Izletište sa nekoliko zidanih vikendica i duga i ravna peščana plaža.

Prirodno nastale plaže na Dunavu nisu brojne. Najveća i najpoznatija je Štrand u Novom Sadu, dok se jedna od lepših nalazi kod kladovske Brze Palanke. Ova koju smo zatekli ima široki pojas obale, ali je okolna šuma uznapredovala pa mesta za sunčanje velikog broja ljudi više nema.
Davno postavljeni mobilijar ne održava se redovno.
Trenutno se na prostoru plaže izvode radovi, verovatno su u pitanju objekti komunalne infrastrukture.

Izvor je presušio.

Lokacija je devastirana izgradnjom autoputa.

Spomenik je posvećen hrabrim meštanima koji tokom celog rata nisu ostavljali okupatora na miru, a u jesen 1943. godine su napali jedinicu koja je čuvala tunel i zaplenili veliku količinu oružja i municije.

Ovde se vodila jedna od poslednje dve bitke Velikog bečkog rata posle kog Turci bivaju izbačeni iz srednje Evrope
Spomenik se nalazi na platou koji dominira okolinom.
Ispod su vikendice i posedi koji se strmo spuštaju prema Dunavu, dok je na južnoj strani ravnica sa oranicama.

Mislim da je bitka malo ili nikako poznata u našoj javnosti, s obzirom koliki je istorijski značaj imala.

Slana voda ovog izvora je bogata mineralima. Za nju su znali još Rimljani, a Turci su je koristili za amam čiji ostaci još postoje u obližnjoj privatnoj kući.

Postoje pretpostavke da je ovo bio rimski grad Akuminkum, ali postoje i suprotna mišljenja.
Na lokaciji su otkopani predmeti iz gvozdenog, preko rimskog doba sve do srednjeg veka. Vidljivih ostataka nema mnogo.
Osim jedne kule i malo bedema, sve što čini sadržaj lokacije je visinski pogled na Dunav, obale i Slankamen.

Kolima se može pristupiti do mesta gde počinje staza u pravcu kule na tvrđavi.
Dalje se pešači kroz korov i visoku travu. Do kule se stiže kako-tako. Međutim, krug tvrđave se teško može obići, jer staza ne postoji, a korov je suviše gust.

Kuća izgrađena nad kupatilom je prvobitno pripadala katoličkoj crkvi, pa vinariji Miščića. Danas je u posedu vlasnika vinarije Akuminkum koji su nedavno revitalizovali potpuno zapušten prostor turskog kupatila.

Ambijent koji se zbilja retko viđa.
Niz malih prostorija kupatila, lučno nadsvođenih sa uskim prolazima, sa konstrukcijom podnog grejanja izloženom kroz zastakljene delove poda, svetlosti i senke debelih starih kamenih pregrada, ...

Kuća praktično više ne postoji.

Skorašnja istraživanja pokazuju da pretpostavka da je ovo bio rimski logor Akuminkum nije tačna.

Prema legendi crkvu je podigao Vuk Grgurović (Zmaj Ognjeni Vuk).
Današnji izgled objekta nije autentičan, nekada je na krovu postojala kupola.
Objekt je teško oštećen, veliki deo zida kod apside je pukao i fiskiran je velikim drvenim utezima.

Najverovatnija namena je bila obezbeđenje stanova oficirima, ali se pretpostavlja da nikada nije služila prvobitnoj nameni. Kasnije je služila kao škola, pošta, stambeni prostor i magacin.
Sada je u njoj biblioteka.

Usamljena na širokom trgu u samom centru u porti bez hladovine.

Unutrašnjost crkve dekorisana, sa značajnim ikonostasom.

Dekoracija unutrašeg prostora obuhvata i nekoliko zidnih slika.
Deo prostora čini balkon, a u prednjem delu propovedaonica.

Veoma stara kapela oko koje stražare dva visoka jablana stoji u centru široke poljane idealne za skupove i izlete.

Zvonik je dozidan tokom 19. veka.
Ikone je radio Jovan Orfelin, naš poznati slikar.

Nad izvorom, kako se veruje lekovite vode, ozidana je česma.
U blizini česme je podignuta manja kapela, a u novije vreme je dozidan i konak.
Crkva je 2011. dobila status manastira.

Izgrađen je početkom 20. veka. Danas je u zgradi osnovna škola.
U neposrednoj blizini nalazi se Jarkovačko jezero, pogodno za izlete i raj za ribolovce.

Zgrada na zadnjem ulazu ima jako lepu terasu nadsvođenu balkonom koju drže četiri polukružno povezana stuba.

Na području opštine Inđija, kao i nekih susednih opština, pronađen je veliki broj lokaliteta za koje je utvrđeno ili se sa razlogom pretpostavlja da su ih naseljavali Kelti.
Lokaliteti su dali veoma preciznu sliku ondašnjeg života, tako da je ova replika, iako prvenstveno namenjena turistima, vrlo verovatno veran odraz kulture koju treba da predstavi.
Postavka predstavlja raznovrsne objekte - stambene, zanatske i kultne, na dovoljno velikom i autentično uređenom prostoru. U malom izlogu može se videti i odeća, tačno onakva kakva je nađena u nekropolama.
Pre oko godinu dana imali smo sreću da se ovde nađemo dva dana po prvom otvaranju, ali i nesreću da je za Keltsko selo to bio neradni dan.
Ovaj put sve je bilo u redu, ušli smo.

Završili smo obilazak Inđije i podigli dron. Imalo se šta videti.

Velika građevina u pešačkoj zoni grada.
Pored monumentalnog enterijera, krase je i orgulje.

Još jedno veliko umetničko svedočanstvo o stradanju i otporu sremačkog stanovništva tokom Drugog svetskog rata.
Postoje ideje da ga treba zameniti "podobnijim" spomenikom.

Teške su borbe vođene po Sremu tokom Drugog svetskog rata. Stradalo je mnogo boraca, a masovni zločini okupatora i ustaša su vršeni na sve strane.
Danas, čitav Srem je popločan memorijalima na Drugi svetski rat. Retka su sela gde nema spomenika stradalima, a nema ni jednog bez, bar, spomen ploče. Postoji nekoliko spomeničkih kompleksa, postoji puno poprsja narodnih heroja, a postoji i znatan broj vrlo vrednih umetničkih ostvarenja posvećenih uspomeni na borbu i na stradale.
Jedno od takvih je i ova skulptura u centru Inđije.
Pre neki dan sam čuo vest da lokalna vlast želi da je iseli na neko "pogodnije" mesto.

Kuću je vlasnik pre smrti poklonio svojoj opštini. Danas je u njoj galerijski prostor u kome se povremeno organizuju izložbe. Pored toga u njoj je i legat vlasnika - zbirka umetničkih predmeta, kao i spomen soba.
Uz kuću je nadsvođeni mali plato, kao moguća letnja pozornica, što sugeriše i okolni betonski amfiteatar.

Velika građevina sa masivnim tornjem.
Ima bogato izrezbaren ikonostas.

Crkvu okružuje lepo uređen mali park, sa nekoliko klupa od kovanog gvožđa. Imali smo sreću da je bila otvorena, pa smo mogli da snimimo unutrašnjost.