Humka se nalazi na spisku objavljenom na vikipediji, sa pripisanim registarskim brojem. Nikakve druge podatke nismo našli.

Nismo imali tačnu poziciju humke na potesu Perjanica, snimili smo ceo potes sa razdaljine od stotinak metara.

Zemlja oko i sa humke se izorava. Brazde su prišle na svega metar od betonskog markera.
Oranje je evidentno smanjilo visinu humke za najmanje pola metra, a nekadašnji volumen za preko 50%.
Da nije topografske oznake, humka bi davno bila sasvim izravnata.

Jedan od mnogih poznatih Mokrinčana bio je i pesnik Miroslav Mika Antić.
Kuća u kojoj je rođen nije sačuvana. Zato je kuća u kojoj je često boravio i u koju je uvek rado svraćao, jer je to bila kuća njegove babe, posvećena uspomeni na njega.
Takođe, na lepo uređenom centralnom trgu u selu stoji i njegov spomenik.

Veliki značaj imaju ikone Teodora Ilića Češljara, koje su njegovi prvi radovi po završetku studija u Beču.

Na fasadi crkve se izvode radovi održavanja.

Ovde je otkopano preko 300 grobnica iz doba ranog bronzanog doba, negde između 2700. i 1600. godine pne. Pripadale su tzv. moriško-mokrinskoj grupi (kulturi) koja je locirana na širem prostoru ušća Moriša u Tisu.

Dva impozantna stabla na koja smo naišli pri obilasku stanice nisu bila pod zaštitom. Dali smo meštanima predlog da kontaktiraju ZZZSP i oni su to učinili.
Pretpostavlja se da su posađena u vreme izgradnje stanice, pre 150 godina.

Meštanin Miloš Despotov nas je poveo da vidimo stanicu na kojoj se, moguće, nekada zaustavljao i čuveni Orijent ekspres, kad ono tamo - dva izuzetno lepa i visoka hrasta kakvih malo ima po Srbiji. Istog momenta je pao predlog da se prijave Zavodu za zaštitu prirode.

Voz se ovde zaustavljao da dopuni rezerve vode, za pogonsku paru. Razlog: voda u Mokrinu je po sastavu bila najmekša od svih na celoj trasi ovog voza. Podatak je, po rečima lokalnog istoričara-amatera Miloša Despotova, pronašao Raša Popov (takođe Mokrinac) u jednoj knjizi o legendarnom vozu.

Probali smo vodu u Mokrinu, stvarno se oseća da dolazi je arterska (dubinska) i da nije kalcifikovana.

Dvojna humka koje se nalazi na potesu "Prosine".
Između Mokrina i rumunske granice konstatovano je dvadesetak humki. Ova je najviša i najbolje očuvana u toj grupi.
Na starim austrijskim kartama humka je označena kao "Blizanica unka".

Zgrada centra je napravljena od prirodnih materijala. Nestandardnog je izgleda, jer ima osmatračnicu, ali je potpuno u stilu narodne gradnje.
Sa osmatračnice se dogledom može obuhvatiti ceo rezervat.

Nažalost, nisu svi posetioci korektni i dobronamerni, pa su prostorije, a i osmatračnica, zaključani kad nema prisutnih čuvara.

Područje u kojoj se ptice kreću je ograđeno žicom.
Pristup u šire zaštićeno područje se mora prijaviti upravljaču parka, dok pristup u najstroži, ograđeni deo nije dozvoljen. Radi mira ovih ptica, nije dozvoljen čak ni pristup do same ograde, pa ni glasniji razgovor u blizini.

Naziv "Tri ante" znači da se humka nalazi na granici tri atara. To su atari Jazovo-Sajan-Mokrin.
U blizini postoji i manja humka - Pogranična humka.
Za posetu lokaciji koja spada pod zaštićeno područje "Pašnjaci velike droplje", potrebna je dozvola lovačkog društva, odnosno upravljača.
Za ovu humku se već dugo ispredaju pretpostavke da je baš tu sahranjen Atila. Zato i ne čudi da je na meti "istraživača" možda i više od sto godina. Oštećenja koja su ostavili stvarno su ogromna, raskopano je i uklonjeno možda i 2/3 zemlje sa lokacije.

Izuzetan doživljaj: sa svega četiri metra visine pogled se prostire nadaleko površinom koja, ozelenela a neobrađena, pruža nestvaran utisak nenaviklom oku.

Na vrhu humke nalazi se geodetska tačka. Najveći deo humke se obrađuje. Kad je njiva pod uznapredovalim kukuruzom, postaje nedostupna pogledu sa puta.

Luka Nadlački (1910-1989), autor je knjige od oko 200 strana o životu Atile "biča božijeg", koja nije objavljena.
Luka Nadlački je tvrdio da se Atilin grob nalazi u ataru sela Mokrin. Nadlački je rođak i učitelj Mokrinčanina Miloša Despotova, iz čije kuće na kraju sela, kada je lepo vreme pogled doseže na Detoševac, udolinu i humku u sredini, gde se po Prisku nalazila Atilina kuća od istesanih debala. Despotov se amaterski bavi arheologijom i istorijom, pa je nastavio istraživanja pokojnog rođaka i učitelja. (tekst Atilino blago, Vaseljenska TV).
A zašto baš ova humka - nismo saznali.

Naziva se i Đuricin (po vlasniku imanja) i Slovenski Grad.
Na lokaciji se po kofiguraciji tla prepoznaju konture zemljanih bedema. Oko centralnog utvrđenja i dalje se rade istraživanja.

Naišli smo u vreme visokih suncokreta, tako da linije bedema nismo mogli uočiti. Ipak, naišli smo na tragove skorašnjih istraživanja u vidu tri veće površine kopane do 2m dubine.

Vrh Kinđe je na nadmorskoj visini od 83 metra, dok je najviša tačka Banata (92m) kod Novog Kneževca.
Rastinje na brdu je raznoliko, ali dosta specifično. Nisam poznavalac da bih razlikovao davnašnju stepsku floru koja se održala, ali sam od stručnjaka čuo da je ima i to samo na jednoj strani brda.

Danas u ovoj kući žive samo jedan čovek i dva psa.
Po rečima čoveka (ime smo zapisali, a cedulju zagubili) koji je i čuvar i vlasnik kuće, u vreme njegovog detinjstva, ova okućnica je bila deo ogromnog imanja od par hiljada hektara.

Zgrada, i pored nebrige, poseduje puno šarma.

Spomenik se nalazi na zasebnoj parceli uz gradsko groblje.

Plato spomenika se obnavlja, ali je okolina zapuštena toliko, da se spomenik može uočiti samo ako mu se priđe sasvim blizu.

Vila je verovatno izgrađena početkom 20. veka. Visoko na pročelju zgrade nalazi se porodični grb.
Danas se u vili nalazi dispanzer i Hitna pomoć.
Prekoputa se nalazi gotovo istovetni objekt, koji takođe koristi zdravstveni centar.

Sadašnja crkva je završena 1812. Prethodno se na istom mestu nalazila kapelica od nabijače, izgrađena 1760, a zatim druga crkva iz 1782. godine.
Bogosluženje se obavlja na mađarskom, a ponekad na hrvatskom jeziku.

Nalazi se u centru grada. Do njega sa centralnog prostora trga vodi dugačka cvetna aleja.

Zavičajni muzej sa interesantnom postavkom raspoređenom po prostorijama u nizu.
Verovatno najveću atrakciju svih ovih godina predstavljaju kosti mamutice Kike, zajedno sa replikom skeleta u atrijumu muzeja.
Nalazi se u zgradi Srpskog privilegovanog velikokikindskog Dištrikta (Kurije).

Veliki prostor manježa - bivše vojne jedinice za konjičku obuku, iskorišćen je za umetničku galeriju.
Prostor kao da je namenjen prezentaciji skulptorskih radova.
Ima puno mesta, postavka nije zbijena, tavanica je visoko, prostorija "diše", a prozori, takođe visoko postavljeni, bacaju svetlo na figure, a ne i u oči postilaca.

Građena je mestu prethodne, male crkve od pruća.
Sadašnji toranj je konačni izgled dobio tek 1891. godine.

Zelenilo oko crkve koje obavija i zaklanja fasadu produžava se u lep drvored nad šetalištem sa klupama duž glavne ulice.
U nevellikom parku uz šetalište i crkvu postavljen je spomenik i spomen ploče stradalima u dva velika rata.

I ovako se nekada mlelo žito - na konjski pogon.
Ogroman drveni točak na čijoj se osovini nalazio točak za mlevenje, okretali su konji. Ovaj način se koristio tamo gde nije bilo vodenica niti vetrenjača. Ovo je danas jedini preostali primerak u Srbiji.
Najveća prednost ovog rešenja je bila ta što rad nije zavisio ni od vode ni od vetra, mleo je kad god je trebalo.
Ovo je samo jedan od tri ovakva preostala objekta u radnom stanju. Druga dva su u Mađarskoj.

Nikada ranije niti za ovaj naziv, niti za mlin na konjski pogon nisam čuo.
Ovo malo istraživanja donosi mi veliku radost otkrivanja prohujalih vremena.
-----
Dva puta sam ovde dolazio sa saputnicima. Mlin je bio zatvoren, snimali smo ga spolja. Pri trećoj poseti (nenameravano smo zastali naišavši na mlin), na veliko iznenađenje i radost, saznao sam da je otvoren za publiku. Gospodin koji je službeno zadužen za mlin nas je proveo kroz prostor, pokazao nam i objasnio sve detalje rada.

U omanjem parku, u ulici sa lepim drvoredom nalaze se spomenik sa figurom omladinca-ilegalca i dve spomen ploče - jedna dobrovoljcima u Prvom svetskom ratu i druga poginulim borcima i žrtvama u Drugom svetskom ratu.

Vlasnik objekta je umro, a ambar se urušio (po rečima jednog od komšija) 2022. godine.

Ovde se ranije nalazio pogon za proizvodnju keramičkih proizvoda.
U neko doba poveren je umetnicima, tako da se ovde godišnje organizuje vajarska kolonija.
Šta je otada izrodila kreativnost vrhunskih umetnika, može se videti delom u dvorištu objekta, a delom u Tera muzeju.

Velika parcela ovalnog oblika u čijem je fokusu visoki metalni obelisk, okružena je manjim parkom.
Skulptura je jedinstvena. Sa udarne strane prost niz paralelnih metalnih stubova, naizgled bezličan, pretvara se, pogledom na bočnu stranu, u veliki otvor ispunjen dinamičnom igrom zakrivljenih površina.

Moj prijatelj Svetislav sugerisao je da otvor asocira na izlazno-ulaznu ranu od vatrenog oružja. Svi smo se složili.

Crkva (kapela) je izgrađena nad izvorom. Za nju se vezuje više legendi, a voda iz izvora se smatra lekovitom.
Izvor je opremljen pumpom koja zauzima dobar deo unutrašnjosti.
Crkva je skromno dekorisana i opremljena.
Odmah pored crkve nalazi se velika prostorija, konak, u kome su putnici namernici mogli da se sklone ili prenoće.

Humka nije imenovana na starim mapama.
Uočljiva je sa magistralnog puta od koga je udaljena stotinak metara.
Na vrhu ima betonirani geodetski znak.

Na groblju u Ruskom selu su sahranjeni članovi jedne grane familije Čarnojević. Najstariji ukop je iz 1840, a najmlađi iz 1910. godine. Grobnica predstavlja spomenik kulture od velikog značaja.

Mesto na kome se nalazila partizanska baza je 1941. godine opkoljeno i tom prilikom je stradalo 17 boraca. Spomenik je posvećen tom događaju.
Okolina spomenika je pošumljena i danas je to veliko i omiljeno izletište Kikinđana.

Osvedočili smo se u popularnost ove lokacije. Na mestu smo zatekli mališane kikindskog džudo kluba Partizan, zajedno sa trenerima i roditeljima, na organizovanom celodnevnom izletu.

Utvrđeno je da se na prostranoj banatskoj zaravni nalazio zemljani bedem koji je opasivao prostor od 1 - 1,5 km. Dalja istraživanja nisu vršena. Pretpostavlja se da je utvrđenje podigao bugarski vojvoda Glad radi odbrane od Mađara.

Spomenik se nalazi u samom centru sela, okružen lepo uređenim parkom.

Rode su iskoristile vertikalni stub monumenta da naprave svoje gnezdo.

Jednostavna prizemna zgrada sa velikim klasicističkim tremom u centru sela.