Fasada se obnavlja. Krenulo se od donjeg dela zida, sanira se vlagom ugroženo područje.

Vodica se nalazi u velikoj krivini prad samim ulaskom u mesto.
Okružena je širokim pašnjakom na kome ima sitne i krupne stoke.
Odmah pored je i pruga, ali ona se danas ne koristi.

Spomenik čini vertikalni betonski pano na kome su sa dve strane dva reljefa: prvi sa stilizovanim parom boraca, a drugi sa motivom porodice.

Fasada klasicističkog stila pomalo odudara od većinom baroknih vojvođanskih.
Porta je interesantna, u njoj se pored održavanog zelenila i cveća nalazi i zanimljivo koncipirana postavka.

Crkva je bila zaključana u vreme naše posete, ali smo prošetali portom, čudesno ispunjenom osmišljenim cvetnim i vrtnim aranžmanima, grupama manjih i parom ogromnih stabala, uz aleju sa portretima i mislima duhovnih ljudi povezanih sa ovom crkvom.
Utisak je jedinstven. A možemo reći da smo obišli celu Srbiju.

Dok je radila, pumpa je regulisala nivo reke Zlatice, prebacivanjem viška vode iz reke ili u reku iz potoka Đukošin.
U ovom kraju veliki problemi nastaju u proleće otapanjem snega na Karpatima i povezana regulacija svih vodotokova, pa i najmanjih je neophodna.
Interesantno je da je ovaj kolosalni uređaj funkcionisao do 80-tih godina prošlog veka, a i dalje izgleda potpuno spreman za rad.
Dva vodotoka - Zlatica (Aranga) i Đukošin su na par desetina metara od centralne zgrade i na par metara jedan od drugog.

Građevina i mašine u njoj su neoštećene, cevi za protok vode verovatno zahtevaju malo čišćenja, ali sve izgleda kao spremno za paljenje i pokret.

Do 1860 most je bio drveni, a tada je ozidan ciglama.
Dva vodotoka se tu, ispod mosta mimoilaze na manje od 10 metara. Tok reke-rečice Zlatice (Arange) teče u smeru jug-sever, dok potok Đukošin dolazeći sa zapada, skreće tik pred mostom, kroz prvi njegov luk u smeru sever-jug.
Pošto obe rečice, osim u periodu padavina, uglavnom stoje, teško je proveriti gornji navod.
Inače, most je pre renoviranja i pretvaranja u betonsku gredu, bio sav u lukovima, elegantan, kameni.

Dvanaest humki raspoređenih tako da su parovi ili grupe u međusobnom vidokrugu.
Najbliža putu i samom mestu na austrijskim kartama je Vojana (95).
Na 45.945 20.206 nalazi se Macahunka (89)
Na 46.0153 20.194 nalazi se Budzak (93)
Na 5.9838 20.24 nalazi se Kocina unka (91)
Na 45.9862 20.2894 nalazi se Crna unka/Arany Hegy (88)
Na 45.9591 20.1538 neimenovana (91)

Gradnju su započeli bračni par Marcibanji, ali je završena tek posle više preprodaja 1880. godine. Poslednji vlasnici bili su Ledereri, koji su zgradu ispunili velikim brojem umetničkih dela.
Zgradu okružuje bogati, negovani park.

U unutrašnjosti crkve je kripta u kojoj su sahranjeni članovi bogate porodice Marcibanji koja je pomogla izgradnju crkve.

Stroge linije ovog objekta remete samo lukovi na prozoskim otvorima i klasična kapa nad tornjem zvonika.

Humka je oštećena, jer se i dalje intenzivno preorava.

Humka nije mnogo visoka, ipak, ugledali smo je sa 500 m. Jedini mali problem je bio naći prolaz u njive kod zapuštene bivše železničke stanice, a tu smo otkrili da smo mogli 300 m južnije doći do atarskog puta koji vodi baš do njive sa humkom.

Izgrađena je krajem 19. veka. Uzeta je pod zaštitu kao evidentirano kulturno dobro.
Danas se koristi kao poslovni prostor.

Kompleks je u privatnom vlasništvu.
Dvorac je potpuno renoviran, a pokretno dobro velikim delom povraćeno.
U okviru poseda se nalazi vinarija.

Koliko se da videti iz teksta na internet stranici, objekat ima ugostiteljsku namenu. Nejasno mi je, zato, zbog čega nam je gospodin koji se predstavio kao upravnik, zabranio bilo kakvo fotografisanje istog. Ipak, napravili smo krišom par snimaka.