Bila je baza Kragujevačkog partizanskog odreda 1941. godine.
Prva (verovatno i jedina) seoska kuća koju je projektovao arhitekta.
Projektant je bio poznati arhitekta Aleksandar Deroko između dva rata. Kuća je bila i baza Kragujevačkog partizanskog odreda 1941. godine, a u njoj je detinjstvo proveo i Vladimir Dedijer, vlasnikov pastorak (agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/prva-seoska-kuca-gradena-po-projektu-arhitekte/29409/).

Veliki objekt, očigledno dom bogatije familije. Nalazi se na strani brda koje se spušta u usku dolinu koja deli atar Toponice na dva dela. Pedesetak metara ispod kuće kameni zidovi takođe velikog objekta, verovatno štale.
Okućnica se prostire uz okućnicu kuće koja je pripadala Petru Kićevcu i koja je, takođe, proglašena spomenikom kulture.

Pogled sa mesta na kome se kuća nalazi je širok i veoma lep.
Nažalost, kuća je napuštena i nalazi se u jadnom stanju. Šteta, kuća je reprezentativna, u susedstvu je značajan objekt, a mesto na kome se obe nalaze je vrlo atraktivno.

Srednjevekovna, omanja crkva nalazi se na groblju. Zidovi crkve su opstali u visini od oko 1,5 metar.
U Bečevici je rekognosciranjima terena otkrivena utvrda Klik (https://njnjnj.ikragujevac.com/vesti/31782-neverovatno-kragujevac-lezi-na-zakopanom-blagu.html).
U blizini su stari grad Borač i Gružansko jezero.

Pogled sa uzvišenja na kome se groblje nalazi je izuzetan.

Stara škola je sada stambeni objekt u kome stanuje par porodica prosvetnih radnika u penziji.
U toku rata u bolnici smeštenoj u ovoj kući lečeno je više desetina boraca i ranjenika izbeglih sa streljanja 1941.

Pogled na Gružansko jezero sa Dragušičke Čukare.

Po rečima meštana, ovde je najbolji pogled sa čukare. Dolazi se kolima, ali kroz krivudave seoske ulice.
Parkira se na malom prostoru kraj jednog domaćinstva, jer je dalji put suviše uzan za eventualno mimoilaženje.
Peške samo 50 m.

Na grebenu Krša vidljive su nevelike osnove crkve i kule, sa ostacima zida do 1 m visine.
Sa grebena se pruža veličanstven pogled sve do gružanskog jezera, a može mu se prići kroz zabran i šumicu sa severne ili preko kamenoloma sa južne strane.
Pri penjanju kroz šumicu, nailazi se na jedan veći zid, verovatno deo neke građevine i na još par manjih ostataka.
Ispod istočne, veoma strme, ivice Krša nalazi se srednjevekovna crkva koja je uz manja oštećenja preživela Turke. U porti se uz debelu hladovinu stoletnih stabala nalaze i srednjevekovne nadgrobne ploče.
Odmah do ulaza u portu, sa desne strane, nalazi se staro groblje prepuno spomenika iz 19. veka, a verovatno i starijih. Groblje je do pre par godina uredno održavano, ali je sad prepušteno i zaraslo u travu i korov.
Stotinak metara dalje od crkve, putem koji savija ka kamenolomu nekada je bilo kupalište. Podignuta je mala brana, pa je i sada kupanje moguće, samo što nema izletnika kao ranije. Pritom, Boračka reka je oduvek bila izuzetno hladna, čak i preko leta.

Krš upadljivo odskače od okoline kad se gleda sa severa, odnosno istoka.
Sa te strane nema nikakvog rastinja, tako da oštre kamene gromade deluju pomalo avetinjski u odnosu na okolna ozelenjena brda.

Do lokacije se dolazi skretanjem sa asfaltnog puta Toponica - Sumorovac - Kragujevac, makadamskim putem kroz selo, a zatim stotinak metara zemljanim putem, između kuća.
Mora se proći kroz privatno dvorište, zatim preko privatne njive i omanjeg potoka. Okno se tek tada vidi.
Nije pravi rudnik, ovde je vršeno probno bušenje u dužini cca 50 m, posle čega nije nastavljeno sa eksploatacijom.
Sadrži minerale: Dolomite, Magnesite, Opal, Ljuartz

Minerali su izuzetno tvrdi. Ako želite uzorke, potreban vam je geološki čekić.
Prilikom posete, nažalost, nismo zabeležili tačnu GPS poziciju.

Brdo je vulkanskog porekla. Greben je relativno uzan, pruža se u pravcu sever-jug. Na južnom kraju se uzdižu dve grupe izrazito "nakostrešenih" stena, ispod kojih je, sa zapadne strane kamenolom veoma kvalitetnog kamena.

Zgrada je u solidnom stanju, ali vodenica je ugašena.
Vodenica se snabdevala vodom sa Krša, a ne iz Boračke reke.
Malo dalje niz reku, a prekoputa reke je bivša vodenica, sada lepo renovirana vikendica.

Vrata nisu bila zaključana, uzeli smo slobodu da uđemo i snimimo unutrašnjost. Izvinjavamo se vlasniku.

Brana je završena 1981, a punjenje jezera 1983. godine.
Poslednjih godina nivo vode konstantno opada.
Najlepši pogled na jezero je sa novog mosta u Kniću.

Grobnica za 370 ratnika 2. poziva Drinske divizije, poginulih 1915. godine.
Spomenik se nalazi stotinak metara od centralnog trga pored koga prolazi magistralni put Knić - Kraljevo.

Nije nam ranije bila poznata ova kosturnica, za nju smo čuli od meštana prilikom posete selu drugim povodom.

Spomenik predstavlja posvetu žrtvama stravičnog zločina okupatorske vojske koji se dogodio u danima teških borbi krajem Drugog svetskog rata. Nemci su u povlačenju pred nadirućom ruskom armijom i partizanskim jedinicama vršili osvetnički pokolj nad stanovništvom, ne štedeći čak ni decu.

Adresa: Ul. Stanoja Glavaša 18

Tvrđava se pominje krajem 14. veka, ali su vreme gradnje i osnivač nepoznati.
Do lokacije se lako stiže. Na oko 500 m od centra sela, dobrim seoskim putem, može i kolima.
Od objekata nema ničeg vidljivog. Prepoznaje se samo mesto ulazne kapije, kao i pravac glavnog prolaza.

Nismo vozili do same lokacije. Iz predostrožnosti smo parkirali na 200 m od cilja. Pokazalo se da smo mogli i dalje kolima.
Do lokacije nas je doveo meštanin Bojan Starčević, inače član planinarskog društva Čestin-Gruža-Knić (kome se zahvaljujemo), ali vodič vam ovde nije neophodan.

U okviru manastirskog kompleksa, pored crkve nalaze se stari dva novoizgrađena konaka, impozantni zvonik, kao i spomenik poginulim borcima Prvog svetskog rata.
Na zadnji zid porte naslanja se zgrada u kojoj je nekada bila smeštena škola.

Prema rečima našeg vodiča, ova tvrđava se ne spominje ni u jednom dokumentu od 16. veka naovamo. Nije uvrštena u spisak starih gradova A. Deroka.
Ostaci, odnosno konfiguracija terena, ukazuju na ovalni objekt dimenzija 70 × 50 metara.
Osim linije bedema i staze unutar bedema, druge ključne tačke, kao npr. ulaz ili kule nije moguće uočiti laičkim očima. Možda bi se pozicije pojedinih objekata dale raspoznati da nije cela površina obrasla gustim rastinjem.

Do mesta utvrđenja se teško dolazi. Pešačili smo 3 km. Mogli smo prići putničkim vozilom još 500 m, ali je stanje tog dela puta bilo nepredvidivo.
Put najvećim delom vodi kroz hladovinu šume sa blagim usponima i silascima i, pred kraj - kroz jabukov voćnjak. Iza toga sledi 200 do 300 metra jačeg uspona, takođe kroz hladovinu. Mesto tvrđave je, takođe, pod gustim zelenilom.
Postoji i alternativni put kojim se stiže do par stotina metara pred utvrđenje, ali samo za traktore i jače terence.