U ataru mesta Miljkovac nalaze se vizantijsko utvrđenje, srednjevekovni grad, termalni izvor i izletište Vidrište.
Na izletištu, na mestu vodenice koja više ne postoji, tačno ispod ploče na kojoj se nalazila, sada je banja sa toplom vodom u kojoj može da se brčka desetak ljudi istovremeno.
Izletište je uređeno, sa popločanom stazom koja ide paralelno sa rekom, a između su postavljena odmorišta, senici sa klupama za porodice.
U okviru šireg prostora izletišta nalazi se i crkva Sv. Nikole koja je zaštićeni spomenik kulture, a za koju se pretpostavlja da je bila sastavni deo nekadašnjeg manastira. Meštani je i zovu "manastir".

Probali smo vodu u banji - prijatno je topla.

U podnožju kule Železnik na jednom mestu cveta crveni božur.
Oko kule se intezivno radi na uređenju pristupa, stepeništa sa rukohvatom.
Od kule do izletišta Vidrište uređuju se staze i mesta za odmor.

Od celog utvrđenja, danas se mogu videti samo ostaci apside pripadajuće bazilike. Osim toga, na pojedinim mestima se mogu ispratiti linije bedema.
U neposrednoj blizini lokacije se nalazi "Jovina jama", mesto na kome se intenzivno kopalo u potrazi za legendarnim, zakopanim, blagom.

Od prastarih nepreglednih hrastovih šuma - danas se samo još mali broj preostalih drži. Uglavnom su zaštićeni kao spomenici prirode. Ovo stablo, takođe.
U centru sela je doskora postojalo još jedno zaštićeno stablo hrasta, ali se ono osušilo.

Nalazi se u ulici Maršala Tita.

Na google streets sličan objekt pored puta ne prikazuje (moguće loš gps).

Ovo uzvišenje je bogomdano. Zaštita je jednostavna - prilaz je moguć samo sa jedne strane, a osmatrati se može, sa jedne tačke brda, kilometrima daleko.
Na nalazištu se i dalje preduzimaju istraživanja.

Iako je nalazište, po opisima, vrlo značajno, na licu mesta nema nikakve informacije o nalazima. Nađeni predmeti su pohranjeni u muzej.
Do vrha brda se može stići putničkim vozilom (iako ćete usput dobiti različite informacije, a razlog je - ovde dolaze samo arheolozi, a ne i ljudi iz sela). Potreban je oprez pri vožnji!

Objekt se nalazi u okviru vojnog objekta i ne može mu se pristupiti.

Glavna zatvorska zgrada je sada muzej. Postavka je uglavnom faktografska, postavljena je u prostorijama prizemlja i prvog sprata.
U prizemlju je repliciran logorski inventar, dok su na spratu fotografije i dokumentacija tematski razdvojena po prostorijama.
U dvorištu su naknadno građene manje zgrade - stražara, kuhinja, trpezarija, kula.

Postavka je, po našem mišljenju, vrlo odmerena, a istovremeno veoma impresivna.
Naš drugar, Veselin, pokušao je da nađe ime svog dede koji je bio zatvorenik logora, na nekom od spiskova.
Međutim, spiskovi su se odnosili samo na ljude koji su u logoru izgubili život. Njegov deda je, na sreću, preživeo.

Pošto se vila nalazi u neposrednoj blizini tvrđave, mogla je pripadati samo nekom vrlo visokom dostojanstveniku. A pošto je postojala ili građena baš u vreme života cara Konstantina, velika je mogućnost da je vila pripadala baš njemu ili njegovoj porodici.

Jedni od prvih kažnjenika bili su učesnici Timočke bune (1883.).
Tokom Prvog svetskog rata zatvor su držali Bugari. U tom periodu najpoznatiji zatvorenici su bili učesnici Topličkog ustanka (1917.).

Bilo je ukupno 5 barutana. Tri su uz bedeme tvrđave, dok je jedna u centralnom delu. Zovu je "Kovačnica" jer je kasnije imala drugu namenu.

Pokrivena zemljom, vidljiva je samo trasa ulice. Pločnik i osnove okolnih objekata su zapreteni.

U okviru kompleksa Niške tvrđave, pronađeni ostaci još iz rimskog doba. Jedan od njih predstavljaju osnove bazilike na koje se naslanja objekt pod svodovima.

Prostor obiluje sadržajem iz mnogo epoha. Tu su: ulazna kapija, hamam, rimske terme, vizantijska ulica, Bali-begova džamija, lapidarijum, ostaci bazilike, barutane u spomen kosturnica. Zatim - savremeni spomenici, gradska bašta, turistička prezentacija i solidna ugostiteljska ponuda. Na samo par koraka od tvrđave je (rimska) Vila sa oktogonom, za koju postoji mogućnost da je Konstantinov rodni dom. Tvrđava ima status spomenika kulture od velikog značaja.

U vreme izgradnje bila je jedna od 13 džamija u gradu Nišu. Danas osim nje, postoje samo još jedna, džamija Islam age Hadrovića.

Stablo je zaštićeno zbog svojih dimenzija i starosti (oko 170 godina).

Deo ulice iz vizantijskog vremena od nekih pedesetak metara i osnove nekoliko objekata sa obe strane.

Jedna od najvećih znamenitosti tvrđave je nalazište iz antičkih vremena, odnosno rimske terme, uz bedem na širokom platou u početnom delu promenade. Nalazište ima status spomenika kulture od velikog značaja.

Danas se u prostorijama nalazi Muzej džeza. Muzej je nastao inspirisan tradicionalnim Nišvil džez festivalom. Posetile su ga mnoge važne persone savremene muzike.

Osobenost ovog prostora su uski hodnici i nevelike prostorije za posetioce. Pri tom, u podrumu, gde se dopremala i grejala voda, 5-6 mini prostorija ne većih od metar sa metar.
Bazeni hamama nisu sačuvani, nestali su i nekom davnom renoviranju.

Zgrada ima veliki istorijski značaj, u njoj je primljen telegram objavi rata Jugoslaviji od strane Austrije. Takođe, ispred nje je održana poslednja parada okupacionih jedinica 1917. godine.
Zgrada je monumentalna i apsolutno dominira levom obalom Nišave.

Spomenik predstavlja stilizovani riterski štit. Podignut je u čast 800 godina od susreta dva kralja i potpisivanja prvog međudržavnog ugovora.