Neustrašiv, u veličanstvenoj pozi, obučen srpsko-turski - neverovatan prizor. Identična figura je postavljena i u centru Ljubića, nedaleko od mesta pogibije junaka iz Drugog srpskog ustanka.

Crkva i veliki konaci smešteni su na minimumu prostora.
Zgrada crkve, očigledno građena u fazama, neobične je konfiguracije. Nad dva dela različite visine dominira toranj i širinom i visinom.
U ovom manastiru je Karađorđe, zbog ubistva oca, pred narodom tražio oprost.

Karakteristična za ovaj manastir je skučenost prostora. Između crkve i par konaka, stisla se najmanja manastirska porta koju smo videli.

Zgrada ima istorijski značaj.

Manastir se nalazi na nevelikom proplanku okružen brdima.
Crkva je tokom pedesetih godina prošlog veka potpuno rekonstruisana. Rekonstukcija je izvršena nad delimično očuvanim zidovima bez krova.
Pored crkve, jedini objekt u porti je nedavno građeni konak.
Freske u crkvi su, takođe veoma stare. Stariji sloj potiče s kraja 13. veka, a nešto mlađe su skraja 14. veka.

Vodenica je građena početkom 18. veka i još uvek je aktivna.
Vlasnici, otac i sin, stanuju par kuća dalje i vrlo su raspoloženi da prezentuju posetiocima kako vodenicu, tako i svoje proizvode.
Zgrada je solidna, voda ne presušuje, žita ima, mladih ima, radiće ova vodenica još dugo.

Izgrađen je početkom 15. veka. Posle spaljivanja od strane Turaka, crkva je obnovljena 1797. godine. Zvonara je dozidana 1838, a ceo manastir je nedavno temeljno renoviran.
Pored crkve, značajan objekt je i Karađorđev konak, impresivna zgrada sa drvenim tremovima u prizemlju i na spratu. U zgradi je u toku Prvog srpskog ustanka zasedao Praviteljstvujušči sovjet.

U manastiru sam sreo bivšu ženu svog cimera iz studentskog doma Lola. Bio sam kum na toj svadbi.
Ona je sada Evgenija, nastojateljica.

Samo jedna preostala kula u visini cca 10 m, nešto malo bedema i gomile kamenja koje se osipaju.

Vozili smo lokalnim putem, bez mnogo nade da ćemo lokaciju pronaći.
Stali smo da pitamo meštanina, uzgrednog pešaka. "Idem tamo, pokazaću vam".
Nije išao baš tamo, produžio je svoj put da bi nas "za ruku", kroz šumu i preko brda, odveo tačno tamo gde smo nameravali. Mladice i gusto šiblje - svuda okolo; nema šanse da vidite ni "beograd na vodi" ako ste ga samo za dvadesetak metara mimoišli.
Mališa Milošević - tako se zvao čovek. Bez njegove pomoći, slavni srpski grad nikada ne bismo pronašli.

Na putu prema Stragarima nalazi se više napuštenih vodenica.

Sobrašice, kojih je nekada bilo trideset, obnavljaju se u fazama.
Koliko smo mogli da primetimo, više od dve trećine posla je obavljeno.
Porta u kojoj se nalaze je velika i lepo uređena. Nedavno je i crkva dobila noćno osvetljenje.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Granica neposredne okoline Sobrašica u Lužnicama".
Malo je danas sačuvanih sobrašica, pored toga ni jedna grupa od sačuvanih nema ni približno ovoliki kapacitet, po tome je ova zbirka unikatna. Donekle joj se kapacitetom približava samo grupa sobrašica u selu Jablanica na Zlatiboru, a koja je interesantna po sasvim specifičnom načinu gradnje.

Prava je šteta da zgrada zadružnog doma, prizemna i skladna građevina sa karakterističnim tremom, a koja se nalazi odmah preko puta crkve stoji bez namene.

Crkva se nalazi uz seosko groblje. Uz crkvu je dozidana priprata sa podlogom od kamena i zidovima drvene konstrukcije.

Crkva nije bila otvorena u vreme naše posete.

Crkva je građena tokom Drugog svetskog rata.

Na privatnoj parceli nalaze se značajni ostaci srednjevekovne crkve.
Prema informaciji iskopavanje je delimično finansirao i vlasnik parcele.
Na donjem kraju parcele preko potoka je postavljen drveni mostić za pristup mestu za okupljanje i odmor.

U ovom selu rođen je i Jovan Dimitrijević Dobrača, finansijer Prvog i proslavljeni komandant u Drugom srpskom ustanku.

Šumar koga smo sreli, napomenuo nam je da ovde šetaju čopori divljih svinja, ali da nema opasnosti, jer su tog dana locirane na drugom mestu.

Do lokacije se može prići i putničkim vozilom ako nema blata, odnosno može se bez problema parkirati na do 300m od lokacije, a zatim uzbrdo (srednji uspon), peške.
Preduzimljivi seljani prave ukrasne predmete od ovog materijala. Predmeti se mogu kupiti u prodavnici uz magistralni put.
----------
Na sajtu https://njnjnj.mindat.org/loc-426356.html je prikazana i druga lokacija u Ramaći. Nalazi se na gps poziciji 44.10000, 20.66667.

Nalazište je prilično veliko i interesantni primerci se mogu naći i bez velikog kopanja.

Na lokalitetu se nalaze ostaci crkve brvnare i nekropola, nastali pre 16. veka.
Ostatke crkve čine samo osnove, odnosno podloga u punom obimu.
Uz ostatke je postavljeno više info panoa sa važnim detaljima.

Nekropola zauzima prostor dužine stotinak metara. Istraživano područje je konzervirano i prekriveno zemljom. Nad prostorom je iznikla mlada šumica.

Nalazi se na brdu Gradina. Do brda se stiže prolaskom pored seoskog groblja.
Na lokaciji, koja je potpuno obrasla niskim i visokim rastinjem, prepoznaju se: tvrda izdignuta staza radijalno postavljena; veliki bedem ili zid postavljen uz stenu 5 × 20 m; ozidana kružna rupa širine 3 m (bunar?); velike kopane površine uz samu stazu, celom njenom dužinom.
Ako su bedemi idealno pratili kosine brda, utvrđenje je bilo ovalnog oblika dimenzija 100 × 90 m.
Arheološka istraživanja su i u podgrađu ispod Gradine dala značajne rezultate.
Sa vidikovca na jugoistoku platoa se pruža divan pogled, sve do Kragujevca.

Po suvom vremenu i van perioda vegetacije, do pretpostavljenog ulaza u grad se može doći kolima.
Ide se pored seoskog groblja, a na 200 metara dalje, malo ulevo je ulaz na njivu. Desnom ivicom njive se vozi oko 200 m dok se ne naiđe na prolaz u međi. Uslov za vožnju kolima je, naravno, da je usev požnjeven.
Tu počinje šumski put sa blagim usponom koji obilazi brdo sa severozapada. Na svega 100 m dalje, na desno, prepoznaje se utabana pešačka staza. Konfiguracija terena ovde sugeriše moguće mesto ulaza, a tvrda podloga i izdignuti nivo staze navode na bivši bedem ili na koridor kroz prostor grada.
Nažalost, rastinje koje je uznapredovalo, onemogućava da se realni utisci sa terena prenesu na fotografiju.

Potpuno renovirana zgrada, široki betonirani jaz sa bazenom, ozidan kanal do bukve, bukva velika, nova, ograda od oblica; sa jedne strane reka, sa druge šuma.

Vodenica nije bila otvorena u vreme naše posete.

Zgrada je u solidnom stanju, ali vodenica ne radi.

Ova zgrada bila je u vreme Kraljevine sedište seoske uprave, a 1984. godine je pretvorena u Zavičajni muzej
Mladi volonteri iz šest zemalja obnovili muzej su 2014.

Inače, selo je na blago brdovitom terenu i prepuno je slikovitih pejzaža.

U donjem delu porte je impozantna česma koju su podigli Šumadijski lovci svom počasnom predsedniku - kralju Milanu.

Bili smo baš u vreme dva venčanja. Jedno se završavalo, a na drugom smo bili gosti.

Nekada izvor pijaće vode za grad, sada je izletište, kupalište i mesto za zabavu.

Izgrađen je 1734, ali je prema predanju, na istom mestu postojao srednjevekovni hram iz 14. veka.

Zgrada je u solidnom stanju, ali vodenica ne radi.
Jaz do vodenice je prilično dugačak i širok, ali vode u njemu nema.

Uzeli smo slobodu da snimimo unutrašnjost kroz otvor na vratima. Izvinjavamo se vlasniku.

Dve tanke vertikalne žile kvarca na razmaku od pet-šest metara.
Svuda okolo brojne različite primese stvaraju ekspresivno šarenilo lomljenog kamena. Kombinacije i varijacije su izuzetno koloritne i krajnje maštovite.
Kamenolom radi, tako da je za posetu najbolji dan nedelja.

Našli smo nešto malo kristalizovanih uzoraka, nevelikih dimenzija, uglavnom u materijalu rasutom ispod stene. Kopanje kvarcne žile nije dalo neke rezultate.
Svejedno, sasvim smo zadovoljni i prikupljenom zbirkom šarenog kamenja. Našli smo i veliki broj površina "oslikanih" piroluzitnim šarama, čak i višebojnim.

Skoro sasvim nepoznata, čak i velikom broju Kragujevčana, potpuno nas je iznenadila svojom zbirkom.
Veliki broj vrsta, domaćih i egzotičnih, odgovarajuće grupisanih, sa vidljivo obeležnim primercima. Uz sve to i veliki slobodan prostor planiran za nove primerke.

Na samoj lokaciji postavljena je tabla sa odgovarajućom informacijom.
Lokacija se ne održava, tablu je u međuvremenu opkolila šumica drača (odgovara nazivu sela), pa je postala neprimetna i nepristupačna. Kako se i mnoge okolne njive i livade slabo obrađuju odnosno ne kose, teško je naći pravi put do lokacije.

Pažnja: na gogle mapi ćete naći dva markera označena kao Geografski centar Srbije. Niti jedan od njih nije na pravoj poziciji.
Pošto je do lokacije ionako teško stići jer seoski putevi nisu lako prohodni, njive i livade su ograćeni međama, da slučajno nismo naišli na natpis na tabli sa upisanom tačnom gps pozicijom, mala je šansa da bismo ovu tačku uspeli da nađemo.
Opet, na licu mesta smo se morali izboriti sa gustim grabom i trnjem da bismo uopšte mogli prići i snimiti tablu.

Nalazi se u okviru Instituta za fiziku, na adrsi Radoja Domanovic?a 12.

Nažalost, u vreme naše posete bio je zatvoren.

Jezero na ulazu u Kragujevac. Ranije potpuno zapuštena bara, sada se polako privodi turističkoj nameni.
Obale su očišćene, pešačka staza uređena, ugostiteljski objekt radi.

Kompleks čine poznati spomenik i muzej "21. oktobar" sa multimedijalnom postavkom, galerijskim sadržajem i skulpturama koje predstavljaju uzmah i pad fašističke vojne sile

Zvaničan naziv spomenika je Prekinut let, a posvećen je učenicima i profesorima streljanim tokom akcije odmazde oktobra 1941. Postavljen ja na mestu na kome je streljana najveća grupa đaka.

Kuća ima arhitektonsku i istorijsku vrednost.

U vreme naše posete kuća je bila zatvorena, očigledno na duže.
Fasada je oronula, prozori delom napukli, prostorije potpuno prazne.

Procenili smo visinu stabla na 26-28 metara. Stablo se razgranava na velikoj visini, a krošnja je široka i lepo formirana.
Stablo nije pod zaštitom.

Izgleda da hrast nije pod službenom zaštitom.
Poslali smo upit nadležnom zavodu. Ukoliko stablo nije registrovano, meštani naselja Pčelice će tražiti peticijom da se stablo stavi pod zaštitu.

Veliku zgradu sa dva krila od najužeg centra grada odvaja samo omanji park.

Stanica se nalazi na prometnom delu pruge. Deo zgrade se koristi kao poslovni prostor tako da je zgrada u dobrom stanju.

Izgrađen je 1923, a status spomenika kulture dobio 1997. godine. Objekt se izdvaja po jedinstvenom inženjerskom rešenju i jednostavnim oblicima, podređenim nameni.

Jedna od gradskih zgrada izvedenih kao prelazak sa tradicionalnog stila na evropske uzore gradnje. Nalazi se na prostoru koji je svojevremeno bio dvorski kompleks.

U vreme kneza Miloša, služio je kao prebivalište za dvorsko osoblje.

Monument je koncipiran tako da se na svakoj od četiri strane nalazi po grupa figura i posveta jednom ratnom periodu - Prvi i Drugi srpski ustanak, Balkanski ratovi i Prvi svetski rat.

Samo spomen ploča svedoči o mestu na kome se nalazila prva ustanova ove vrste u Srbiji.

Jedan od dva mosta preko Lepenice za vozila, u samom centru Kragujevca. Izgrađen je 1923. godine, a proglašen spomenikom kulture 1997.godine.

Most je izgrađen 1927. godine i ima status spomenika kulture. Vrednost mosta čini jednostavna i nenametljiva arhitektura.

Vodotoranj je služio za potrebe železnice.
Danas je u lošem stanju, deo krova je urušen.

Vodenica radi. Nalazi se na raskrsnici na kojoj se odvaja put za Komarice. Pored nje je autobusko stajalište, tako da ju je lako pronaći. Odmah ispred - debeli hlad ispod starog duda.

Odsedeli smo u hladu duda jedan poduži ugodni razgovor sa vlasnikom, Momčilom Vukajlovićem. Domaćin je simpatičan i razgovorljiv, mogli smo sa njim i ceo dan.

Radoje Ljutovac je sa Metinog Brda, 1915. godine, iz modifikovanog turskog topa, prvi put u istoriji avijacije oborio avion.
U neposrednoj blizini se nalazi i spomenik Talac, posvećen rodoljubima streljanim na ovom mestu 2. marta 1942. godine.

Velika zbirka poljoprivrednih mašina - traktora, vršalica, kombajna i drugih mašina slične namene, nalazi se na posedu do porodične kuće.
Zbirka nije priređena za publiku.
Pojedini primerci se izlažu na sajmovima, a obavezno u okviru Sajma poljpprivrede u Kragujevcu.

Moj brat od strica, Bora, seća se davnih dana kada su se ovde organizovale proslave, izleti i druženja. Seća se objekta koji je bio renoviran kao spomenik kulture i kao spomenik ustanku u kragujevačkom kraju 1941, koji je baš na ovom mestu bio pokrenut.
Bile su podignute ploče sa imenima poginulih, a one su odnete ili uništene.
Nagađali smo da je to delo ljudi koji ne gaje simpatije prema partizanskom pokretu.

Visok je preko 15 metara. Ne presušuje tokom godine.
Do vodopada vodi uređena staza, a na strmini uz slap je postavljeno stepenište sa drvenom platformom.
Na prilazu se nalazi i vrlo visoka stara bukva ispod koga je izvor koji meštani rado koriste.

Putokaz za skretanje ka vodopadu je uočljiv. Po skretanju prema lokaciji, posle samo 100 metara ide oštra krivina ulevo i tu počinje pešačka staza. Problem je što je ovaj putokaz slabo vidljiv, pa ga je lako promašiti. Drugi problem je uzan asfaltni put savrlo malo mesta za parkiranje uz sam kolovoz.
U vreme naše posete, slap nije obilovao vodom, ali je sam ambijent dovoljno atraktivan.

Nalazi se na privatnom imanju.
Po rečima vlasnika imanja, stablo je staro preko dvesta, moguće i 250 godina. Zaštićena je zbog svoje starosti, ali i kao retka vrsta ovog područja.
Potpuno je zdrava, rađa, a ploda ima dovoljno da se napravi dobra rakija.
Za selo ovo je i sveto drvo, zapis, na njoj je urezan krst i oko nje idu litije.

Zgrada je potpuno očuvana brvnara. Jaz je pun vode.
Vodenica, očigledno, služi svojoj svrsi.
Na vratima je upisan broj telefona dežurnog vodeničara, tako da ćete u slučaju potrebe biti usluženi.

Vodenica je bila zatvorena u vreme naše posete.

Vrlo solidna zgrada sa visokim kamenim podzidom. Ali, pošto je, izgleda, davno napuštena, preti joj propadanje.
Korito potoka Dubočac, na kome se nalazi, je stenovito. Zelenkastu, glatku stenu čini dijabaz, što je prirodna retkost.

Novi objekt koji se nalazi na temeljima ranije škole, pripada obnovljenom manastiru.
Stara škola je poznata po tome što je u njoj kao učitelj, službovao Đura Jakšić. Za vreme te službe je i napisao čuvenu pesmu.

Posle jednog uspona, počeli smo da se spuštamo. Odjednom, prizor kao iz bajke. Stali smo bez dvoumljenja i ostali dobrih pola sata.

Bili smo dosta visoko iznad samog sela Dulene. Pod nama krivudav tok reke, nad njim zelena, šumovita brda.
Sve je bilo idealno, samo sunca - nigde.

Zgrada se nalazi na vrhu zaseoka Lisa, kilometar od centra Dulene.
Ima istorijski značaj kao mesto gde su tokom 1941. zasedali štabovi partizanskih odreda.
U zgradi je uređena sala za skupove sa postavkom vezanom za partizansko ratovanje.

U salu muzeja nismo ulazili, bila je zatvorena u vreme naše posete. Verovatno se koristi samo u svečanim prilikama.
Selo Dulene je izolovano među brdima, na kraju puta. Idealno za skrivanje tokom rata. U više kuća u selu su duže vreme boravile partizanske jedinice.
Zaselak Lisa je posebno nepristupačan. Do njega vodi kilomater makadamskog puta velike strmine, tako da ni svaki putnički auto ne može do vrha brda. A na vrhu brda je kuća Vojina i Miloja Pavlovića, sigurna kuća za partizanske štabove tokom 1941. godine.

Nekada lepo malo jezero među brdima i zelenilom, polako se pretvara u močvaru.
Kao akumulacija pijaće vode, izgradnjom Gružanskog jezera izgubilo je namenu.
Prestala su ulaganja u održavanje i mulj je počeo da popunjava prostor.
Danas je čista voda samo u širini toka reke, ostalo je ili blato ili bara ili već poodrasla šuma.