata.
---
Renoviranje objekta koje je finansirala Turska, završeno je 2020. godine.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Na brdu iznad Požarevca zasnovan je 1972. godine etno-park sa tri tipične seoske kuće požarevačkog kraja 19. veka. Uz etno park nalazi se ovekovečen i važan istorijski momenat - potpisivanje Požarevačkog mira koji je ovde ugovoren i overen godine 1718.
Požarevački mir je predstavljen replikom šatora pod kojim je mir utanačen. Pod šatorom je uz pomoć voštanih figura dočarana sama scena potpisivanja.
Scena potpisivanja prezentovana voštanim figurama devet osoba, urađena je fantastično. Figure su uhvađene u svom pokretu i raspoloženju sasvim autentično, u prostoriji se oseća napeta atmosfera pogađanja i ultimatuma.
Kada sam nekima od prijatelja pokazao slike, bili su potpuno ubeđeni da je u pitanju predstava koju igraju živi ljudi. Njihova neverica posle objašnjenja da su u pitanju figure, je bila vrlo rečita.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Sasvim solidno očuvana tvrđava (u odnosu na druge po Srbiji).
Očuvani i delimično očuvani bedemi, lagumi uz donju kapiju u dobrom stanju.
Lepo uređeno šetalište sa drvoredom kroz prostor ispod grada, dok je sam prostor u okviru bedema, pomalo zapušten.
Nekoliko godina posle naše prve posete čitam da se krenulo sa renoviranjem i uređivanjem tvrđave i prostora, tako da pretpostavljam potpuno drugi ambijent po završetku radova, u odnosu na naše fotografije.
I
Z
B
O
R
Potpopljena je izgradnjom Đerdapske brane.
U Muzeju PTT u Beogradu postoji maketa ovog objekta.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Nalazi se u centru, iza crkve i sa ulice je neprimetna. Na ovom mestu se u vreme ustanka nalazila tvrđava i kula nazvana Baba Finka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Masivno visoko zdanje, sa uređenim pristupom, travnatim platoom okolo i širok vidik sa platoa.
Objekt je tokom svog postojanja mnogo puta menjao namenu.
Skoro je renovirana.
O
B
J
E
K
T
Od objekta su preostali samo delovi dva zida u visini 2 metra. Ostaci su potpuno prekriveni puzavicama i rastinjem, jedva vidljivi i sa udaljenosti od 10-tak metara.
Imali smo sreću u svom raspitivanju da nabasamo baš na valsnika imanja na kome se objekt nalazi. Inače, teško da bi nam neko drugi dao tačna uputstva za pristup objektu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Nevelika pećina sa malim ulazom i kratkim, niskim hodnikom.
U sredini pećine u kamenu uklesano spomen obeležje u vidu oltara.
Veštački su probijena dva otvora za svetlo i provetravanje.
Kolima smo iz Ovčar Banje stigli do starog željezničkog mosta. Prešli smo most peške i nastavili šumskim putem još 500 m.
Skretanje za pećinu je označeno, penjalište (nekih pedesetak metara) je uređeno.
Redovni stanovnici pećine su slepi miševi, ali samo privremeno - za odmor u toku lova. Zbog njih nismo koristili blic pri fotografisanju.
Inače, navedeni željeznički most nije preporučljiv kao opcija, grede na njemu su više trule nego cele, takođe i veoma klizave.
Druga opcija je prelazak preko brane i kilometar pešačenja. Prethodno se morate (par dana ranije) najaviti upravi brane.
Put do pećine nije lako naći, potrebna je asistencija vodiča.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Zgrada je u savršenom stanju, kupatilo u njoj radi.
Usluge koje se nude su inhalacija prirodnim aerosolom i wellness program.
Takođe, moguće je i razgledanje hamama, uz najavu.
Nažalost, suviše smo žurili da bismo iskoristili usluge hamama.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Most se nalazi između Potočanja i Zbojštice.
Nedaleko od mosta, na uskoj rečnoj dolini je proširenje koje se koristi kao izletište.
Kanjon reke čine visoke, šumovite stene, a rečna obala je pokrivena travnatim tepihom.
Most je oštećen prolaskom natovarenih traktora i ne treba ga prelaziti vozilom.
Do mosta se stiže iz sela Zbojštice, skretanjem prema groblju u tački (43.823207, 19.857744). Kod pilane (43.821991, 19.871134) se račva put do groblja, a kod groblja (43.822997, 19.874651) se, u levo, odvaja makadamski put prema mostu.
Kad nije kišna sezona, do mosta se može proći putničkim vozilom, s tim što se u povratku nailazi na dva kratka ali zahtevna uspona.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Sagrađena je 1758. godine. Paljena je i obnavljana dva puta, poslednji put je obnovljena 1982. godine.
Osim lepog trema sa karakterističnim lukovima, ispred džamije se nalazi i lepi šadrvan sa nadstrešnicom.
Džamija, stisnuta okolnim stambenim blokovima, nikako se ne da prikazati kameri u punoj veličini.
O
B
J
E
K
T
Kula je izgrađena tokom 18. veka. Tokom godina postala je simbol Prijepolja.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Džamija se nalazi ispod srednjevekovne tvrđave. U njoj se čuva Kuran star 400 godina.
Džamija je u vreme naše posete bila zatvorena.
Sve što smo mogli je par načinjenih fotki i da produžimo stazom pored džamije, gore na brdo, gde se nalazi tvrđava.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Radi se obnova od temelja, na osnovu originalnih planova, a uz pomoć turske donacije.
Već se po odmaklom renoviranju vidi da će objekat biti izuzetno lep.
Prethodna zgrada je bila, neplanskim obnavljanjem, malterisana i nagrđena.
O
B
J
E
K
T
Kasarnu čine dve dugačke zgrade sa spavaonicama u nizu.
Nikakvih drugih objekata na okolnom prostoru nema.
Na jednoj od zgrada urušen je krov na centralnom delu.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Džamija je izgrađena 1703. godine.
Zovu je i Askerli džamija, jer je podignuta u okviru vojnog logora.
Od tada do danas mnogo je puta rušena i obnavljana, zadnji put 1986. godine.
U vreme naše posete, u džamiji nije bilo nikog.
Od Sjenice do Karajukića Bunara dolazi se ili preko Raždaginja putem sa dugim makadamom koji povremeno izgleda vrlo loše, ili preko Krće-Vrsjenice-Cetanoviće, gde takođe ima kombinacije asfalt/makadam, ali asfalt preovlađuje.
Od Karajukića Bunara ide makadam sa dobrom podlogom, ali i dosta površinskih ulegnuća.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Predstavlja najstariju zgrada u Jošaničkoj banji. Podignuto je u 18. veku.
Oblaci pare iz toplih izvora izbijaju na sve strane u okolini objekta, tako da nije čudo da se mesto koristi kao banja još od davnih vremena.
Hamam se renovira (leto 2019.).
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ne zna se razlog ukopavanja hrama u zemlju. Najverovatnija je pretpostavka da je crkva morala biti skrivena od turskih očiju.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Zgradu hamama su podigli Turci, ali se za godinu gradnje ne zna. Bazen je dubok 1,5 metar. Kupanje ide na smenu za muškarce i žene.
Pričali smo sa par redovnih posetilaca, dok su čekali smenu grupe na recepciji.
Voda u banji je topla i prijatna, svedoče da pomaže za reomu, ulaz je jeftin i svi su veoma zadovoljni što banja, posle duže pauze, ponovo radi.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Džamija predstavlja izuzetan primerak islamske arhitekture iz prve polovine 16. veka.
Trem sa stubovima i lukovima čini ovu zgradu posebno elegantnom i privlačnom za oko.
U dvorištu je još jedna zgrada tradicionalne arhitekture koja upotpunjava ambijent svojim šarmom.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Deo zgrade je trenutno bez krova.
Podeljena je na dva odvojena identična objekta.
Svaki ima na ulazu veliki prostor, pretpostavljamo za pripremu za kupanje, a u kojima su sada stolovi privatnih kafića. Iz ovih prostorija se ulazi u prostore za kupanje, koji sada stoje prazni. Služe samo delimično kao skladišta za kafiće.
Rečeno nam je da je u planu restauracija hamama što bi nam bilo veoma drago.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Potpuno je očuvana jedna kula - Kula Motrilja, zatim ostaci još dve kule i delovi bedema.
Na centralnoj površini tvrđave nalazi se uređeni gradski park, zvani Bedem.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Velika stara zgrada u centru, na početku stare čaršije.
Sadašnji vlasnik je ponudio objekt na prodaju (leto 2022.).
Han je na prodaju, zatekli smo obaveštenje: "Prodajem Amir-agin han".
Izgleda, sve je na prodaju.
O
B
J
E
K
T
Džamija nije velika. Sa dve strane dvorišta su dva stara groblja, takođe nevelika.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Groblje je ogromno. Dve ulice ga dele na tri dela, pri čemu je srednji najveći.
Turbe se nalazi u najvišem delu groblja. Sastoji se od dve prostorije, prva je pristupna, a u drugoj se nalazi sanduk (ili dva) sa pokojnikom/pokojnicima(?).
Dugo smo tražili turbe. Ne samo da je groblje ogromno, nego po našem znanju (znamo samo dva beogradska turbeta), tražili smo šestougaonu građevinu od kamena.
Turbe smo našli tek uz pomoć meštana. Ispostavilo se da je to obična četvorougana kućica sa dve prostorije, belo okrečena.
Gledajući spolja, nismo mogli da ustanovimo da li su u prostoriji dva sanduka (trebalo bi, sudeći prema dokumentaciji) ili samo jedan.
O
B
J
E
K
T
Džamija se prvi put pominje 1516. godine, a tačna godina gradnje nije utvrđena.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Džamija je nedavno renovirana.
Veliki molitveni prostor pokriven tepisima, široka kupola sa puno otvora, niša za molitve, propovedaonica i zidovi bez dekoracije, čine unutrašnjost vrlo zanimljivom za nenaviknute posetioce.
Jedan od suseda, vernika, koji redovno obilazi i pripomaže u održavanju, ohrabrio nas je da uđemo u molitveni prostor. Objasnio nam je sve pojedinosti koje se moraju znati pri ulasku.
Moj zadnji ulazak u džamiju desio se (u Sarajevu) još u vreme školskih ekskurzija šezdesetih godina (pne), tako da je podsećanje bilo neophodno.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Najstarija džamija u Opštini Tutin.
Do džamije se lako stiže, put, nedavno renoviran je širok, asfaltni.
Pogled sa ovog mesta, po sunčanom danu, je izvanredan.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Objekt je temeljno rekonstruisan i pri tom je prenet na mesto u neposrednoj blizini.
Ima skoro istu namenu kao i u doba Turaka kada je u njemu bila poštanska stanica.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Danas se u prostorijama nalazi Muzej džeza. Muzej je nastao inspirisan tradicionalnim Nišvil džez festivalom. Posetile su ga mnoge važne persone savremene muzike.
Osobenost ovog prostora su uski hodnici i nevelike prostorije za posetioce. Pri tom, u podrumu, gde se dopremala i grejala voda, 5-6 mini prostorija ne većih od metar sa metar.
Bazeni hamama nisu sačuvani, nestali su i nekom davnom renoviranju.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
U vreme izgradnje bila je jedna od 13 džamija u gradu Nišu. Danas osim nje, postoje samo još jedna, džamija Islam age Hadrovića.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Bilo je ukupno 5 barutana. Tri su uz bedeme tvrđave, dok je jedna u centralnom delu. Zovu je "Kovačnica" jer je kasnije imala drugu namenu.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Objekt ima veliki istorijski, arhitektonski i verski značaj.
Izgrađena je na temelju starije džamije iz 1720. godine.
O
B
J
E
K
T
Po turskom nalogu - crkva je morala biti poluukopana, bez tornja, krsta i zvonare.
Za razliku od spoljašnjosti, unutrašnjost crkve je pravi biser - po ikonostasu, ikonama, dekoraciji i atmosferi kojoj doprinosi otsustvo spoljnjeg svetla.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
B
J
E
K
T
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Izgrađena je tokom 18. veka. Turcima je služila kao upravna zgrada, mada, po njenom izgledu možemo zaključiti da je imala i funkciju sigurne kuće (tvrđave).
O
B
J
E
K
T
Na lokaciji se mogu uočiti: linija bedema u dužini tridesetak metara, nekoliko gomila rasutog lomnjenog kamena i više rupa iskopanih od "arheologa amatera". Dublje od tridesetak metara se ne može proći od guste vegetacije.
Ostaci se nalaze tridesetak metara ispod releja, svega par metara udaljeni od šumskog puta, ali ih je veoma teško pronaći ukoliko nemate pravu informaciju. Gusto šiblje i trnje pored puta onemogućavaju da se sa puta vidi više od par metara u stranu.
Na sreću, samo malo proređeno rastinje na jednom mestu nas je uvelo pravo do velike stene ispod kojih smo zatekli prvu gomilu rasutog kamena. Dalje je bilo lakše.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
U vreme Turaka, nije bilo lako dobiti dozvolu za gradnju crkve. Pa i kad se dobije, ograničenja su bila velika u pogledu gabarita. Neko se dosetio: ako se nazida odžak, Turci se neće postavljati pitanje šta se zida.
U crkvi postoje ostaci ognjišta, odžak se urušio i nije obnavljan.
Crkva krajnje neuobičajenih dimenzija. Neobična je i ako se pretpostavi da je u pitanju stambena zgrada, jer je široka i dugačka, a niska. Ustvari, unutrašnjost crkve je ukopana i tako je dobijena potreban visina enterijera.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ne zna se početak - godina gradnje niti ktitor.
Postoji pretpostavka da je građen u 9. i obnovljen u 12. veku. Pominje se i Sveti Sava kao posetilac na svom putu u Bugarsku.
U novoizgrađenom konaku danas boravi samo jedan monah.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Rekonstruisan je u potpunosti, ali je i dalje zatvoren za javnost.
Zgrada je zatvorena. Nema spoljnih znakova nekih sadašnjih ili budućih aktivnosti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Most je izgrađen 1844. godine i predstavlja spomenik kulture.
Za njegov nastanak vezuje se legenda o nedozvoljenoj ljubavi hrišćanina i muslimanke. Zapis o legendi upisan je arapskim pismom na kamenu ploču koja je ugrađena u stub mosta.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
PODACI O FOTOGRAFIJI