Pored toga što je samo brdo vizuelno raznoliko - šuma, livade, golet, ... ono je i izvanredan vidikovac.
Pogled se prostire nadaleko na severnu polovinu babušćničke udoline.
I još kao kuriozitet - bunker, jedan od mnogih, građen posle Drugog svetskog rata.

Ostaci crkve. Ranije se okupljao narod za dan nekog sveca. Nalazi se na granici atara sela Vojnici.

Građen je krajem 19. veka kao odbrambeni objekt, odnosno skladište, za slučaj napada iz pravca Bugarske.
Danas je samo turistička atrakcija. Oko utvrđenja je uređeni prostor - izletište.

U grobnicu su položena tela partizana poginulih pri oslobađanju Lužnice tokom Drugog svetskog rata.
Većina njih su ostali bezimeni i bez saznanja odakle su poreklom.

Na postamentu su tri isprepletene figure - naoružani borci u akcionoj pozi.
Koncepcija spomenika se očigledno odnosi samo na partizanski rat. Posveta Prvom svetskom i balkanskim ratovima je (verovatno) izvedena dodavanjem godina ("1912-1918" sa jedne i "1941-1945" sa druge strane).

Nije ovo kod nas jedini primer "kalemljenja" posvete jednom istorijskom događaju na spomenik drugom.
U ovom slučaju, poginuli u oba rata su zaslužili da ih dugo pamtimo, ali se obeležje mora izvesti na prikladan i dostojanstven način.

Nalazi se na vidikovcu Jelenkovica, Zavidince. Prilaz je iz sela Ostatovica u koje se stiže kroz Zavidince prvo asfaltnim putem, a zatim makadamom. Prva oznaka upućuje na skretanje na letnji put koji se penje naviše.
Sledeći kilometar (i uspon od 140 m) može peške ili terencem. Za putničko vozilo su problematične samo dve deonice od po 60 i 100 metara, ali je bolje ne rizikovati.
Putokazi usput postoje. Zadnji je malo posle ozidanog izvora. Šumski put se ovde nastavlja, ali za Tri kamena treba krenuti peške, dobrom strminom, uzbrdo.
Za nastavak morate pratiti ili vodiča ili pouzdanu navigaciju i naše markere ili (već izbledele) oznake na stazi. Staza je delimično vidljiva, delimično ne. Do stene ima joć oko 300 m staze i 120 metara visinske razlike.
Pažnja: oko stene Tri kamena nema mnogo prostora. Iznad i ispod je strmina, prolaz uz samu stenu je metar širine, a na par mesta je potreban krajnji oprez.
Pogled sa padine na kojoj se stena nalazi je sam po sebi vredan truda. Stena je pride.

Kako to biva kad sreća prati hrabre - u zadnji čas smo dobili pomoć, a kako se ispostavilo, u datim okolnostima (opisano gore), teško da bismo stigli do stene bez vodiča.
U kući najbližoj steni (negde na pola uspona) zatekli smo ljude, meštane i nekadašnje mestane, na vikend roštilju. Vrlo rado su se ponudili da nam prave društvo do stene, tako da smo do cilja stigli bez lutanja.
Preporuka: ne naslanjajte se na stene, opasno je, presečene su vidljivim dubokim pukotinama.

Manastir je ženski, sa dve sestre.
Mesto je okruženo šumom, izolovano, dosta udaljeno od sela.
Po rečima meštana, selo se nekada nalazilo ovde, oko manastira. Kasnije je preseljeno bliže magistralnom putu, a na mestu gde se nalazilo, nema više tragova pređašnjeg života.
Crkva je prethodnih godina potpuno renovirana, zidovi oslikani.

Do kompleksa vodi asfaltirani put, koji se završava velikim parkingom ispred objekta.
Oko crkve je široko travnato polje sa tragovima koji svedoče da se ovde održavaju masovni skupovi.
Crkva je otvorena. Od fresaka je ostalo malo, ali se umeće slikara može proceniti na osnovu ostataka. Oltarski sto je kameni što svedoči o velikoj starosti.
Ikonostas je prazan, drveni ram je izrađen u izvanrednom duborezu.
Zidana česma i brvnara za skupove pod krovom su još jedina dva objekta na ovom mestu.

Zanimljiva stara crkva, dobar put koji prolazi kraj upečatljivog vidikovca i lepa okolina crkve su dovoljan razlog da se ovde svrati.

Čim se izađe iz sela Gorčinci u pravcu Babušnice, na dobrom delu puta se pruža izvanredan pogled prema istoku. Kao na dlanu su kuće i brdašca samog sela, a iza veliki, masivni Stol i druge planine.

Vidikovac nad uskom dolinom kojom ide put iz Babušnice prema Ljuberađi, a pogled se pruža po prostranstvu lužničke doline.
Nalazi se uz asfaltni put prema manastiru i ima širok prostor za parkiranje.

Iako nije službeno prepoznato kao spomenik kuture, glavna (i jedina) ulica ovog mesta je po svim karakteristikama vredna ambijentalna celina. Ovde je u potpunosti zadržan duh jednog vremena, koje je prohujalo, a bilo je puno nade i napretka.

Mali spomenik sa suvi?e mnogo imena za ovako malo mesto.

U jednoj krivini na putu ka Zvonačkoj banji.

Jedina otkrivena lokacija kulture Lepenskog Vira, koja se nalazi daleko od Dunava.

Jedini hotel u mestu već odavno nije u funkciji. Letnji bazeni u okviru hotelskog kompleksa su odnedavno renovirani i leti rade.
Na padini u blizini hotela, na ograničenoj površini raste endemska vrsta paprati - venerine vlasi.

Snimljeno sa platoa ispred hotela Mir.

Na steni pod vrelom tople vode, na svega dvadesetak kvadratnih metara prostire se jedina u Srbiji zajednica paprati zvane Venerina vlas, odnosno, po narodski Devojačka trava.
Isključivi stanovnik mediteranskih područja, "zalutala" je ovde zahvaljujući sastavu tla i temperaturi vode.

Razmak između dve stene koje čine ovaj mini kanjon, a visoke su po tridesetak metara, varira od svega metar i po do najviše pet metara (gruba lična procena).
Jednom stranom klisure je ranije prevožen ugalj iz rudnika u selu Rakita. Pruga uskog koloseka išla je kroz tunel ukopan u steni tik do klisure i nastavljala se preko kamenog mosta koji je nadilazio reku u dnu klisure.

Četiri atrakcije - uska klisura, tunel, kameni most i reka, okružene hladovinom guste četinarske šume čine ovaj neveliki prostor potpuno bajkovitim i veoma inspirativnim.

Najatraktivniji deo priče vezane za odavno zatvoreni rudnik je trasa kojom se ugalj prevozio do stanice za pretovar.
Pruga je išla preko dva kamena mosta i kroz tunel u steni najužeg kanjona u Srbiji (Cedilka, razmak stena 1,5 do 5 metara) zatim posle Zvonačke banje ulazila u dugu visoku klisuru Jerme, pa posle manastira Poganovo i tunela u podnožju dve blisko sučeljene vertikalne stene, nešto kasnije, pored manastira Sukovo, zarvšavala na stanici Belo Polje.

Snimili smo zgradu škole u Rakiti. U njoj trenutno nastavu prati samo jedan đak. Nije iz Rakite, dovoze ga svaki dan iz drugog, obližnjeg sela.
Snimili smo i zapuštenu upravnu zgradu zatvorenog rudnika.
Na putu koji iz sela vodi ka susednom Zvoncu, naišli smo na kameni most koji je bio deo trase za transport uglja.
Nešto dalje, u visini Zvonačke banje, silazimo do visokih stena koje tvore uska kamena vrata, zvana Cedilka. Ovde su tunel i drugi kameni most, i ovo je bio deo trase za transport.