Most je izgrađen 1927. godine i ima status spomenika kulture. Vrednost mosta čini jednostavna i nenametljiva arhitektura.
Na staroj austrougarskoj karti ova piramida je obeležena oznakom TZ 52 95.

Još početkom 18. veka voda iz izvora (sada ograđenog bunara) proglašena je lekovitom.
U manastiru je smešten centar za lečenje bolesti zavisnosti.

Lokalitet je vezan za veliku seobu naroda na razmeđi 6. i 7. veka. Otkrivena velika nekropola vezuje se za Sarmate i Avare.
Nalazi se nedaleko od manastira na obali rečice Čik.

U razgovoru sa sadašnjim vlasnikom saznali smo da je kuća iza Šamu Mihalja pripala opštini, a otac vlasnika je potom otkupio.
Ispričao nam je i za neprijatan događaj kada su mu dva njemu nepoznata lica zahtevala da skine spomen ploču sa kuće.

Crkva poseduje izuzetno vredan ikonostas rađen krajem 18. veka.
Spolja gledajući crkvu karakteriše domantni toranj u odnosu na zgradu crkve.

Zgrada je impozantna i još uvek je u dobrom stanju.
Okolo je park, sada - skoro neprohodna šuma.
Ispred ulaza je fontana sa ženskom figurom. Posed je ograđen zidanom ogradom, još uvek držećom.

Šteta.

Prema rečima Svete Hadnađeva, koji nas je vodio na humku, mnogo godina ranije, naslonjen na humku, nalazio se deo zida prastare kuće od blata. Sada takvih tragova nema.
Humka se, delimično, peorava.

Čuli smo i priču da su u Mađarskoj sve humke, generalno, zaštićene.
Razlog: moguća arheološka lokacija ili mesto specifične flore i faune usled vlastite mikroklime.

Nalazi se u okviru kompleksa oko dvorca Fantast.
Kapelu je osmislio i oslikao Uroš Predić koji je tu, zajedno sa Bogdanom, kao velikim prijateljem i sahranjen.

Dvorac je izgrađen 1925. godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja. U središtu je poljoprivrednog dobra i velike odgajivačnice trkačkih konja. Fantast je bilo ime najpoznatijeg šampiona.
Pored zgrade dvorca i niza konjušnica, atrakcija je i bazen priličnih dimenzija koji je izgrađen zajedno sa dvorcem. Najveća znamenitost je, naravno, kapela koju je oslikao vlasnikov veliki prijatelj, čuveni slikar Uroš Predić, a u kojoj je trebalo obojica da budu sahranjeni.
Danas je ovo ugostiteljski kompleks.

Kompleks je zatvoren poslednjih par godina (januar 2013.).

Erupcija gasa do koje je došlo prilikom probnih bušenja 1968. godine. Šestoro ljudi se ugušilo ugljendioksidom koji je ispunio depresiju koja okružuje mesto.
Na mestu događaja ne postoji obeležje, niti neki vidljivi marker.
Svako zlo - neko dobro: po ovoj erupciji počelo se sa eksploatacijom prirodnog gasa. Tako je nastalo veliko preduzeće Karbon dioksid.

Erupcija je trajala par nedelja i lično sam je posmatrao sa rastojanja od pedesetak metara. Bila je bučna i silovita, na mahove.

Stanica se ne koristi. Šest koloseka ispred stanice urasli su u debelu i visoku travu. Jedna jedina pumpa za vodu za sada još stoji na svom mestu.
Pored nekadašnjeg WC-a, okačen na zid stoji starinski lavabo sa česmom, izrađen negde u Mađarskoj.

Nekada davno: na velikom, kockom popločanom okretištu, pred dolazak voza, jedan za drugim, poređani fijakeri. Kočijaši u klompama nabijenim slamom, konji zabavljeni grickanjem ovsa u vrećama okačenim o vrat.
Voz se čekao na dugom popločanom i natkrivenom izlazu na peron, lepo ograđenom - za svaki slučaj.

U poređenju sa druge tri očuvane i održavane (u Baču, Kanjiži i Bačkoj Topoli), bečejska se nalazi u okviru groblja, ima najduži pristupni put, najbolje očuvane usputne predstave/kapelice i bogatu spomeničku grupu završnog stradanja.
Pored ove, u Bečeju, na katoličkom groblju u Donjem Gradu postoji još jedna Kalvarija.

Objekt se nalazi preko pruge u odnosu na grad, bečejci kažu u Novom Selu.
Izvan je glavnih puteva. Ulica koja vodi do objekta prolazi pored starog jevrejskog groblja i pored spomenika Kosovskoj brigadi iz vremena NOB-a.

Već sam se odselio iz Bečeja u vreme kada je novi vlasnik otkupio vetrenjaču, tako da se ne sećam u kom je stanju ona bila tog trenutka. Sigurno je, svakako, da je to za sam objekat bio spas u zadnji čas.
Restoran nosi odgovarajuće ime - Don Kihot.

Predratni hotel Milo, za vreme Drugog svetskog rata bio je pretvoren u zloglasni fašistički zatvor.
Mnogi borci su ovde zatvarani, mučeni i na kraju ubijani.

Moja majka je dobro zapamtila "ispitivanje" u ovoj zgradi. Za posledicu je imala vrlo rani odlazak u invalidsku penziju.

Iako je malo preživelih Jevreja u Bečeju, groblje se održava.
Na njemu je značajan broj vrednih kamenih spomenika.
Groblje je ograđeno i pristup je moguć samo kroz kapiju kuće porodice koja ga održava.
Kako je bečejska sinagoga uništena početkom 60-tih (gledao svojim očima), ovo je još jedino mesto koje podseća na nekad brojnu i značajnu zajednicu.
---
U neposrednoj blizini se nalazi i spomenik Kosovskoj brigadi.
Ostatak kosovske brigade koju su činili uglavnom Albanci - ranjenici i tifusari, pred kraj rata je lečen u bečejskoj partizanskoj bolnici. Prethodno je bila transportovana sa udaljenog ratišta, pošto niko usput nije hteo da ih primi (nije zapisan razlog).
(Prema knjizi Radivoj Stakić: Bečej u ratu i revoluciji 1941-1945, str. 628-634)

Srušena je 1961. radi izgradnje stambenog kompleksa.

Tih godina stanovali smo u kući u susedstvu. Klinci iz kraja su se skupljali u blizini. U zgradu sinagoge se ulazilo kroz razbijene prozore. Jurili smo se okolo igrajući se kauboja i indijanaca ili partizana i nemaca.
Zgrada je, osim manjih oštećenja, bila u sasvim solidnom stanju. Unutar zgrade bilo je dosta očuvane drvenarije i klupa.
Tog dana, negde u leto 1961, stajao sam sa ostalim radoznalcima i sa ulice posmatrao momenat kda je zgrada minirana i srušena.

Spomenik je posvećen dvanaestorici skojevaca streljanih 11. novembra 1941. godine i jedanaestorici boraca streljanih 20. januara 1942. godine.
Nalazi se na pravoslavnom groblju.

Crkva ima orgulje koje se redovno koriste.
Oštećena je u požaru 1948. godine, kasnije renovirana.
Zaštićena je u okviru prostorne celine u centru Bečeja.

Jednom prilikom, kad nas je kao srednjoškolce poveo profesor likovnog i muzičkog, Viktor Škrabanj, imao sam priliku da odsviram par nota na ovom izvanrednom instrumentu.

Trg je uzastopnim uspešnim renoviranjem potpuno izgubio svoju glavnu osobenost.
Ovaj trg, od 1911. kada je centralni deo dobio savršeni kružni oblik, Bečejci (ili bar većina njih) zovu Pogača i nikako drugačije.
Trg okružuju pravoslavna i katolička crkva i zgrada opštinske uprave smeštena u staru zgradu uprave nastavljenu velikom spratnom zgradom, zadužbinom baronice Eufemije Jović.

U porti, na zidu ograde, nalazi se još jedan spomenik kulture - nadgrobna ploča (sa tekstom) iz 1716. godine.

U unutrašnjosti crkve nije dozvoljeno fotografisanje.

Objekt je započet kao Sokolski dom pred Drugi svetski rat. Završen je kao sportski objekt DTV Partizan (pod upravom JNA).

Veliki broj vrsta i ogroman broj stabala, od kojih su neka stara i po pedeset godina.
U samom Bečeju je odnedavno konstatovano i najveće zimsko stanište sove utine.

Visoki objekt uz takođe visoki toranj, deluje upečatljivo svojim strogim gotskim linijama, na ovom mestu sasvim dobro ukomponovanim.
Objekt je podignut u Donjem gradu, delu Bečja u to vreme naseljen pretežno katoličkim stanovništvom.

Prvobitno je bio postavljen na centralnom trgu - trg Pogača - u Bečeju.
Ženski lik je posveta ženama u revoluciji, jer su žene bile brojno visoko zastupljene u vojvođanskom revolucionom pokretu.

Na ovom mestu je u januaru 1942. zverski likvidiran veliki broj Srba, Jevreja i Roma. Ljudi su usmrćivani sekirom, a zatim bacani pod led na ušću kanala u Tisu.
Tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, a spominju se cifre od 200 do 400 osoba.
Memorijalni prostor čini popločani plato na prostoru nešto višem od nasipa (dolme) sa koga su ljudi u parovima vođeni prema reci. Pravac kojim su koračali obeležen je belim mermerom išpartanom trakom, a nazvan je "staza smrti".
Na platou je i omanji amfiteatar predviđen za svečane skupove.

Impozantna čelična konstrukcija između dve obale kanala.

Ovde je rođen bečejski vaterpolo, odnosno klub, kasniji Evropski šampion.
U vreme dok Bečej nije imao olimpijski bazen, postojala su samo dva mala bazena u Šošovom kupatilu (kasnije Jodna banja). Uprkos tome, snalažljivi bečejski entuzijasti su pokrenuli vaterpolo i to baš u prostoru ove prevodnice, odnosno između dve brane.
U to vreme bili su u modi i skokovi sa gornje platforme šlajza. Doduše, na noge, ne na glavu - mi smo Lale nismo Bosanci (Mostarci).
Nažalost ovo je i mesto gde se odigrala tragična racija i pogubljenje viđenijih Srba u februaru 1942. godine.

Crpna stanica na parni pogon je radila sve do 1979. godine kada je nova, napajana strujom, preuzela funkciju.
Služila je za regulisanje nivoa vode prelivanjem iz Tise u odvodne kanale i obrnuto.
U svoje vreme stanice su bile građene uz Tisu na svakih nekoliko kilometara.

Jedno od najznačajnijih nacionalnih gnezdilišta za gaka, žutu čaplju, veliku belu čaplju, i kašikaru.
Nalazi se na području starog (sportskog) aerodroma. Sećam se jednog aeromitinga na koji sam vođen. Nastupao je i čuveni Dragoljub Aleksić držeći se zubima za kožni kaić ispod aviona u letu.

Za ulazak u područje ribnjaka, potrebna je dozvola vlasnika.

Baza je bila aktivna skoro tokom celog rata, od 1941. do 1944. godine. Nikad nije bila provaljena.
Objekt je danas bez namene i zapušten.

Objekt je napušen i zapušten. Nema naznake da će dobiti svoje zasluženo mesto u sećanju potomstva.

Prema nekim izvorima, ovo je bila masovna grobnica posle kuge 1738-40. godine.
Prema drugoj verziji, tu su sahranjeni izginuli u borbama kod Bačkog Gradišta u Mađarskoj revoluciji 1848-49. Sahranjeni su zajedno Mađari, Srbi i ostali.
U neko vreme je proglašena za Kalvariju (katolička replika događaja na Golgoti). Humka je grobnica većeg broja ljudi, najverovatnije.

Tokom izgradnje kanala od Bačkog Monoštora do Bačkog Gradišta (1793 - 1802) izgrađena je i prevodnica u Bačkom Gradištu na spoju kanala sa Tisom. Kao i ostale prevodnice na ovom kanalu fundirana je na šipovima od jelovine. Preko betonske mase napravljene od vulkanskog tufa i polomljenih cigala bio je postavljen hrastov pod debljine 8 cm. Cigle zidova prevodnice su povezivane vulkanskim tufom i malterom napravljenim od mršavog belog kreča. Zbog regulacionih radova na Tisi spoj kanala kod Bačkog Gradišta sa Tisom ostao je u mrtvom rukavcu i prevodnica je izgubila funkciju. Zbog toga je 1895. izgrađen novi spojni kanal i nova prevodnica kod Bečeja.
(NautickiForum.com)

Pre Drugog svetskog rata ovo je bio Mlin za papriku. Posle rata zgrada je služila kao skladište nekog arhiva. Nema podataka o vlasniku i vremenu kada je sagrađena.
Dat je predlog da se zaštiti kao objekt industrijskog nasleđa, ali nadležne službe opštine nisu odgovorile na predlog. (informacija: Svetislav Hadnađev)