KOMPLETNA BAŠTINA SRBIJE

Pre više od veka, banja u Kanjiži je bila vrlo posećena. Radi zabave gostiju izgrađen je restoran visoke klase sa velikom salom i prostranom terasom. Bio je centar dešavanja, u njemu su se održavali balovi i drugi veliki skupovi.

Pored recepcije hotela oslikana je freska sa motivom Tiskog cveta, endemskog insekta na ovom delu Tise.

Kad je zgrada izgrađena u njoj je poslovao hotel Nacional.
Danas je zovu kafana Zagreb, po lokalu koji se u njoj u međuvremenu nalazio.

Prava bačka birtija, original, znamo ih u dušu iz gimnazijskih i studentskih dana. Sve je na mestu, kao što je bilo i pre mnogo, mnogo godina - karirani stolnjaci, svako svakoga poznaje, i puno uramljenih novinskih članaka sa poznatim likovima koji su ovu kafanu častili prisustvom.

Po izgradnji, ovo je bio najmoderniji hotel u gradu, a verovatno i celom Banatu.
Sada je prizemlju poslovni prostor, dok su na spratovima prostorije bez namene.

Pošto je ovo sada poslovna zgrada, enterijer nije bio dostupan za snimanje. Takođe, pitanje je da li je preostalo išta od autentičnog.

Od kuće je sada vidljiv samo sprat, prizemlje je potpuno zaklonjeno suncobranima ugostiteljskog objekta.
Fasada nije autentična, renoviranjem je dosta narušen prvobitni izgled. Na primer, na spratu su sada četiri prozora, a bilo ih je pet. Ukrasa na fasadi nije bilo.

Građena je kao privatni hotel.
Karakteriše je efektni erker na uglu.

Prošao sam bezbroj puta kroz centar Stare Pazovom samim tim i pored ove zgrade. Tek kada mi je knjiga (spisak kulturnih dobara) rekla da je ova zgrada značajna, obratio sam pažnju i uvideo njen šarm. Nije jedina, tako je bilo i sa mnogo drugih. Savet: kad hodate centralnim ulicama nekog mesta, odvratite pogled od izloga, pogledajte malo naviše (levo-desno, takođe).

Fasadom, a i veličinom ova se zgrada izdvaja od ostalih.
Jako zanimljivo rešenje fasade objedinjuje više stilova, a veliki broj lukova i dodatni detalji upućuju na prisustvo nacionalnog elementa. Ugaoni deo je veoma naglašen. Sa obe strane je dodat po jedan široki erker a preko zakošenog ugla između spaja ih balkon sa niskom terasom.
Zgrada je zidana iz sredstava humanitarnog fonda namenjenih siromašnim šabačkim učenicima. Po izgradnji, pretvorena je u hotel (ko je video vajdu od sirotinje?).

Ovo zdanje karakterišu visoke estetske vrednosti. Tipičan je reprezent nekadašnjih balskih i svečarskih salona visokog društva.

Prvobitno han, tokom vekova objekt je radio kao kafana. Kafana je zatvorena 1960 i neke godine.

Sagrađena je kao upravno-administrativna palata sa hotelom.
Kapital je bio delimično ruski.

Verovatno jedna od najpoznatijih starih kafana u Srbiji. Spolja u prvobitnom izgledu, dugo je održavala autentični ambijent svog enterijera.

Najveća kafana/restoran u najužem centru grada.
Posle Drugog svetskog rata dugo je nosila bratstvo-jedinstveni naziv "Zagreb" i radila kao ekspres-restoran.

Prvobitno građen kao hotel (Buleva) sa dodatkom sale, prerastao je u prostor u kome su se prikazivali filmovi, a dve godine davale i operske predstave. Postao je zatim stalni bioskop, koji je kasnije dobio današnji naziv - Balkan.

Hote ima dve spojene, a odvojeno građene zgrade. Jedna ima pristup sa Obilićevog venca, a druga iz ulice Maršala Birjuzova.

Mehana je izgrađena još u vreme Turaka i služila je kao han. Nastala početkom 19. veka, zaštićena je kao spomenik kulture.
Danas nema namenu, bez krova je i zapuštena.

U razgovoru sa meštanima, Dragoslavom Anastasijevićem, Živojinom Miloševićem i Milanom Gobeljićem saznali smo puno detalja iz istorije stare mehane, kao i celog Velikog sela.
Milan je napisao i Hroniku Velikog Sela koja je objavljena u okviru edicije Poreklo.

Podignut je za potrebe Osiguravajućeg društva. Posle decenijskog sivila oronule fasade, ista je nedavno obnovljena.

Na veoma prometnom putu, na samom izlazu iz Obrenovca, ova kafana je, pored ugostiteljstva imala i ulogu centra društvenog života. Kao reprezentativni primer narodne arhitekture ima status spomenika kulture.

Deo zgrade okrenut ulici je prepušten propadanju.
U dvorišnom delu ima stanara.

Planira se pretvaranje prostorija hana u zavičajni muzej.
Kuća je renovirana, savršeno. Za sada je zatvorena za posete.

Sa nestrpljenjem čekamo da se otvori muzej.

Objekt je već godinama u veoma lošem stanju

Restoran se nalazi uz prometnu ulicu i veliki trg. Svojom spoljašnjošću se ne izdvaja od savremenih objekata.
Pretpostavlja se da ispod savremenih zidnih obloga još postoje likovi kosovskih junaka naslikanih rukom Đure Jakšića.

Zgrada je srušena ali postoji mogućnost obnove jer je projektna dokumentacija urađena.

Polovina objekta je potpuno srušena.
Velika kafana građena sredinom 19. veka, značajni objekt na prometnom putu i zaštićeni spomenik kulture, danas stoji prepolovljen i bez ikakvih atributa svog značaja.

Ranije je bilo: idemo u kafanu po zaborav, sada: zaboravi kafanu, nema ih.

U ranija vremena, kada se nije toliko žurilo i kada su prevozna sredstva bila retka i sporija, bilo je mnogo ovakvih objekata uz svaki iole prometniji put.
Od nekoliko preostalih niti jedan ne služi svojoj prvobitnoj nameni.

Jednostavna spratna zgrada na uglu Tešnjara i male ulice.
Deluje kao da nema namenu, prizemlje je zaključano, a na spratu nema znakova da ima stanare.

Od izgradnje do danas, zgrada je nekoliko puta dograđivana, rakonstruisana i preuređivana. Sve vreme je zadržala svoju prvobitnu namenu.
Zadnjom rekonstrukcijom povrćen je autentični izgled jednog dela zgrade.

Veliki objekt, koji je rekonstrukcijom podeljen na dva dela, nekada je bio turski han. Ispod je manji objekt iz tog doba u kome se alazila štala. Oba objekta su trenutno u lošem stanju, delimično su zarućeni.

Meštani ispred prodavnice su nam ispričali kako je na ovoj lokaciji snimano više domaćih serija i filmova: serija "Vuk Karadžić", filmovi "Hajduk" i "Sekula se ženi", kao i još par koje nismo upamtili.

Najstariji spomenik seoskog neimarstva u Moravičkom kraju predstavlja tipičnu planinsku kuću ovih krajeva. Građen je od kamena i drveta. Služio je kao konačište kiridžijama koji su ovuda prolazili idući iz Sandžaka i sa Zlatibora.

Zgrada Stare kafane se nalazi pred urušavanjem.
Krov propušta vodu, zidovi su počeli da pucaju, grede trema trunu.

Selo Zagrađe nekada (davno) bilo vrlo živo mesto. Pored zaštićene stare kafane, preko puta se nalazila i novija, takođe velika. Treću stranu istog trga ispunjava davno zdžapočeti a nikada dovršeni (čuvena srpska sloga) Dom kulture.
Stotinak metara naviše nalazi se velika crkva, kažu jedna od najstarijih između Zaječara i Knjaževca.
Sada, još samo pedesetak (starijih) duša čini ovo selo živim.

Ispred hana nalazi se spomenik Antoniju Kosijeru za koga se smatra da je bio osnivač mesta.
Han je podigao Antonije Radojević, prvi koji se doselio baš na mesto gde je današnji Kosjerić.

Han je bio zatvoren, a nismo našli nikakve podatke o njegovoj sadašnjoj nameni.

Objekt je sada izdeljen na dve celine koje se izdaju kao poslovni prostor. Samo pogledom sa zadnje strane gde dominira visoki suteren stiče se pravi utisak o veličini objekta, sa pročelja deluje prosečno.

Skladna, nevelika zgrada sa karakterističnim tremom nalazi se u mirnoj ulici nedaleko od centra.

Han je izgrađen početkom 19. veka ili ranije. Jedan je od retkih primera hercegovačke kuće u Srbiji.
Kako je ovuda prolazio glavni put za udaljene krajeve, a Kremna su bila opština čiji se centar nalazio upravo ovde, han je bio zgrada od velikog značaja.
Sama zgrada je velika po gabaritu, spolja izgleda da je u solidnom stanju. Međutim, restauracija koja je ranije započeta, zastala je. Krov koji je išao na četiri vode nije originalan, urađeno je samo jednostavno pokrivanje radi zaštite.
Iznad ulaza se oučavaju tri uska otvora - puškarnice.
Prostor oko hana je nekada bio glavni trg.
Pored, odmah, je sada već bivša kafana, a malo dalje stara škola, sada zgrada bez namene. Škola je zasebno, spomenik spomenik kulture.
Preko puta se nalazi stara zidana česma sa uklesanim natpisom koji je uklesao poznati klesar Radosav Čikiriz. Česma se, takođe, vodi kao spomenik kulture.

Navedene detalje iz istorije mesta ispričao nam je prvi komšija, Obren Bogosavljević, koga smo zatekli u sređivanju okućnice.

Na imanju porodice Mandić nalazi se mnogo istorije. Kuća koja je skoro renovirana i stavljena pod zaštitu kao spomenik kulture, ranije je bila turski han.
Par metara od kuće, a uz uličnu ogradu, nalazi se još neistraživana humka. Druge dve humke koje su se nalazile na istoj parceli, istražene su. Pronađen je materijal iz doba neolita, a artefakti su smešteni u muzej.
Njiva na kojoj raste kukuruz, tek čeka istraživače, jer su po preliminarnim pretpostavkama taj prostor zauzimale topionice rude iz obližnjih rudarskih okana.

Velika stara zgrada u centru, na početku stare čaršije.
Sadašnji vlasnik je ponudio objekt na prodaju (leto 2022.).

Han je na prodaju, zatekli smo obaveštenje: "Prodajem Amir-agin han".
Izgleda, sve je na prodaju.

U vreme gradnje bio je jedini savremeni hotel u gradu.
U vreme Drugog svetskog rata u njemu je izvršen atentat. Ubačenom bombom na zabavu okupatora, ubijeno je nekoliko nemačkih vojnika.
Zaštićen je zbog svojih istorijskih i arhitektonskih vrednosti.

Trospratna ugaona zgrada karakteristična po isturenom ugaonom delu nalazi se u samom centru grada.

Izgradio ga je bogati trgovac koji je bio i predsednik opštine.
Po izgradnji, hotel je bio centar društvenog života grada.