|
SRBIJA:
ZNAMENITOSTI, PUTOVANJA, NAVIGACIJA Naša baština: priroda, kultura, istorija
(Da li je, zaista, rutizam.com najdetaljniji sajt o Srbiji? Proverite.)
|
|
Naslovna strana
|
Za
putnike, radoznalce, istraživače, avanturiste, ljubitelje, bicikliste, motoriste, pešake, planinare, fotografe, putopisce, profesionalce i amatere, omladinu i penzionere, kao i sve nepomenute, knjiga
Pravac Srbija
|
Postoje delovi naših gradova, varoši i varošica u koje kad zađete, a niste u žurbi, osetite neku sasvim posebnu atmosferu. Kao iskorak iz trenutka, neki nedoživljeni drugi svet, neki čudni slučaj koji vas je tu naveo. Ako ste još spremni da se upustite u doživljaj, osetićete čak i blago uzbuđenje, začuđenost i nevericu. Prošla vremena donose nam svojim dahom taj neverovatni podsećaj da su mnogi pre nas živeli i stvarali i to činili sa ukusom i posvećenjem.
Svaki ovde prikazani ambijent zaštićen je sa razlogom. Zaštićeni su blokovi zgrada, trgovi sa okolnim zdanjima, dvorci sa svojim parkovima, delovi ruralnih sredina, arheološke lokacije širokog prostora i raznolikog sadržaja. Zaštićeni su kao svedočanstvo određenog vremena, kao centri velikih zbivanja, kao mesto istorijskih događaja ili kao posveta istim, ali i kao specifični deo tradicije.
Stara gradska jezgra, nastajala uglavnom tokom 19. veka, ali i vek ranije, očuvana u Subotici, Somboru, Kikindi, Zrenjaninu, Pančevu, Vršcu, Bečeju, Novom Sadu, Rumi i Sremskoj Mitrovici pričaju nam priču o kulturi projektovanja u Austrugarskom carstvu, o prodoru evropskih uticaja na naše područje, o velikoj inventivnosti arhitekata sa počekta dvadesetog veka, kao i mnoge druge. Da Beograd nije mnogo zaostajao, vidi se po zaštićenim kvartovima i parkovima.
Stare čaršije po Srbiji, uvek zagolicaju maštu, uvek su tu iza ćepenaka stare zanatlije, iako ih više nema; uvek je u vazduhu miomiris pečenja, paprike i rakije, čak i kad ga nema; tu je kaldrma i ćeramida, iako retko gde da je ima; ali, tu su i obrazovana gospoda koja podižu sebi vile i palate i obilaze balove, kako je to nekad bilo. Neverovatan primer je Tešnjar u Valjevu, ulica duga petsto metara, potpuno očuvana, u kojoj ni jedan objekt (verovatno) nije mlađi od punog veka.
I na selu, naravno, ima šta da se vidi. I popije. Tu su pivnice/pimnice oko Negotina, tu je ambijent Starog sela u Sirogojnu, tu je selo Bistrica sa svojim sačuvanim vodenicama, tu je Kupinovo sa mnogo toga za videti.
Prikazane su i lokacije koje nisu službeno zaštićene, ali po svom ambijentu to svakako zaslužuju.
O
B
J
E
K
T
Gradsko jezgro Subotice je zaštićeno kao prostorna kulturno istorijska celina.
Zaštitom je obuhvaćen Trg Republike sa ulicom Korzo i obodnim blokovima zgrada.
Po meni, ovo je najlepše gradsko jezgro u Srbiji.
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Veliko područje koje zahvata ulice koje izlaze na centralni gradski trg obuhvaćeno je ovom zaštitom.
Tu je skoncentrisan veliki broj zgrada koje su arhitektonski, istorijski ili na drugi način značajne za grad.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Trg je uzastopnim uspešnim renoviranjem potpuno izgubio svoju glavnu osobenost.
Ovaj trg, od 1911. kada je centralni deo dobio savršeni kružni oblik, Bečejci (ili bar većina njih) zovu Pogača i nikako drugačije.
Trg okružuju pravoslavna i katolička crkva i zgrada opštinske uprave smeštena u staru zgradu uprave nastavljenu velikom spratnom zgradom, zadužbinom baronice Eufemije Jović.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Tvrđava sa podgrađem je zaštićena kao prostorna kulturno istorijska celina od izuzetnog značaja.
Centralna kula je potpuno obnovljena i pretvorena u izložbeni i muzejski prostor.
Delovi bedema su restaurirani. Prilaz i drveni mostić, potkrovlje - vidikovac, kao i informacioni punkt čine celinu potpuno funkcionalnom.
Na najvišoj platformi kule, koja je vidikovac pod krovom, pri sunčanom danu, izuzetna je igra svetlosti i drvene strukture tavanice.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Građen je od 1797. do 1811. godine, renoviran između 1834. i 1836. Bočnu stranu karakterišu dve kolonade, jedna iznad druge. Danas zgradu koristi JP Vode Vojvodine.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Istorija gradnje počinje još u vreme Rimljana, a trajala je neprestano, sve do 19 veka. Posle Drugog svetskog rata nema više vojnu namenu. Po površini (112 Ha) druga je tvrđava po veličini u Evropi.
O
B
J
E
K
T
Potpuna autentičnost Sremskih Karlovaca, užeg i šireg centra, fascinira.
Čovek mora dobro da se potrudi da nađe neki savremeno građeni objekt, odnosno objekt koji se izdvaja iz ambijenta. Uspeh nije zagarantovan.
O
B
J
E
K
T
Kompleks obuhvata zgradu Sinagoge, Jevrejsku školu i Opštinu.
Nažalost, ulično pročelje objekta je potpuno zajlonjeno zelenilom.
O
B
J
E
K
T
Podignuta je kao jodno kupatilo sa statusom lekovite banje.
Danas se u kompleksu nalazi Specijalna bolnica za reumatske bolesti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Spomenički kompleks je jedinstven po dve karakteristike.
Prvo, centralno obeležje je predstava nišana sa mušicom koje, postavljeno u dve dijametralno suprotne tačke, vizuelno zauzima celo polje.
Drugo, polje je isparcelisano matricom 5 puta 12 sekcija, simbolički 5 godina rata po 12 meseci, s tim da je svaki pojedinačni spomenik-stećak postavljen u odgovarajuću parcelu - prema datumu smrti.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Mali trg sa slavolukom, namenjen venčanjima pod vedrim nebom, okružen je divnim fasadama starijim od jednog veka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Blok zgrada u centru deluje kao deo mnogo većeg mesta. Pored crkve i spratnih objekata, tu je i niz skladnih, starovremskih kuća, široki trotoar i visoki drvored.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Miran trg u centru između porodičnih kuća starih do dva veka. Malo ispod, ulicom koja vodi do kuće Borislava Mihajlovića Mihiza, lepa crkva Sv. Nikole koju karakteriše visoki toranj.
Po mom prisećanju, ovo je (pored centra Sremskih Karlovaca, kao i nešto mlađeg Tešnjara u Valjevu) jedina ovako velika i potpuno autentična prostorna celina sačinjena od objekata starih od 100 do 200(+) godina.
Preporuka: ako se ikada nađete u Rumi ili Vrdniku, a imate slobodnih sat-dva, obavezno nađite načina da obiđete i ovaj mali trg.
O
B
J
E
K
T
Na ovom mestu se u rimsko vreme nalazio centar mesta, bila je to zanatska četvrt sa širokim kolovozom, pečačkom zonom i vezom sa lukom. Na lokaciji su otkopani temelji najmanje pet velikih objekata.
---
Kompleks je naknadno, uz protivljenje struke, opremljen mobilijarom za skupove i auditorijum.
Pri poseti 2021. godine, čekalo nas je ne malo iznenađenje: polovina ostataka je nadgrađena (do visine od metra) i konzervirana, a druga polovina - pokrivena konstrukcijom za održavanje skupova.
Ima li kraja našoj 'kreativnosti'.
O
B
J
E
K
T
Svaka od nekoliko desetina kuća u tri ulice koje okružuju trg je potpuno uklopljena u ambijent.
Skoro svaka od njih je potpuno autentična, dok je skoro svaka druga, po svojoj fasadi, estetska priča za sebe.
Neverovatan ambijent.
O
B
J
E
K
T
Zajedno sa trgom Ćire Milekića i Gradskim parkom okružuje najuže gradsko jezgro. Na trgu je najznačajnija pravoslavna crkva, a od njega kreće i pešačka zona, odnosno ulica kafića koja vodi do sledećeg trga.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
U okviru poseda su dve seoske kuće, natstrešnica sa stolovima za skupove i drvena kula-vidikovac.
Ova i još osam okolnih okućnica stavljene su pod zaštitu kao prostorna celina sa idejom da se uspostavi etno park sa bogatim sadržajem.
Posete - po najavi.
Vlasnica je u momentu naše posete bila odsutna - nalazila se na sajmu turizma.
O
B
J
E
K
T
Zaštićena je grupacija od devet okućnica.
Grupa zaštićenih objekata se nalazi na kraju ulice, u blizini crkve Sv. Luke i tvrđave Kupinik.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Mesto je čuveno po događaju za koji se vezuje početak ustanka, 1941. godine.
Međutim, pored Muzeja Drugog svetskog rata, tu je i crkva na mestu prethodne (12. vek?) po kojoj je mesto dobilo ime, zatim bolnica iz Prvog svetskog rata (u propadanju!) vezana za imena Nadežde Petrović i Darka Ribnikara, Ribnikarov grob, Partizanska grobnica, prastari kameni sarkofag, ...
Deo Memorijalnog spomen kompleksa predstavlja i stablo lipe koje dominira centralnim delom prostora. Zbog svojih impozantnih dimenzija i velike starosti zaštićena je kao Spomenik prirode III kategorije.
Bio sam zatečen iz dva razloga. Prvo, količinom događanja vezanim za ovo mesto, i drugo - sadašnjom potpunom nebrigom za ovaj spomenički kompleks.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Upravna zgrada rudnika Zajača, mesto na kome je održano značajno savetovanje NOP-a, septembra 1941. godine. Predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Mesto deluje zapušteno.
Muzej, očigledno, ne radi. Paviljoni, takođe, nisu u funkciji.
Skulpture Partizanski kurir i Tito više se ne nalaze na ovoj lokaciji.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Najživlja ulica Srbije. U današnje vreme poznata uglavnom po prodavnicama. Međutim, ako u šetnji pogled sa izloga podignete na više spratove, ugledaćete potpuno novi i lepši, za većinu prolaznika nepoznat prizor. Skoro svaka od zgrada je zaštićena zbog svoje arhitektonske, po neke i zbog istorijske vrednosti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Značajno je kao jedno od najstarijih područja u Beogradu.
O
B
J
E
K
T
Miran kutak usred centra užurbanog grada. Kaldrmisani pločnik okružuju starinske zgrade od kojih većina ima istorijsku vrednost. Jedno mesto je prazno - nedostaje zgrada bombardovane biblioteke.
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Stari boemski kvart sa početka 20. veka.
Čine ga ulice Skadarska i Zetska.
O
B
J
E
K
T
Zaštićena je kao jedinstvena po svojim ambijentalnim i arhitektonskim odlikama ui okviru Beograda.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Prvobitno topdžijski poligon turske vojske, odlaskom Turaka, ovo mesto menja namenu.
Knez Miloš je, odlukom da ovde izgradi svoju rezidenciju (konak), a zatim i crkvu i druge objekte, doprineo da se prostor pretvori u atraktivan park pogodan za izlete.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ulica u centru koja je zadržala starinski šmek, može da se uporedi sa beogradskom Skadarlijom, na štetu ove druge.
O
B
J
E
K
T
Jedna velika stara kuća i mnogo drugih ostataka značajnih kulturno-istorijskih vrednosti, kao i arheoloških nalazišta.
Parkirali smo pored putokaza koji je pokazivao da se kuća Ljubinkovića nalazi niz ulicu. Krenuli smo peške da je tražimo, usput se raspitujući. Niko od prolaznika nije znao za objekat pod tim nazivom, pa smo se vratili do kola. Tu smo se susreli sa komšijom iz susedne kuće koji nam je pokazao na kuću preko puta(!) i objasnio o čemu se radi. Limeni putokaz koji je opština postavila popreko u odnosu na trotoar je bio prenizak i ljudi su lupali glavu o njega. Da bi spasao ljudima glave, on je sam okrenuo limenu tablu za 90 stepeni.
Dobro je što je spasao prolaznike, ali da se nije pojavio u pravom trenutku, ja bih i danas "lupao glavu" zašto znak stoji, a kuća ne postoji.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Na uzvišenju je crkva sa etno postavkom.
Niz padinu su klupe i nadstrešnice i nekoliko originalnih etno objekata.
Plato se završava na obali reke.
Prostor celog sela koji uključuje ostatke prethodne i noviju crkvu, seoske objekte, posebno vodenice i valjaricu, stavljen je pod zaštitu kao prostorna celina.
Do mesta se stiže iz centra sela uzanim putem sa tvrdom podlogom.
Kada ima vode, a mi smo bili te sreće, Bistrička reka je pravi doživljaj. Brzog je toka, ima puno kaskada i malih vodopada. Nažalost, reka leti presušuje potpuno.
Šuma je na padinama oko reke duž celog toka, od vrela do sela, a uz put su valjvica i četiri vodenice.
O
B
J
E
K
T
Ulicu koja spaja Novi park i Gradski park čini niz kuća koje vezuje slična starost i sličan manir gradnje. Bile su to nekad zanatske radnje, trgovački dućani, kafanice. Danas, bez izuzetka pretvorene u markete, menjačnice i kladionice, ipak su spolja zadržale duh vremena u kome su podizane.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
Iako daleko od nekadašnje živosti, većina podruma se održava i koristi, mnogi od njih baš za čuvanje vina. Mesto je zaštićeno kao ambijentalna celina.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Celo selo, zgrada do zgrade, ulica po ulica, a čine ih - vinski podrumi. Neki od podruma i danas služe svojoj svrsi - u njima se čuva vino, drugi su više kao vikendice, dok je nekoliko pretvoreno u ugostiteljske objekte koji rade povremeno i po potrebi. Selo je zaštićeno kao ambijentalna celina.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
I
Z
B
O
R
U Srbiji ovo je najduža ulica potpuno očuvane atmosfere početka dvadesetog veka. Nažalost, zanati i ugostiteljstvo izgleda da nisu više dovoljno isplativi da održavaju objekte. Mnogo je objekata bez namene, a nekoliko je pred urušavanjem.
šifra:PKIC074
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Kompleks čine poznati spomenik i muzej "21. oktobar" sa multimedijalnom postavkom, galerijskim sadržajem i skulpturama koje predstavljaju uzmah i pad fašističke vojne sile
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Niz starijih objekata u dugoj glavnoj ulici grada na nekoliko mesta je prekinut savremenim objektimam pa stari ambijent nije u potpunosti očuvan.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Spomen kompleks čine:
- crkva
- nadgrobni spomenici u porti
- beleg na mestu rodne kuće
- čardak sa česmom
- (u novije vreme) kip kneza Miloša
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Kompleks čine originalni objekti preseljeni sa svojih ranijih lokacija po Zlatiboru. Objekti su organizovani po grupama i dopunjeni sadržajima koji prezentuju određene proizvodne aktivnosti ili običaje. Veliki centralni objekt je prostor u kome se organizuju radionice i seminari. Kompleks ima status ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Prostor kompleksa je zaštićen i kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Staro selo u Sirogojnu".
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Petnaestak objekata tipične ruralno-planinske arhitekture u ovom mestu, ne samo da je sačuvano već se i svakodnevno koriste.
Glavna zdrada u selu, pored crkve, je škola koja je imala do 600 đaka u svoje vreme, a sada ne radi.
Mesto je, obroncima okolnog brda i gustom šumom uz put do sela, kao izolovano od sveta.
Uz kuće iz nekog ranijeg vremena, veliku praznu zgradu škole i dve napuštene vodenice ispod sela, imate utisak da se nalazite u središtu neke bajke.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Ispod Čajkinog brda pruža se široki plato za promenadu i događaje, a iza toga se nastavlja drvored parka Šetalište.
Ceo prostor kao celina je pod zaštitom.
Ispod samog brda je objekt u koji je smešten Muzej banjskog lečenja i obavezni - kafić.
Do muzeja nalazi se spomenik narodnom heroju Miodragu Čajetincu i Životi Valjareviću sekretaru ćelije KPJ.
Na kraju malog zidanog uspona na brdo, nalazi se veliki amfiteatar sa binom, (obavezni) kafić i skulptura žene na steni.
O
B
J
E
K
T
Pešačku ulicu čini skladni niz kuća iz približno istog perioda. Ovaj prostor bi trebalo zaštiti kao ambijentalnu celinu.
O
B
J
E
K
T
Živopisni i u dobroj meri očuvani stari ambijent.
Na više mesta se, ispresecani savremenim objektima, nalaze nizovi autentičnih starih kuća. Pretpostavljamo da se radi o nekadašnjim zanatskim centrima, dok su danas to uglavnom ugostiteljski i prodajni objekti.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Uspon do objekta kreće iz turističkog kompleksa u podnožju brda.
Staza uspona je obeležena i vidljiva. Uspon je na tri mesta od po sto metara srednje težak. Uspon je dug 950 m. Stazu je uradilo provatno preduzeće u čijem je vlasništvu hotel u podnožju.
Nedavno smo čuli (leto 2018) da je u pripremi izgradnja puta do Gradine kojim će se moći kretati i autobusi.
Sasvim slučajno, u povratku opazili smo stazu koja se odvaja od glavne i pošli njome. Na samo pedesetak metara dalje, naišli smo na pećine i ostatke zidanih objekata. Nigde nikakvog znaka niti obaveštenja.
Po povratku, saznali smo da se radi o isposnicama u steni i mestu na kome je nastalo Vukanovo jevanđelje, jedan od prvih dokumenata na srpskom jeziku.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
Vinski podrumi oko Aleksandrovca su grupisani u mala naselja koja zovu Poljana. Poljana Lukarevina se sastoji od dvadesetak podruma, ustvari, kuća sa podrumom i spratom za boravak. Danas podrumarstvo polako izumire, mali posedi prelaze u velike komplekse. U ovoj poljani svega dve kuće i dalje proizvode vino.
O
B
J
E
K
T
Prilikom planskog izmeštanja centra grada tokom 19. veka, potez sadašnje Karadžićeve ulice prepušten je porodicama Cincara iz severne Grčke, trgovcima i zanatlijama nastanjenim u Kruševcu, za gradnju svojih stambenih objekata.
Cela ulica je nastala u kratkom vremenskom periodu, osim par zgrada koje su podignute početkom 20. veka.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
O
K
O
L
I
N
A
I
Z
B
O
R
Selo zovu i Kameno selo zbog količine kamena ugrađenog u objekte. Mnoge kuće su spratne, tako da liče na kule od kamena.
U blizini sela postoje ostaci utvrđenja iz rimskog perioda.
Do sela se stiže dobrim asfaltnim putem. Put kroz selo ima tvrdu podlogu, ali je na početku jako loš. To nas je prevarilo da odmah po ulasku u selo parkiramo vozila i krenemo peške. Nismo znali da put posle svega sto metara postaje mnogo bolji, a do najslikovitije grupe kuća, koja se nalazi na drugom kraju sela, ima više od kilometar.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Strošena česma je zaseban kraj grada, čiji je napredak vezan za oslobođenje Bugarske od Turaka i za izgradnju velike kasarne u kojoj su izvesno vreme boravile i ruske vojne jedinice. U ono vreme bila je puna reprezentativnih stambenih objekata, a u centru se nalazio ozidani kanal (vada), sa tri lučna i čudno lepa mosta od kojih je danas samo srednji ostao neizmenjen.
O
B
J
E
K
T
Park ima status znamenitog mesta.
Dugo i široko šetalište završava se postavkom stećaka ispred centralne figure, simbola pobede. Na stećcima su ispisana imena narodnih heroja, značajnih revolucionara i palih boraca ovoga kraja.
Nismo prešli celu stazu memorijalnog parka, spustili smo se sa ulice direktno do centralne postavke. Valjda zato nismo videli nikakvu tablu sa posvetom i informacijama.
P
R
I
L
A
Z
O
B
J
E
K
T
Ulica je zaštićena kao prostorna celina, ali joj očigledno nije posvećeno dovoljno pažnje. Dva su značajna objekta u ulici - kuća Bore Stankovića i rodna kuća Justina Popovića (Sv. Justina).
PODACI O FOTOGRAFIJI