Po gabaritu ovo je možda najveći stambeni objekat tradicionalne gradnje u seoskoj sredini u Srbiji. Po estetici, takođe, spada u najvišu klasu.
Nekoliko detalja karakteriše ovaj objekt: lučno ozidani široki podrumski ulaz,
dekorativna plastika nad ulazom i prozorima, ukrasni natpis o gradnji, dugački i široki krovom nadsvođeni doksat i dve puškarnice u podrumskom zidu.
Pošto vlasnik nije u mogućnosti da ga održava, preti mu opasnost od propadanja.

Ljubazni domaćini bili su nam prvi susedi ove kuće. Oni vode računa o nemoćnom vlasniku, a i o samoj kući.

Solidno građeni stambeni objekt sa visokim podrumom ozidanim kamenom.
Kuća je obnovljena između 1975. i 1980. godine, u sasvim solidnom stanju je.

Primetili smo da se unutrašnje prostorije renoviraju, ali smo zaboravili da gospodina Radovanovića upitamo da li se kuća koristi.

Nalazi se na malom trgu u centru sela.
Na petostranom postamentu postavljene su ploče sa imenima poginulih i stradalih u ratovima 1912. do 1918. i 1941. do 1945. godine.

Voda ove banje pokazuje mnogobrojna lekovita svojstva i povoljno utiče na širok spektar zdravstvenih problema. Blago je radioaktivna, a između ostalog sadrži radon, cezijum i selen. Temperatura vode je oko 30 stepeni. Banjska voda čak, što je prava retkost, povoljno utiče na multiple sklerozu.

Vlasnik imanja, gospodin Stamenić, pretvorio je svoju okućnicu u pravi muzej.
Izvorno okućnicu pored zaštićene kuće iz 1853. godine čini još nekoliko vrednih objekata: stara kuća iz 1926. godine, dvostruki vajat (verovatno jedinstven, čine ga dve potpuno odvojene prostorije), peć za hleb, ambar. Tom skupu vlasnik je pridodao doseljene zgrade: mlekar i dve brvnare (vajata?).
Sve to je upotpunjeno bogatom zbirkom predmeta seoskog domaćinstva i poljoprivrednih alatki.

Meštani ovu okućnicu nazivaju Muzej, iako formalno nema taj status.

Sokolica je jedan od dva visa u Ostri. Viša od nje je Ostrica. Prepoznaje se po goloj steni koja se izdiže dvadesetak metara iznad okolne šume.
Ispod stene na kojoj je grad, a malo iznad rečice, nalazi se pećina sa uklesanim krstom i sekirom. Pećina je vrlo niska i nepristupačna. Legenda kaže da čuva skriveno blago.

Do Sokolice se dolazi uz rečicu koja protiče tik ispod stene na kojoj se nalazi.
Kola se parkiraju nešto pre zadnje kuće, u krivini, u dolji, desetak metara od rečice. Ide se šumskim putem, vidljivim, sa blagim usponom koji samo povremeno postaje strmiji.
Negde na dvesta metara pre cilja, od puta se odvaja vidljiva staza, na dole tj, na desno. Lakše je nastaviti putem - dolazi se do njive, pa do livade. U livadi odmah skrenuti desno i stiže se tačno ispod grada. Bedem se već vidi, ostaje samo još pedesetak vrlo strmih metara.
Ako se pre toga skrene desno, na dole, stići ćete do podnožja stene, tačno ispred spomenute pećine. Sada za penjanje do grada predstoji stotinak vrlo strmih metara koji zahtevaju veliki oprez. Ali - donji put, pored same rečice, mnogo je živopisniji.

Visoko stablo, guste i pravilno razgranate krošnje, potpuno je usamljeno na širokom pašnjaku na blagoj padini brda.

Skretanje sa glavnog puta je obeleženo. Makadamskim putem se ide oko 2.5 km, put je dobar.
Obratiti pažnju - pošto put prolazi dosta poviše i ustranu od stabla, ono sa posmatračeve pozicije ne izgleda dovoljno impresivno. Takođe, na tom mestu pored puta nema table, jedna (mala žuta) se nalazi pored samog drveta. Jedina pouzdana orijentacija vam je GPS lokacija sa naših fotografija.

Posle uzaludnih obraćanja nadležnim službama za pomoć za saniranje objekta, vlasnik je bio prinuđen da ga sruši (prema izjavi komšije).

Sadrži kvarc uz veliki broj varijanti.

Prostor kompleksa je zaštićen i kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Ljubić".
Sam spomenik je i samostalno zaštićen
kao spomenik kulture.

Neobična "spiralna" konfiguracija obale - centralno poluostrvo, koje više liči na ostvro, zarotirano je kao da ga je neki veliki vrtlog stvorio. Svo u zelenilu, sa manastirom na svom vrhu, deluje bajkovito.

Oko jezera smo se vozili putem koji ide bivšom trasom uske pruge. Vrhunac ove trase su dva tunela u kojima nema mimoilaženja.

Glavna prednost vidikovca nije (samo) veličanstveni prizor, već raznolikost sadržaja - panorama grada (Čačak) i okolnih sela, vrh susednog Ovčara, klisura Morave, meandri i jezero; na kraju - pogled na šest od deset manastira.

Neverovatno!

Spomenik je posvećen borcima obnovljenog Čačanskog partizanskog odreda koji su na ovom mestu vodili borbu sa nadmoćnijim neprijateljem 5. marta 1943. godine. Ustvari, manja četa je zahvaljujući izdaji opkoljena višestruko nadmoćnijim neprijateljem.
Objekt se nalazi na izdignutom platou sa koga se prema selu spušta groblje.
Ispred platoa, odmah uz put se nalazi zid sa posvetom borcima i žrtvama.

Spomenik je zanimljiv, jer posmatran iz različitih uglova daje sasvim različite geometrijske oblike, dok simbolika ostaje ista: neugasiva težnja za slobodom i spremnost na žrtvu.
Sa platoa se pruža izuzetan pogled na selo, dva vrha - Ostricu i Sokolicu i ravnicu sve do Čačka.
Na istom platou nedavno je podignuta crkva novijeg datuma. Crkva potpuno onemogućava vidljivost spomenika sa puta.

Na prostoru manastira nalazio se stari srpski grad iz 10-11. veka. Po ostacima tvrđave, mesto na kome se manastir nalazi je prozvano Kulina.

Na malom prostoru smešteni su crkva, zvonara, groblje i nekoliko konaka, od kojih je najstariji Milošev (kneza Miloša).
Na malom groblju, odmah iza crkve, sahranjen je sin Milošev, petogodišnji Petar Obrenović.

Jedino je u ovom manastiru dozvoljeno fotografisanje unutar crkve. To smo maksimalno iskoristili, pošto su freske raskošne i sugestivne.

Vodenica pripada manastiru Nikolje. Radi i uposlena je svakodnevno. Vodenica ima dva kamena.
Renovirana uz pomoć privatne donacije.
Vode je i održavaju tri monahinje.

Rehabilitacioni centar u banji ne radi već duže vreme. Da li će se to promeniti, zavisi od zdravstvene ustanove u Čačku, kome ovaj pripada.
Na centralnom trgu nalazi se spomenik pesniku Branku V. Radičeviću. Pesnik je organizator mnogih kulturnih manifestacija (među ostalima i "Prva truba Dragačeva"), a od 1964. godine bio je skoro redovni stanovnik Banje.
Zgrada u kojoj se nalazi biblioteka koja nosi pesnikovo ime, imala je interesantnu istoriju. Deo u kome je biblioteka nadograđen je naknadno, a prvobitna zgrada je pripadala manastiru Blagoveštenje.
Zvali su je Vila Milosrđa ili Vila Sirotica. Bila je namenjena korisnicima banjskog lečilišta koji nisu bili u mogućnosti da plate smeštaj. Nakon posleratne nacionalizacije, taj deo zgrade je 1971. godine ponovo vraćen manastiru.

Unutar crkve nije dozvoljeno fotografisanje.
Ipak, pošto je ulazni zid crkve oslikan spolja (zid je zaštićen dodatim tremom), slikali smo te, takođe iz 17. veka, freske.

Do manastira možete i kolima, ali je problem - mesto za parkiranje. Najbolje je peške, svega 5 minuta od centra Ovčar banje.

Zgrada sa početka 20. veka, služila je od prvih početaka Sokolskog pokreta u Kraljevini.
Aktivno se koristi i danas pod istim nazivom - "Sokolana", kao sportska dvorana.
Građena je interesantno, tlocrt je u obliku krsta.
Na zidu je postavljena spomen ploča posvećena sportistima koji su kao borci NOB poginuli tokom Drugog svetskog rata.

Posed sa kućom je otkupio poznati čačanski privrednik. Kuća Bate Jankovića je renovirana u autentičnom izgledu, a novi objekt na placu je podignut tako da ne remeti pogled na ovaj zaštićeni.

Objekt je 1941. godine, u tada oslobođenom Čačku, dobio svoju namenu o čemu svedoči spomen ploča na pročelju.

Iako smo grad posetili u godini u kojoj je imao ulogu prestonice kulture, sve kulturne institucije su bile zatvorene tokom vikenda. Ova galerija takođe.

U zgradi se nalazi muzej grada.
Muzej poseduje bogatu zavičajnu arheološku i istorijsku zbirku koja sadrži nalaze od praistorije do srednjeg veka.

Imali smo sreću da se ovde zateknemo u Noći muzeja i da prođemo sve pojedine postavke uz komentare veoma raspoložene kustoskinje.

Muzej koristi dve zgrade. Poslovne prostorije su u delu Zgrade starog načelstva koju deli sa Međuopštinskim arhivom, dok je postavka smeštena u Gospodar Jevremovom konaku. Obe zgrade su službeno zaštićeni spomenici kulture.
Odnedavno je u prostoru oko konaka počelo arheološko istraživanje kasnoantičkog utvrđenja.

Crkva je nastala na ostacima objekta građenog krajem 12. veka.
Današnji izgled dobila je obnovama u velikim zahvatima dvadesetih godina prošlog veka.
Unutrašnji prostor je monumentalan, proširen velikom kupolom. Freske novijeg datuma ispunjavaju čitav prostor zidova, kupole i tavanice.

Centar je značajan je kao važan učesnik razvoja voćarstva i vinogradarstva u Srbiji u prethodnih sto godina.
Stara upravna zgrada, izgrađena 1898, bila je prva je te vrste u Srbiji.
Nova, velika i arhitektnoski značajna zgrada podignuta je 1947.

Zgrada se nalazi u strogom centru, između crkve, Gospodar Jevremovog konaka i Ekonomske škole.
Prilično jednostavna, izdužena spratna zgrada.
Jedno krilo koristi Muzej grada, a ostali deo zgrade Međuopštinski arhiv.

U dvorištu Gradskog muzeja odskora se vrši iskopavanje ostataka tvrđave iz antičkog perioda (4 - 5. vek).
Otkopani su veliki delovi bedema kao i delovi objekata.

Na kući se nalaze dve spomen ploče.
Na jednoj je posveta Miodragu Ivkoviću koji je bio sekretar Univerzitetskog komiteta KP Jugoslavije.
Na drugoj je posveta porodici Ivković koja je kuću poklonila Komunističkoj partiji posle rata.

Mnogo detalja na malom prostoru čini ovaj neveliki spratni objekt veoma zanimljivim.
U prizemlju objekta je poslovni prostor, a na spratu je stambena jedinica.

Dom je podignut uz učešće više zadužbinara.
U Domu su tokom 1941. održavane konferencije KPJ-a i SKOJ-a, Što je i zapisano na spomen ploči postavljenoj na fasadu.

Fikus je dug 38 m, ćirina krošnje 5,6 m, visina samog stabla 8m.
Proteže se dužinom celog hola na prvom spratu Doma Kulture.

Pri izgradnji stambene zgrade otkriveni su značajni ostaci rimskih termi. Lokalitet ima status arheološkog nalazišta od velikog značaja. Posete se najavljuju u muzeju (Narodni muzej Čačak).

Na pročelju klasičnog prizemnog stambenog objekta postavljena je spomen ploča sa posvetom narodnom heroju.

Loza koja je izrasla uz zid kuće, potpuno pokriva spomen ploču. Da bi nam pomogla, vlasnica je rukom pridržala lišće dok smo fotografisali.

Izuzetno dekorisana fasada čini ovaj objekt veoma šarmantnim. Na malom prostoru spratne fasade dinamična igra - nanizani prozorski otvori lučno nadsvođeni i naglašeni balustradama ispod i lažni tornjići na vrhu, uz još puno dekorativnih elemenata.

Vojvoda Stepa je živeo u ovoj kući od 1856. do 1929. godine.
Spomen ploča je postavljena 1969.
Na obližnjem trgu, na kraju gradske pešačke zone postavljena je vojvodina statua.

Postavljena je na trgu pred železničkom stanicom.
Uz lokomotivu nije postavljen tender.

Bio je veliki borac protiv diktature i član francuske komunističke partije.
Kuća se nalazi u ulici koja nosi njegovo ime.

Jednostavan prizemni objekt krasi spomen ploča posvećena majoru koji je izdao čuvenu komandu vojnicima neposredno pred žestoki nemački napad na Beograd 1915. godine.

Nalazi se na imanju porodice Mijatović, blizu samog centra. Vidljiv je sa ulice, pošto se nalazi do same ograde.

Spomenik je posvećen poginulim ratnicima jevrejske, islamske, karoličke i pravoslavne vere. Četiri verska simbola su raspoređena na četiri strane obeliska koji čini spomenik.

Memorijal je posvećen borcima i žrtava fašizma iz Čačka i okoline. Smatra se da je sa ovog područja ukupno 4650 boraca izgubilo život tokom Drugog svetskog rata.
Centralni objekt predstavlja stilizovanu trodelnu antičku dvoranu ogromnih razmera sa zidovima prekrivenim stilizovanim mitskim bićima.

Doživeo sam je kao prolaz između Scile i Haribde ili kao uzani klanac sa koga gmižu neprijateljska (zmijolika) stvorenja, a koji se mora proći.

Visina stabla iznosi oko 25 metara, a starost se procenjuje na 400 godina.

U dva velika tumula otkriveni su ostaci sahranjenih osoba visokog ranga, u većem tumulu jedne muške, a u manjoj jedne ženke i jedne muške.
Ovakav objekt se prepoznaje kao kneževska grobnica, a po sličnosti sa tumulima u Pilatovićima i Novom Pazaru, pretpostavlja se su ilirskog porekla. Postoji i pretpostavka da su ih gradili Tribali.
Veliki broj nađenih priloga nalazi se u muzeju u Čačku.

Nalazi se dvorištu porodice Timotijević, odmah do njihovog ugostiteljskog objekta.

Hlad je bio debeo, pečenje vruće, a pivo za osveženje - idealno letnje veče posle celog dana na suncu.

Građena, pretpostavlja se pre 1690, zatim temeljno rekonstuisana polovinom 19. veka ili 1891.
Brvnara se sada nalazi pored novije, zidane crkve, u porti manastira Voljavča.
Uz desni bok položen je kovčeg sa moštima. Veruje se da su u pitanju delovi moštiju Sv. Prokopija.

Vodenica je kompletna i radi. Zgrada današnje vodenice je sagrađena na mestu stare.
Sada je to jedan savremeni objekt sa lepo uređenom okolinom. Vodeni tok je kanalisan, jaz i kanal za prelivanje vode su odeljeni i ozidani.

Iskoristili smo bistri kanal jaza da osvežimo stopala posle celodnevne ture po Atenici i Dragačevu.

Crkva i manastir su građeni 2012. godine, na osnovu privatne donacije. Kompleks se nalazi odmah pored magistralnog puta.

Od dve prostorije, donja je služila čuvanju vina - zatekli smo tri velika bureta.
Gornja prostorija je, zanimljivo, polukružno zasvođena talpama, a preko svoda je izdignut krov od ćeramide.

Vlasnik, gosp. Slobodan Popović nam je rekao da objekt, na njegov zahtev, više nije pod zaštitom i da je upravo zato i preživeo do sada.

Zgrada daleko veća od prosečne vodeničke, skoro renovirana i to temeljno.
U zgradi stoji kompletna vodenička oprema, uz manju postavku seoskog alata.
Prostorija se, očigledno, održava svakodnevno, iako zgrada nema namenu javne prezentacije.
Vodenica ne radi, jazom ne teče voda.

Naišli smo potpuno nenajavljeni, čak nismo ni imali informaciju o stanju vodenice.
Primila nas je i pokazala nam vodenicu, jedna izvanredna gospođa, unuka osnivača vodenice. Gospođa (devojačko) Mišović ima 93 godine, bivši je pravnik, u izvanrednoj je kondiciji. Po smrti muža, sama održava zgradu vodenice. Inače, bratanica je velikog narodnog lekara, Dragiše Mišovića.

Iako nije najveća, ovo je verovatno najlepša vodenička zgrada u Atenici.
Vodenica ne radi, jaz je prazan.

Po svim spoljnim znacima sudeći, niko nije zainteresovan za sudbinu ove zgrade.
Šteta.

Savremena vodenica je izgrađena na mestu stare. Vodenica radi.
Oko vodenice je uređen prostor, sa vodotokom, mostićem i hladovinom za odmor i ručavanje.

Jedan od suvlasnika, Milan Ćirković, iako potpuno zaposen mlevenjem kukuruza, stigao je da nam pokaže prostorije vodenice.

Na ovo mesto pao je meteorit 6. juna 1919.godine u 20.30h.

Prema legendi, građena je u 13. veku. Renovirana je 1837. godine.
U manastiru je 1814. godine podignuta Hadži-Prodanova buna.
Crkva je imala velikih problema sa vlagom. Zato je okolni teren dreniran i spušten, a unutrašnjost crkve isušivana zagrevanjem.

Na ovo mesto pao je meteorit od 34 kg, 1 decembra 1889. godine.

Manastir je stisnut na uskoj blagoj padini. Ispod male crkve je novije zidani konak i zvonara.
Crkva nije oslikana, krase je ikone slikane na platnu. Spoljna priprata je otvorena i natkrivena.

Nalazi se u ataru sela Banjica, odmah uz granicu sa atarom sela Ježevica.
Za razliku od srednjevekovne crkve, nakadno građeni toranj izveden je u baroknom stilu.
Postoje dva konaka, stariji je omalen i jednostavne građe, dok je noviji veći, građen u tradicionalnom stilu.
Portu čini velika zelena livada sa padinom na zapadnoj strani i zbirkom nadgrobnih spomenika na ulazu.
Pod pokroviteljstvom manastira je 1812. godine počela sa radom najstarija svetovna škola u čačanskom kraju o čemu svedoči spomenik u manastirskoj porti.

Ovde je svojevremeno bila grupa hrastova (pet stabala). Sada je, pored najvećeg među njima, samo još jedno stablo živo. Pored se nalaze još dva potpuno osušena debla.
Zajedno sa zaštićenim objektom - čardakom, nalaze se na nekadašnjem seoskom izletištu.

Prema službenoj informaciji ovaj je objekt u vreme kneza Miloša služio i kao sudnica.
Nalazi se na prostoru koji je nekada bio izletište, što se vidi po malom parku, igralištu i spravama za dečju igru.
Izletište više nije mesto okupljanja, pa i čardak stoji zaboravljen i zapušten.