Novija crkva Crkva Svete velikomučenice Marine se nalazi u neposrednoj blizini hrama iz 13. veka, takođe posvećenog Svetoj Marini.

Zaštićena zgrada stare škole se urušila i ne postoji više.
Nije korišćena dugo vremena, pored nje je izgrađena nešto novija i veća zgrada sadašnje škole.

Ogromni starac svojom senkom pokriva 12 ari.
Jedno je od najrazgranatijih Stabala u srbiji, prečnik krošnje je daleko veći od visine. Interesantno je da se stablo potpuno razgranava na visini od 2 metra. Iznad tog čvora rastu samo grane, vidljivog produžetka stabla nema. Par velikih grana je odsečeno radi sanacije.

Posle Drugog svetskog rata, krenula je akcija masovnog kulturnog prosvećivanja ruralnih područja. Tokom tog perioda skoro svako dovoljno brojno selo dobilo je dom kulture.
Danas je jako malo tih objekata ostalo u funkciji. Ovo je jedan pozitivan primer.
Spomenik je sačinjen od 5 kamenih kocki sa reljefno otisnutim simbolima. Na donjoj kocki je spisak boraca poginulih tokom Drugog svetskog rata.

Sadrži minerale: kvarc, stibnit.

U brdima oko sela se može naći mineral zvani okamenjena so (verovatno halit).

Šarm ove zgrade ne da se sakriti niti prašinom niti bršljanom. Otvori sa lučnim kamenom oivičenim otvorima daju joj retko viđenu eleganciju.

Lepota se teško može sakriti, ako je prava.

Nalazi se u krugu bolnice. Vlasništvo je Milutina Stojanovi?a. Prema kazivanju sadašnjeg vlasnika ku?u je podigao neki Vidojko 1820. godine, kada je u Jagodinu došao iz Kamenice kod Niša. Nastala po?etkom DžIDž veka, u doba oslobo?enja od turske vlasti, pa i od turskog uticaja u svim oblastima ljudskog stvaranja, gra?evina predstavlja tipi?an primer srpske moravske ku?e nastale pod uticajem naše seoske arhitekture, Ovakva tipi?na moravska gra?evina sa?uvana gotovo u originalnom izgledu predstavlja pravu retkost i živ primer moravskog na?ina gra?enja krajem DžVIII i po?etkom DžIDž veka.
(https://nasledje.gov.rs/indedž.cfm/spomenici/pregled_spomenika?spomenik_id=45790)

Kuća je rekonstruisana 1992. godine. Tom prilikom, dodavanjem sprata na dotad prizemni objekt, kuća je potpuno izgubila autentičnost.

Kuća dobrostojeće jagodinske porodice iz 19. veka.

Po rečima vlasnika restorana koji radi u zgradi, ovo je u tursko vreme bio - bordel. Centralni hol je služio za okupljanje i zajedničku zabavu, pri čemu su devojke igrale u centru, a ostale sobe u kući su bile - radne. Navod očigledno ne odgovara službenoj informaciji.

U pitanju su 4 zgrade na brojevima 2, 4, 6, i 8.
Ulica Maršala Tita je preimenovana u ulicu Kneginje Milice

Jedna od najstarijih u Jagodini. Vredan primerak građanske arhitekture.

Zgrada je menjala namenu od samog početka.

Zbog aktivnog učešća bratstva u borbama sa Turcima, manastir je paljen i tokom Kočine krajine (1788) i tokom prvog ustanka.

Neuobičajeno, čak ni u okviru porte nije dozvoljeno fotografisanje.

Temperatura vode na pojilištu je i u toku zime 34 do 36 stepeni i nikad ne ledi.

Milan Mijalković je Narodni heroj Jugoslavije.

Zoološki vrt se nalazi uz gradski park, koji je popularno šetalište sa dosta raznovrsnog sadržaja.

Po rečima jagodinskih veterinara uslovi smeštaja za životinje, naročito one najkrupnije, daleko su od idealnih.

Prema rečima meštana, lokacija se nalazi u njivama, 2-3 km u pravcu Starog Sela i može joj se prići samo traktorom. Ostaci bedema su vidljivi.

U okolini sela postoji toponim Jerinin grad. Verovatno je vezan za tvrđavu Sugubina, spomenutu kod Deroka.
Vodenica se nalazi "ispod Jerininog grada".

U selu postoji još jedna vodenica. Ni ona ne radi.

Nađeni su tragovi dva neolitska naselja iz različitog perioda na vrlo bliskom rastojanju.

Ova je lokacija je bila predmet više različitih spekulacija, odnosno lažiranja.
Prva informacija do koje sam došao povezivala je lokalitet sa astro arheologijom, odnosno iznosila je pretpostavku da se radi o konfiguraciji koja sugeriše kalendar, odnosno način praćenja vremena. Sajt sa istom informacijom više ne postoji.
Na samom početku 21. veka pojavili su se brojni nalazi umetnički izrađenih antropomorfnih figurina, iskopani od amatera na istoj lokaciji, vrlo naprednih za period o kome se radi. Iscrpnom analizom stručnjaka, dokazano je da su figurine predmet skorašnje obrade.

Ispred hrasta se nalazi spomenik palim borcima iz oba svetska rata.

Ova koju smo obišli, radila je do pre par godina. Inače, nalazi se vrlo blizu puta, neposredno pre ulaska u selo.

Grad ima jedinstvenu konfiguraciju. Pokušaćemo da je opišemo iako nismo stručnjaci. Grad se nalazio se na tri poduža uska platoa, koji se kaskadno spuštaju u ukupnoj dužini oko 250 metara. Od zidanih bedema nije preostalo ništa vidljivog, ali su same stene, visine i do 7 metara, bile prirodni bedem za veliki deo oboda tvrđave. Jedna od stena je prirodni fenomen - sa određene razdaljine izgleda kao rukom zidana kula, sa prozorom.
Od objekata se prepoznaju osnove dva kružna i jednog izduženog na jednom platou i jednog kružnog na najvišem platou tvrđave.
Grad se nalazi tačno na 3 km od Doma kulture u selu. Orijentir je tabla preduzeća Srbijašume - "Lovićte", koja se nalazi na 100 do 150 metara pre uspona. Uspon do najnižeg platoa je veoma kratak - pedesetak metara. Put iz sela je makadamski, dobar.

Ovo nigde nema - do tvrđave skoro da nema uspona, penjanje traje dok se ide kroz prostor grada.

Po legendi, osnovao ga je knez Lazar. Obnovljen je kao mala crkva posle temeljnog rušenja od strane Turaka.

Prema Deroku na lokaciji se nalaze ostaci tvrđave.
U okolini Jagodine je nekada postojalo selo Grabovac. Najbliže mestu nekadašnjeg Grabovca sada se nalazi selo Bačina, pa je moguće da se navod u knjizi A. Deroka odnosi na rimske/ranosrednjevekovne ostatke tvrđave u blizini Bačine.