Lokacija Jaričište 2 se nalazi na visokoj obali iznad reke Kladnice (cca 44.474194, 20.191294)

Po pretpostavci, crkva je građena početom 19. veka. Posvećena je vavedenju Presvete Bogorodice.
U unutrašnjosti, ispred ikonostasa su postavljena dva originalna kamena stuba, kandelabra - što je ranije bilo uobičajeno mesto za paljenje sveća.
Crkvu čeka preseljenje zbog proširenja površinskog kopa Vreoci.

Oba konaka su iz Malog Borka, zbog proširenja ugljenokopa, preseljeni na isto mesto u Lajkovcu. Konaci su u neposrednoj blizini magistralnog puta i lako ih je naći.
Konak Brene Mihajlović je izgrađen 1887. i ima status spomenika kulture od velikog značaja, dok je konak Radić građen krajem 19. veka i zaštićen je kao spomenik kulture. Objekti nisu u funkciji.

Konaci se nalaze u neposrednoj blizini magistralnog puta i lako ih je naći.

U okviru kompleksa su:
škola, spomen-česma, nadgrobni spomenik Vasilija Pavlovića.

Vodenica radi, a sa svojih 7 aktivnih kamenova predstavlja najveći radni kapacitet u Srbiji.
Smeštena je uz Kolubaru, jaz je dug i širok. Na obali preko puta postavljen je niz brvnara - vikendica.
Veći kapacitet ima samo Ilića vodenica u Nepričavi, ali ta vodenica, od mogućih 10, koristi samo 4 točka.

Razgovori sa vodeničarem su uvek ugodni i interesantni.

Kuća je deo seoskog domaćinstva familije Ilić.
Danas se koristi samo prizemlje, koje služi kao skladišno-produkcioni prostor.
U blizini (na ravnom delu pri Kolubari) nalazi se vodenica Ilića. Sa 10 kamenova, ona je najveća u Srbiji.

Pristup kući je moguć samo kroz dvorište druge kuće. Ako pitate nekog od Ilića, propustiće vas i pokazati vam objekt.
Mi smo pitali dole, u vodenici i ispostavilo se da je iz iste familije kao i vlasnici kuće.

Vodenica je, po izgradnji, imala 10 kamenova i po tome je najveća u Srbiji.
Danas rade samo 4 točka, tako da po radnom kapacitetu, više nije prva.

Zatekli smo u vodenici Jevrema Ilića, koji je potomak i imenjak graditelja.
Potvrdio nam je interesantnu priču o nastanku vodenice, uz još mnogo interesantnih detalja.
Priču vredi potražiti na netu.

Do sada su otkopana tri objekta na jednom delu lokacije. Okolni ostaci velikog poljoprivrednog dobra tek čekaju izlazak na svetlo dana.

Pri prvoj poseti, pokušali smo da nalazištu priđemo sa strane Bogovađe, pošto smo prethodno bili u poseti manastiru. Međutim, stigli smo samo do obale reke Ljig, jer tu prelaza nema. Jedini pravi prilaz je sa puta Ćelije - Ljig.
Pri drugoj poseti, stigli smo kasno, već je pao mrak. Ipak, napravili smo par slika za dokumentaciju.

Krajem Prvog svetskog rata, Elizabet je u naselju Slovac izgradila bolnicu (bolnica je kasnije zamenjena novijim objektom).
Na vili u kojoj je Elizabet živela stoji oznaka "Lovački dom".

Nema indicija da se ovaj objekt koristi svakodnevno, mada nije zapušten.

Veliki centralni dimnjak sugeriše da je u kući postojala (ili postoji) odžaklija.
Zgrada je u solidnom stanju, ali je krov na nekoliko mesta popustio i potrebna je hitna rekonstrukcija.

U povratku prema selu sreli smo vlasnike kuće. Veoma im je stalo da se objekat obnovi i sačuva, ali sami nemaju mogućnosti da to izvedu. Po iskustvu sa drugih lokacija, nema mnogo nade u pomoć sa strane.

Tvrđava je izgrađena neposredno pred tursko osvajanje Srbije. Oko njenih zidova nije se vodila ni jedna bitka.
Cela osnova tvrđave je očuvana, bedemi su visoki od 0,5 do 1,5 metar. Međutim, gusto rastinje onemogućava sveobuhvatan pogled na ostatke.

Ovaj objekat je u velikoj opasnosti - stena na kojoj se nalazi intenzivno se ekploatiše kao kamenolom. Iskop kamena je prišao do na tridesetak metara od dela stene na koju se oslanjaju bedemi.
---
Nova vest (mart 2022.): deo tvrđave se obrušio pošto se sa kopanjem bezobzirno nastavilo.

Vrlo karakterističan i lep spratni objekt nije se urušio samo zahvaljujući debelim podupiračima sa dve strane.

Ne mogu razumeti da za održanje ovakvog objekta nisu izdvojena sredstva.
Nekad skladna i, za ono vreme, velika građevina, sada čeka da nekome padne na glavu.

Vodenica se nalazi u okviru kompleksa uz još nekoliko objekata koji funkcionišu kao etno celina.
U centralnom prostoru, kroz koji protiče rečica, vidi se cveće i igralište za decu.
Ranije je bila poznata kao Jeremića vodenica.

Obišli smo ovo mesto već dva puta (još malo i bićemo stalni gosti).
Uvek smo bili lepo primljeni i ugošćeni, bez obzira na zauzetost domaćina drugim obavezama.

Da Zakon o kulturnim dobrima i prateći pravilnici nisu usklađeni sa mogućnostima i potrebama na terenu, ovde imamo konkretan dokaz. Da li će novi Zakon o kulturnom nasleđu doneti pozitivne promene, videćemo.

Na ovoj se zgradi, i u ovakvom stanju, mogu naslutiti estetske vrednosti kojima se dičila.
Sada je, međutim, iako pod zaštitom države, postala samo velika opasnost za porodicu vlasnika čija se nova zgrada nalazi neposredno uz ovu.

Građena je najverovatnije u prvoj polovini 15. veka. Ispod crkve je staro groblje. Ispred je debela hladovina u senci starog platana.

Lepo smo se odmorili u senci starog stabla.

Vodenica radi.
Valjarica se priprema za puštanje u rad.
U značenju "valjarica" koristi se i: valjalica, valjanica, valjara, valjavica (SANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, knjiga II, Beograd 1962).

Vlasnik objekata je posvećen i preduzimljiv čovek. Pored vodenice koju održava, sprema se da restaurira i valjaricu. Domaćinstvo čine pretežno sačuvani starinski objekti, pored nove sale za skupove, takođe u ruralnom stilu.
Nije bio prisutan u vreme naše posete, razgovarali smo sa suprugom i bratom njegovim.

Spomenik je izuzetan po visini, ima preko 2 metra. Ploča je i šira i deblja od prosečnih. Na monumentu je čitljiv ne mnogo dug tekst.
Groblje je na proplanku sa koga se vidik pruža od Rudnika do valjevskih planina.

Nismo uspeli da nađemo više podataka o knezu Aksentiju Miladinoviću, osim jednog navoda iz vremena propasti Prvog srpskog ustanka, koji kaže da je bio knez beogradske nahije.
Samo groblje je veliko i po površini i po broju očuvanih spomenika.
Po rečima meštana, staro groblje se računa "od velikog hrasta u centru, do potoka", ali su stari i novi spomenici izmešani bez razlike.

Prostrani kompleks na kome su crkva, stari konak, novi konak i Karađorđev konak.
U starom konaku je muzej oba srpska ustanka.
Karađorđev konak je pod zaštitom države.
Veliki parking i napolju, i u okviru kompleksa.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Manastir Bogovađa".

Jedno stablo je cer, a drugo stablo granice.
Stabla se nalaze se u dvorištu škole "Mile Dubljević", a zaštićena su kao prirodne retkosti i retkosti po svojim dimenzijama i starošću.