Penjalište ima ukupno 40 elemenata.

Spomenik se nalazi u glavnoj ulici, ispred fudbalskog stadiona.

Ostaci bazilike se nalaze između stambenih zgrada, natkriveni i ograđeni. U susednoj zgradi nalazi se muzej. Na centralnom trgu izložen je rimski stub - miljokaz. Malo dalje nalaze se ostaci velikog bedema.
O veličini antičkog naselja svedoči i nekolicina ranohrišćanskih grobnica koje su otkrivene u podrumima belopalanačkih kuća.

Naišli smo u vreme praznika, muzej je bio zatvoren, ograda oko bazilike zaključana. Napravili smo par snimaka kroz rešetke.

Vodenica je aktivna, ima kapacitet od 6 kamenova. Izgrađena je početkom 18. veka.
Vodotok se ispod vodenice nastavlja u kanal nad kojim se, dvadesetak metara dalje, a uz sam savremeni put, nalazi kameni most iz turskog vremena.

Turski most je sa jedne strane potpuno zaklonjen savremenim putem, a sa druge cevima za komunalije.

Brana na vrelu pravi široki vodopad koji se uliva u ovalni bazen čineći lepo jezerce čiste vode.
Oko jezera je izletište, manji park sa šetalištem i bistama narodnih heroja.
Voda iz jezera se uliva u lepo kanalisanu reku koju prati pešačka staza.

Vodenica je napuštena i ne radi.

Šteta je što ovako veliki i solidan objekat propada. Pri tom, postoje druge dve vodenice - Penska i vodenica na Vrelu, takođe veliki objekti, koji uspevaju da se održe.

U izuzetno lepom ambijentu, tipična stara zgrada vodenice.
Mnogo vode okolo.
Vodenica radi. Ima 5 kamenova.

Imali smo sreće da, iako je bila nedelja, pa još pred praznik, vodenica bude otvorena.
Zatekli smo suvlasnika i mušteriju kako melju kukuruz.

Jezero se nalazi u udolini između magistralnog puta i samog sela. Sa jedne strane okruženo je šumom, sa druge livadama. Iza brane je mala, uređena plaža.

Manastir se nalazi na prostoru koji je još u antička vremena važio za sveto mesto. Priroda u okolini je skoro nedirnuta, iako su na nevelikoj udaljenosti prve seoske kuće.
Nedaleko je i veliko izletište sa prostorom za kampovanje, sa druge strane omladinsko odmaralište (trenutno ne radi) u hladu visokih borova.

Divljana, mesto za koje skoro da nisam znao, pokazalo se izuzetno interesantnim.
Odmaralište u šumi zelenila, veliki prostor za kampovanje i izletište, lepo jezero, dva prastara hrasta, pagansko svetilište, iskopine i - manastir iz davnina.
Vrlo važna napomena: naziv mesta ne potiče od naše pogrdne reči, već od latinske - divine, božanski.

Stablo je hrast kitnjak, autohtona vrsta.
Gospođa iz komšiluka, koja, neformalno, brine i održava ovo mesto, dala nam je prospekt turističke organizacije iz koga se može pročitati da je institut iz Vinče utvrdio da je stablo staro 1025 godina. Za stablo koje se nalazi neposredno uz drugu stranu puta, tvrdila je da je staro preko 500 godina.
Po rečima stručnjaka iz Zavoda za zaštitu prirode, njihova procena je da stablo nije starije od 400 godina. Inače, Zavod ne utvrđuje starost stabala uzimanjem uzorka, jer i najmanje oštećenje može da ima teške posledice po zdravlje drveta.

Stablo se nalazi uz sam put kroz selo i lako se nalazi.
Što se tiče starosti, imate tri različita navoda: 400, 700 i 1000 godina, pa birajte po ličnom nahođenju.

Nalazi se uz sam put, u sporednoj ulici.
Ne znamo da li radi, gledajući spolja, nije se moglo odrediti.

Vlasnik na svom imanju otkopao ostatke crkve i bedema