Postrojenje stanice ne postoji. Od glavnog objekta ostali su samo zidovi.
Jedino dimnjak još uvek stoji. Atraktivan je, jer je celom visinom obrastao bršljanom.
Prostor kompleksa je potpuno ispunjen rastinjem.

Nalazi se u rukavcu Dunava u kome su smešteni i brodogradilište i marina.

Planski urađena banja sa puno prostora okolo.
Veliko šetalište, sa trgom ispred hotela. Na trgu postavka umetničkih figura, popločana tabla za šah, fontana.
Malo sa strane postavljen stari helikopter.
Okolo veliki park sa binom i ograđenim velikim prostorom za skupove.
U nastavku, grade se veliki otvoreni bazeni.

Park je ispunjen brojnim skulpturama. Skulpture su jednostavne, skoro isključivo geometrijske.

U zgradi kulturnog centra se nalaze galerija, bioskop i biblioteka. Takođe se povremeno prikazuju i pozorišne predstave.

Starije genracije vrlo dobro pamte čarape Vukica Mitrović. Ovo je bio prvobitni pogon fabrike, sada bi trebalo da posluži kao primer industrijske baštine sa početka prošlog veka.

Na trgu se nalazi centralni monument posvećen palim borcima jugoslovenske vojske i Crvene armije, biste šest narodnih heroja, kao i dve spomen ploče sa imenima poginulih boraca iz Apatina.

Sada na uglu ulice D.Tucovića i Svetog Save

Dva dvostruka drvoreda celom dužinom ulice. Spas u ovoj ranoj, junskoj, vrućini.

Crkva poseduje orgulje, još od momenta izgradnje.

Smatra se svetim stablom, doneto je iz Jerusalima.
Još uvek su mu grane zelene, iako je samo stablo veoma oštećeno. U sredini, celom visinom, čini velika šupljina.

Pol Abraham, u svetu (ne i kod nas) čuveni kompozitor opereta, ovde je učio prve note.

Zanimljivost: na tavanici sinagoge je oslikan prikaz sa tekstom ispisanim obrnuto, kao slika u ogledalu.

Građanska kuća iz prve polovine 20. veka sa očuvanim enterijerom i pripadajućim nameštajem.

Osim službenog panoa ispred sa osnovnim podacima o objektu, drugih vidljivih informacija nema.
Po tome se da pretpostaviti da objekt nije pristupačan za turističke posete.

Na kući se nalazila spomen ploča, ali je ona skinuta, najverovatnije od strane sadašnjeg vlasnika.

Po iseljenu skoro celokupne nemačke manjine, crkva je prestala da se koristi kao bogomolja.
Par mlađih i preduzimljivih ljudi je poslednji deceniju-dve počelo da koristi prostor za smeštaj predmeta, dokumenata i knjiga, vezanih za istoriju Nemaca u ovim krajevima.
Predmeti su pronalaženi u napuštenim nemačkim crkvama, kao i u privatnom posedu.
Prikupljeni fond je zamašan, a aktivnost na sakupljanju se nastavlja.

Na velikom prostranstvu nema ni jedne jedine drvenaste biljke. Na okolnoj slatini raste samo trava i poneki žbun.
Za krušku se pretpostavlja starost od 150 godina, zbog specifiččnih uslova, njen rast nije srazmeran starosti.

Dvorac je delimično renoviran. Renoviranje je prekinuto i traži se novi kupac.
Ovaj ambijent svatovi iz kraja obavezno koriste za fotografisanje, s malim doterivanjem onog što će se naći u kadru - tek za potrebe slikanja.

Tik do same zgrade izrasla je gusta šumica i zgradu je nemoguće snimiti sa bilo koje druge strane.