Pećina već na prvi pogled ima atraktivan sadržaj, ali za sada nije speleološki ispitana.
Ne može se zaći dublje od 50m, sledi vertikalni pad od 12m. Ljudi koji su se spuštali dublje tvrde da u nastavku slede zanimljive dvorane.
Celom dužinom pećine ide ponornica. Meštani su bojenjem vode otkrili i gde ponovo izlazi na dnevno svetlo.
Pristup pećini je moguć samo terenskim vozilom uz dodatno pešačenje do 1 km, nikako bez vodiča.

Vodič nam je bio meštanin koji pećinu dobro poznaje. On nam je obezbedio čizme, pošto se gazi po (plitkoj) vodi.
Ušli smo samo u ulaznu dvoranu. U nastavku ide suženje sa padom, koje se ne može proći bez odgovarajuće opreme.

Vodi se i kao Velika pećina.
Redovni turistički promet nije uspostavljen, mada ima puno sadržaja oko pećine. U samoj pećini, odmah po ulazu je ogromna ravna stena koju redovno koriste slobodni penjači.
Ispod pećine, u gustoj hladovini, preko kamenih blokova, protiče rečica koja stvara divna jezerca i kaskade, čak i jedan srednji vodopad.
Ispred pećine je uređeno izletište.
Ulaz u pećinu je otvoren, ali pećina nije spremna za turističke posete.
Osvetljenje nema, a osim prve, velike (ogromne) dvorane, po kojoj možete slobodno šetati, nije preporučljivo upuštati se dublje bez vodiča. Postoji i prirodna prepreka između prve dvorane i velikog tunela u nastavku - kameni bazen dubok i dug 2 metra, obično pun vode, koji je bez opreme nemoguće proći.
---
Iz arheološke publikacije saznajemo da je bila naseljena u periodu prelaska iz srednjeg u gornji paleolit, zatim u graventijenskom periodu, kao i u najranijem neolitu. Iskopavanja su vršena u prostoru otvora zvanog Kozja pećina koji se nalazi na 50-tak metara od glavnog ulaza (GPS 44.551687, 21.766343).
---
Ako niko drugi, pećinu koriste slobodni penjači. Ulazni hodnik je visok oko 30m, a zid sa jedne strane je idealan za takav sport.

Uz sve prednosti lokacije, do pećine ne postoji uređen ni put ni staza, niti su postavljeni putokazi. Terenskim vozilom se može prići do na cca 200m. od lokacije, a dalje se pešači preko par livada ili uz rečicu.
Ako idete pored reke, spustite se do nje (uz veliki oprez - strmo je i obraslo šibljem), doživljaj je vredan napora.
Imali smo veliku sreću da su nas iz Turističke organizacije Kučeva uputili na lokalnog aktivistu, gospodina Veselina Martinovića, vlasnika imanja u selu Duboka.
Veselin se pokazao kao izvanredan domaćin, dovezao nas je Ladom i proveo kroz pećinu i ne samo to, kasnije smo uz njegovu pratnju obišli i pećinu Vrteči vodopad Burau/Burev. Kod Veselina se može i prespavati, a sprema se da na svom imanju, na brdu koje sa visine gleda na selo, pored postojećeg ribnjaka izgradi i turistički etno objekat.

Okolina je potpuno obrasla, pa je vodopad u gustom zelenilu, na velikoj strmini teško locirati.
Prilazi mu se odozgo, pri tom, ceo gornji plato je pod visokim žbunjem, dok je sa strane - i strmina i žbunje.
Tek po spuštanju, bolje reći "lomatanju" niz strminu za jedno pedesetak metara, može se sagledati veći deo stene sa koje se voda sliva i platoa na koji pada.
Šupljini stene ispod vodopada se može prići, ali uz oprez - klizavo je i strmo.

Do vodopada nas je povezao Ladom meštanin Veselin Martinović. Bez njegove pomoći na bismo ga našli. Nema oznaka, vodopad nije vidljiv ni sa 20 metara, vode u ovo vreme nema mnogo, pa nije ni bučan.
Nažalost, u periodu naše posete, kiša nije bilo, pa je ionako smanjeni dotok vode postao minimalan.

350 metara bliže selu, sa strane puta, nalazi se vodopad visine 5-6 metara.

Vodenica je napuštena i urušena, potpuno opkoljena zelenilom.

Vodenica je nastala 1852. godine, renovirana je 1982. i aktivna je. Raspolaže sa dva kamena. Zgrada je vrlo solidna. Žita ima, vode ima, vodenica radi, ne staje.

Veliki objekt antičkog metalurškog kompleksa iz 3. veka.
Plato na kome se nalazi i sam objekt su raščišćeni od rastinja, a objekt je konzerviran u visini 1 m.
Na zaravni ispod šume, nalazi se mali muzej, a i velika poljana koja može da posluži za kampovanje.

Oko objekta je šuma, tako da se treba probijati kroz gusto rastinje. Najbolje je obići ga i prići sa istočne strane.
Šteta da nije napravljena neka osmatračnica, jer sa zemlje se ne može steći prava slika kompleksa.
Muzej je bio zatvoren u vreme naše posete, očigledno nije namenjen za svakodnevne posete (ako oupšte radi).

Na mestu ostataka grada je posle II sv. rata izgrađen privredni kompleks.

Pogled na celo naselje i dolinu Peka sve do sela Neresnice. Reka Pek u centralnom planu. Sa druge strane pogled na put prema selu Kaona.
Građeni objekt je krovom pokriveni paviljon sa mobilijarom za tridesetak osoba. U sastavu je i zidani roštilj za kompletni doživljaj.

Do vidikovca se stiže makadamskim putem od oko 3,5 km.

Vodenica radi. Ima pet kamenova i svi su aktivni. Radi svakodnevno, osim nedelje.

Nažalost, naišli smo u nedelju, a to je ovde neradni dan.

Izvor koristi fabrika vode Duboka, ali postoji i javna česma.
Nalazi se na kilometar nizvodno od fabrike, na ušću Bukovske reke u Pek.

Vodenica radi. Ima prostor za tri kamena, samo dva mogu da rade, a trenutno je samo jedan u funkciji. Voda se dovodi sa Peka, a leti je ima vrlo malo.
Nalazi se uz sam magistralni put, na ulazu iz pravca Kučeva.

Vlasnik živi u kući koja se nalazi preko puta, odnosno sa druge strane magistrale.

Kompleks zgrada letnjikovca čine: prijemna zgrada (ispred glavnog ulaza), pomoćna zgrada (desno od prijemne zgrade), kraljeva vila (centralna zgrada) i radionica (nalazi sa druge strane seoskog puta).
Pored zgrada, tu je park preko celog slobodnog prostora letnjikovca.
U prijemnoj zgradi je, prema spomen ploči na zidu, održan sastanak Zviškog partizanskog odreda u septembru 1941.

Zgrada kraljeve vile je devastirana, ali je počela rekonstrukcija. Do ovog momenta, krov je potpuno renoviran.

Ostaci utvrde

Cela dužina pećine prepuna je nakita, dok pored staze vijuga potok.
Ulaz pećine je u maloj udolini usred guste i visoke šume.
Na platou iznad - veliki parking, restoran i nekoliko brvnara za boravak turista.

Kroz pećinu nas je proveo ljubazni i raspoloženi vodič.
Pećina - dugački, vijugavi, nakićeni hodnik je izazovno mesto za fotografisanje. Međutim, kad pratite vodiča koji ima svoj tajming, nema mesta prepuštanju drugim zadovoljstvima.

Veliki parking, restoran i uređeno šetalište šumom. Gustu šumu oko pećine čini veoma visoko drveće.
Za radno vreme se morate raspitati telefonom, kod privatnog vlasnika.

Širina vodopada je desetak metara.
Kada nema mnogo vode, vodopad se podeli na nekoliko manjih slapova.
Ispod vodopada je postavljeno odmorište od nekoliko stolova, klupa i suncobrana.

Odmorište je zaraslo u travu, prilaz je zakrčen žbunjem, vodopad se ne vidi od okolne šumice.
Da bi se prišlo slapovima, mora se produžiti šumskim putem i, negde u visini vodopada (to možete znati samo po zvuku vode), probiti se kroz tridesetak metara guste šumice. Pri tom oprez - okolo vodopada je strmina.
Kad stignete do vodopada, moći ćete da vidite samo deo. Zbog strmine i okolnog zelenila ne postoji mesto sa koga se vodopad može sagledati u celini.