Područje parka obuhvata gustu visoku šumu.
Put prolazi pored manjeg vodenog toka.
Iza šume se nailazi na ravničarski plato zatvoren sa istoka obalom Tise i lesnim uzdignućem sa severa.
Na platou je, odmah iza parka, humka na kojoj su vršena arheološka istraživanja. Još jedan lokalitet, poznat kao Avarsko groblje se nalazi malo dalje, uz obalu Tise prema istoku.

Kroz šumu se prolazi zemljanim putem, koji na jednom delu ima dosta ulegnuća, ali se može proći putničkim vozilom.

Nismo imali pouzdanu informaciju, a jedini objekt vredan zaštite nalazio se na broju 62. Pošto se greške sa pogrešnim kućnim brojem dešavaju, pretpostavili smo da je zaštićeni objekt upravo kuća na broju 62.

Pored kratkog boravka slavnog kompozitora, kuća ima i određenu arhitektonsku vrednost.

Humka je arheološki istraživana, na njoj je otkopan neolitski lokalitet.
Pored humke, u neposrednoj blizini su Park prirode Kamaraš, arheološki lokalitet Avarsko groblje, humka Budžak.

Bili smo gosti na salašu Roka Tanya, čiji je vlasnik mr Ištvan Hulo, direktor subotičkog muzeja. On nam je pričao o mikroklimi i diverzitetu života na humkama. Između ostalog, baš se u mesecima pre naše posete bavio dokazivanjem autohtonosti jedne vrste vilinog konjica na humci Kamaraš.
Napomena za pristup: kroz park Kamaraš se može proći kolima, ali na par mesta vrlo oprezno zbog blata i ulegnuća.

Iskopine su prekrivene zemljom, tako da se na njivi pored stuba 76 ne uočavaju lokacije sondi.

Zgrada je najnovijom intervencijom u sklopu rekonstrukcije železničke pruge, dubokim kanalom potpuno odvojena od pruge.
Svi otvori, i vrata i prozori su potpuno zazidani.

Izgleda da je ovde bilo dosta nepoželjnih posetilaca.

Građen je u vreme podizanja poljoprivrednog dobra na pustari kod Malog Horgoša.
Unutrašost čini jaka drvena konstrukcija sa prostorom za smeštaj žita. Brojni otvori, raspoređeni na oba sprata, pokrivaju se metalnim kapcima. Veoma ritmičan raspored, idealan za fotografisanje.
Trenutno, kompleks služi kao kamp za izbeglice (2020 godina).

Ovde je istraživano avarska nekropola iz 8. i 9. veka n.e. Otkopano 48 grobova, nalaz je smešten u Gradskom muzeju u Subotici.
Područje Tise je bogato sličnim nalazima.

Vrlo interesantno područje oko Parka prirode i humke Kamaraš.

Izgrađen je 1795. Sada je u privatnom posedu i trenutno se rekonstruiše.
Dvorac je okružen gustim rastinjem i žicom, tako da je fotografisanje, osim pročelja, sa drugih strana bilo nemoguće.

Osetili smo se pomalo nelagodno zbog tabli sa preterano oštrim upozorenjima zabrane prilaza.

Ostatke predstavlja konzervirana osnova nevelike crkve iz (pretpostavlja se) prve polovine 18. veka.
U okolini crkve je konstatovano više naselja iz srednjeg veka, a uz samo crkvu se nalazi nekropola iz istog vremena. Pošto se parcela uz crkvu obrađuje, često se na površini mogu naći iskopane ljudske kosti.

Zatekli smo par kostiju davnašnjih pokojnika na postolju krsta.

Na severoistočno-istočnom obodu naselja u pravcu Tise pruža se kompleks prekriven veštačkim uzvišenjima koja su nekada činila jednu veliku ili više pojedinih zemljanim bedemima utvrđenih fortifikacija.
Jedna od pretpostavki je da nasipi potiču iz vremena Avara (tj. 6. vek). Malobrojna arheološka istraživanja koja su sprovedena, osim nekoliko pronađenih grobnica nisu dala neke konačne odgovore o nastanku i upotrebi objekta.
Ukoliko su pretpostvke nekih istraživača tačne, ovde je postojalo utvrđenje neverovatnih razmera.

Za humku se navodi visina od samo 2 metra, tako da je teško locirati je na prostoru lesne terase koja je sama viša od navedene visine i na nekoliko mesta se uzdiže i spušta.

Humka se izorava.
Sudeći po njenoj površini trebalo bi da je visoka najmanje 7-8 metara. Ovako, izoravanjem je svedena na svega 2-3 metra visine.

Nalazi se na glavnom trgu. Uz crkvu je pijačni prostor, preko puta je javna uprava a na drugoj strani trga je crkvena opština.

Humka je pod nadzorom Udruženja ljubitelja prirode. Bez njihove dozvole prilaz nije moguć.
Na humci je postavljeno desetak kućica za ptice.

Na vrhu se nalazi topografska oznaka, što joj je verovatno omogućilo da preživi.
Humka se ne obrađuje i očuvana je.

Humka je uočljiva sa puta Male Pijace - Mali Pesak.
Do humke se stiže posle svega 100 m atarskim putem.

Druga od moguće 2 humke Pap.
Na austrijskoj karti označena kao "T.Z. 57.17 Pap halom"

Humka je otkopavana za rad ciglane koja se upravo naslanja na nju.
Ipak, uzeta je pod zaštitu pre nego što je potpuno uništena.

Ciglana više ne radi, teren oko humke je zatravljen.
Do humke se može prići putničkim vozilom.

Humka se nalazi pored samog puta.
Na vrhu je betonska kota, odnosno geodetska trigonometrijska tačka.

Pošto se svojom visinom od 1,5m ne izdvaja značajno od okoline, (laički) pretpostavljamo da je erodirana, bilo obradom bilo prolaskom put pored/preko nje.
Upozorenje: put kojim se stiže do humke, po suvom vremenu je neverovatno prašnjav.

Od utvrđenja danas ne postoji nikakav trag. Na Ribarskom trgu podignut je spomenik kao podsetnik na nestali istorijski objekt.

Sadržaj parka, osim vegetacije:
- statua Tiski cvet,
- spomenik osnivačima Kolonije književnika
- statua orijentalne igračice
- spomenik članovima jedne jevrejske porodice, nastradalim u holokaustu.
Uz park se nalazi i zgrada nekada čuvene kafane Vigado, sa terasom, sada pustog objekta bez namene.

Pre više od veka, banja u Kanjiži je bila vrlo posećena. Radi zabave gostiju izgrađen je restoran visoke klase sa velikom salom i prostranom terasom. Bio je centar dešavanja, u njemu su se održavali balovi i drugi veliki skupovi.

Banja je osnovana pre malo više od 100 godina, zahvaljujući slučajno izbušenoj žili arterske vode bogate mineralima. Banja obezbeđuje lečenje, oporavak, preventivu, relaksaciju, velnes, rekreaciju i sport.
Prateći ugostiteljski kapaciteti su odgovarajući, a pored ostalog organizuju i svadbene ručkove.

Samo par fotografija, nije bilo sunca za više.

Smatra se da je kurgan potpuno sačuvan. Da je očuvan kako po izgledu, tako i po dimenzijama.
Kalvarija je ograđena, a na ulazu su metalna vrata sa katancem.

Vrata su bila otvorena, pa smo uspeli da uđemo. Ne znamo, međutim, termine u kojima se vrata zaključavaju.
Inače, Kalvarija je drugo ime za Golgotu, pa tako nazvana mesta (u katoličkim sredinama) obično sadrže i delove predstave Isusovog poslednjeg stradanja.

Humka je od većih i bolje sačuvanih. Malo je štećena jer atarski put ide preko jedne bočne strane.
Humka je, ustvari, očuvana zahvaljujući betonskom stubu, odnosno geodetskoj taččki na svom vrhu.
Sa humke se pruža jako lep pogled na obrađene/požnjevene parcele i veliko veštačko jezero, sada privatni ribnjak.

Put do humke nije lako naći u spletu mnogobrojnih atarskih kolotragova sa dosta prašine.
Ali vredi.

Vetrenjača je prvobitno izgrađena na drugom mestu, a 1890. preseljena na sadašnje.
Objekt je 80-tih godina prošlog veka počelo da rekonstruiše udruženje lovaca, a danas (maj 2018.) ga koristi i održava grupa građana. Svrha - zabava.

U vreme posete smo saznali da se ovde održavaju zabave za mlade tokom godine.
Zadnja informacija (avgust 2023.) kaže da je već po drugi put ovde u avgustu održan veoma interesantan festival - Malomfesztival (Fest kod mlina).

Čudni objekt nije dimnjak. Ovo je geodetska trigonometrijska tačka.
Toranj je kao geodetska trigonometrijska tačka služio austrougarskim geometrima. Verovatno ih je bilo mnogo više, sada je sačuvano svea desetak na području Bačke i Banata.
Originalno su konstrukcije bile drveno-metalne, ali su tokom 20. veka svi preostali prerađeni, ozidani su opekom.

Toranj se vidi sa pozicije vetrenjače u Oromu. Odatle se može stići kolima atarskim putem, do na 200m. O ostalo peške, preko njive, pošto je toranj u sredini obradive površine.

Brdo Čako/Zako je veoma široka lesna zaravan, izdignuta par metara u odnosu na slatinu koja se pruža u pravcu Tise. Najviši deo zaravni je humka široka sotinak, a visoka desetak metara.
Na najvišem delu humke podignut je krst okružen figurama i posvetama ključnim momentima iz mađarske istorije.

Čuli smo i priču meštana da je sa ovog mesta topovima tučena turska vojska u vreme bitke na Senti.