Spomenik se nalazi u centru sela, okružen malim parkom.

Gradinsko naselje. Rani i pozni neolit,
stariji eneolit.

Mala kamena ploča sa uklesanom strelicom "mesto boja 1804" je jedino obleležje koje će vas uputiti prema ovom mestu.
Možete i bez vodiča. Parkirate kod ovog znaka i idete stotinak metara kroz šumicu, a onda treba da pogodite malu zaravan na 30 m sa leve strane.
Potreba je pažnja, jer je mesto obraslo žbunjem, a oznake nema

Preostala 4 kamena, usred žbunja, deformisana i nečitljivih poruka, svakako nisu prikladan simbol junaštva ispoljenog baš na ovom mestu.

Objekti manastira su relativno novi, jer je manastir u Drugom svetskom ratu, već po ko zna koji put, uništen do temelja.
Kompleks čine crkva, konak, kapela i malo gropblje sa nekoliko nadgrobnih spomenika.
Tu je i spomenik junacima bitke na Čokešini, braći Nedić, kao najistaknutijim.

Obeležje koje se nalazi na samom mestu bitke na Čokešini, a to je par kilometara odavde, je skromno, jedva obeleženo i skriveno u šumici van puta.

Grad nije istraživan i poreklo mu je nepoznato, najverovatnija pretpostavka je da su ga gradili Turci.
Ostaci su prekriveni zemljom i zelenilom, obrasli rastinjem. Na par mesta proviruju bedemi u visini cca 1 m. Međutim po konfiguraciji terena se jasno ocrtavaju konture gornjeg i donjeg bedema, kao dubokog jarka koji ih deli. Ocrtava se i prilaz koji je išao sa istočne strane.
Osnova gornjeg platoa je, po laičkoj proceni 80 m u prečniku.

Vidojevica - a ne vidi se ništa.
Od okolnog rastinja, grad na vrhu skoro da ne može ni da se primeti, a kamo li da se pusti pogled na okolinu.
Kamena oznaka kote na vrhu - obrasla šibljem; primetio ju je naš vodič, meštatin, koji je znao gde da je traži.
Pri usponu sa šumskog puta, po ostacima bedema koje čini otklizali lomljeni kamen pomešan sa zemljom, kroz žbunje i retke mladice drveća, 80-tak metara strmine predsavljalo je izuzetan napor. Bolji je način proći šumskim putem do vrha, pa prići gradu sa severne strane.

Sa vidikovca se po vedrom danu pruža pogled na jug, na prostore sa kojih je napredovala neprijateljska vojska tokom cerske bitke. Na većoj fotografiji se, na maloj zaravni, tačno na ivici šume i u centru fotografije, nalaze ostaci rimske kule, tzv. Kosanin Grad.

Od ostataka, izdvaja se kosina bedema i donji deo zida četvorougaone prostorije.
Prostorija u jednom uglu ima udubljenje.
Ostaci su potpuno urasli u gusto zelenilo.
Ranije je, greškom, lokacija na vrhu brda, gde su vođene najžešće borbe cerske bitke imenovana kao Kosanin grad. Sada se ta lokacija, ispravno, naziva "šančevi" (toponim iz bitke) ili vila rustica po antičkom objektu nađenom i istraženom na tom mestu.

Prema rečima lokalnog vodiča, ostataka ima jako malo. Pored toga, obrasli su gustim rastinjem, takođe i prilaz.
Stoga je praktično nemoguće locirati objekt.

Od ostataka vidljiva je kula, do visine cca 9m, zatim osnove bedema povezanog sa kulom, kao i osnove kvadratne prostorije, uz kulu. Sve je obraslo gustim rastunjem. Do kule se lako stiže širokim šumskim putem koji ide kroz vikend naselje.

Okućnica više ne postoji.
Od stambene zgrade ostali su samo zidovi, krov se urušio.
Četiri druga objekta su posle urušavanja potpuno uklonjeni.
Još jedan objekt postoji nešto niže u delu okućnice koji je potpuno opkolio grab i drač.

Kroz imanje nas je proveo gospodin Pavlović, vlasnik drugog dela imanja na kome živi sam sa starim ocem.

Ravničarsko naselje. Pozni eneolit i prelaz iz bronzanog u gvozdeno doba.

Bitka je vođena na celom području planine Cer sa promenljivom srećom, odnosno sa višekratnim osvajanjem/povlačenjem na pojedinim kotama.
Od svega, ostala su svedočanstva: dobro uređen memorijalni centar i tabla kod planinarskog doma odakle je krenuo juriš na položaje neprijatelja kod Kosaninog grada.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Tekeriš".

Mislimo da bi i druge značajne kote iz bitke mogle da dobiju svoja obeležja i odgovarajuću priču.

Prvobitna školska zgrada podignuta 1843. godine, bila je brvnara. Sadašnja zgrada zidana je 1884. godine.
Od 1950. postala je osmoletka za učenike Gornjeg Jadra, a 1990. je poglašena za spomenik kulture.

Ogromno stablo hrasta nalazi se u privatnom dvorištu u jedinoj oštroj krivini u selu.
Ima debelo stablo i lepo razgranatu krošnju.

Starija gospođa, vlasnica kuće, koju smo zatekli na verandi kaže da je stablo staro 260 godina.

Objekt se nalazi u sklopu Bolnice Loznica.
Sada je u njemu odeljenje psihijatrije i neurologije.

Nalazi se na jednom uglu Školskog parka, odmah do srednje škole.
Široko ugaono pročelje sa erkerom i tornjićem čini ovu zgradu veoma prepoznatljivom.

Na dvorišnom prilazu školi se izvode radovi, a na jedinom preostalom ulazu piše - samo za nastavnike i stranke.

Bila je nedelja. Pošto nedeljom nema turista, kulturne institucije poput muzeja i galerija su zatvorene. Ova takođe. Obići ćemo Miću neki drugi put.

Kvadratna površina sa simetričnim dijagonalnim stazama i kružnom platoom u centru.
U centru je spomenik Jovanu Cvijiću, nedaleko i spomenik Vladi Začeviću.

Dom, odnosno Centar za kulturu se nalazi u okviru zgrade Srednje škole Sveti Save. Na ovoj lokaciji su upravne prostorije i muzej, drugi deo centra sa koncertnom salom i bioskopom je izdvojen.

Crkva se nalazi u centru kompleksa Loznički šanac na kome je uspešno odbranjen grad tokom Prvog srpskog ustanka.
Kompleks je obnovljen o stogodišnjici bitke, 1910. godine o čemu svedoče spomen ploče na crkvi.
U kapeli pored crkve sahranjen je vojvoda Ante Bogićević.
U parku ispred crkve postavljen je spomenik slepom guslaru Filipu Višnjiću.

Ceo krug lozničkog šanca, sa izuzetkom malog dela za prilaz školi i crkvi, je očuvan.
Odnosno sačuvan je najveći deo unutrašnjeg, dok je spoljašnji primetan samo u fragmentima.
Pored toga dat je i prikaz i legenda bitke na panou kod ulaza.
Ovo je ujedno i najočuvanija autentična konfiguracija poprišta jedne bitke iz Prvog srpskog ustanka.

Nalazi se na početku pečačke zone.
U prostorijama se sada nalaze komunalne i druge gradske službe.

Škola se nalazi na prostoru Lozničkog grada, odnosno šanca.
Ispred zgrade je postavljena bista vojvode Ante Bogićevića.

Spomenik se nalazi na uzvišenju iznad Loznice na platou oko koga je mali park.
Uz spomenik je postavljen i top iz vremena kada se vodila Cerska bitka.

Sa platoa se pruža lep pogled na grad.

Vodenica se renovira od temelja (maj 2023.).
Umesto jaza postavljene su betonske cevi kojima teče voda.

Zatekli smo samo poludovršenu savremenu brvnaru. Nismo našli nikoga na gradilištu (nedelja), ostali smo bez dodatnih informacija.

Ogroman uređeni park sa velikim brojem visokih stabala i debelim hladom kroz koji vode brojne staze šetališta.
Centralni plato širok, sa fontanom u sredini.
Nekoliko značajnih objekata - Kupatilo kralja Petra Prvog, Kur salon, vile Dalomacija i Hercegovina.
Nekoliko šarmantnih manjih paviljona - Sumporni i Staro kupatilo.

Zdanje koje je velika dobrotvorka Banje Koviljače sazidala za siromašne, da bi mogli da se leče u banji.
Danas se u jednom delu zgrade nalazi Muzej Cerske bitke, a centralni deo zgrade koristi pekara-poslastičarnica.

Staro zdanje rehabilitacionog centra je u renoviranju ili pred renoviranjem, ali zato je mnogo drugih reprezentativnih objekata koji su u savršenom stanju i funkciji.
Nedavno je renoviran i ponovo otvoren čuvenu Kur salon.

Ovo zdanje karakterišu visoke estetske vrednosti. Tipičan je reprezent nekadašnjih balskih i svečarskih salona visokog društva.

Kupatilo koristi vodu sumpornog izvora.
Svojom monumentalnošću ono za Banju Koviljaču predstavlja reprezentativni objekt, mnogo više od banjskog kupatila.

Gradinsko naselje, neolit, eneolit, prelazni period iz bronzanog u gvozdeno doba.

Sadnica stabla je stigla iz Amerike, verovatno greškom.
Sada upotpunjava spisak od više od 100 vrsta biljaka koje čine park u banji. Stablo nije označeno.

Jedva smo locirali stablo o kome je reč pošto nije označeno, niko od upitanih nije znao za drvo od posebnog značaja, a u tom delu parka postoji više sličnih stabala.
Ipak, jedan gospodin iz obezbeđenja Vile Dalmacija, imao je pravu informaciju i uputio nas je na traženo stablo.

Lokacija se nalazi na privatnom posedu.
Po informaciji koju smo dobili od meštana, privatni vlasnik je ranije ostavljao prostor slobodnim za pristup radoznalcima, ali, od nedavno, imanje je pod ključem.

Nažalost, nismo bili u mogućnosti da pristupimo lokaciji.

Nekropola pod humkama.
Do sada je otkopano 28 humki sa velikim brojem grobova, tako da je to najveća nekropola otkrivena u Srbiji.
Najveći deo istraživanog terena sada je pod mladom šumom. U (malom) delu šume koji smo obišli, mogu se primetiti tragovi koji potsećaju na zapretene ostatke areheoloških radova.

Lokalitet se nalazi u području koje Rio Tinto istražuje u cilju kopanja litijuma. Pošto su do sada uspeli da otkupe sve osim nekoliko kuća, ceo kraj je potpuno pust. Jedini pejzaž su opustele njive i prodati (pa napušteni) objekti.
Kilometrima smo se vozili dok nismo naišli na kuću u kojoj smo dobili preciznu informaciju o lokaciji nekropole.

Ostaci grada

Mesto na kome su vršena streljanja u okrobru 1941. godine.
Ispred tri grudobrana u nizu postavljena je po ploča sa posvetom i po 10 kamenih obeležja.

Memorijal je podignut u čast 2677 streljanih stanovnika Jadra u okrobru 1941. godine.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Draginac".

Etno restoran i pet-šest originalnih vajata kao porodični smeštaj u lepo uređenom dvorištu.
Dok smo završavali ručak, spremajući se da fotografišemo objekte i okolinu, ljuljnuo je potop-pljusak.

Dok smo završavali ručak, spremajući se da fotografišemo objekte i okolinu, ljuljnuo je potop-pljusak.
Pošto nismo sačekali prestanak, slikanje smo ostavili za drugi put. A svratićemo opet, sigurno.
Za sada, imamo slike koje je koleginica snimila mobilnim (pre kiše).

Veliki turističko-ugostiteljski objekt sa etno elementima.
Poseduje farmu (konji, magarci, ovce), veliki restoran, vajate, šetalište, crkvu i plažu.
Ovde je reditelj Zdravko Šotra snimao scene za svoje filmove i serije.

Kompleks, duž pešačke staze koja prati tok rečice i proteže se na kilometar od ulaza do Vukove kuće, prepun je kulturnih događaja i sadržaja, kao i ugostiteljskih objekata.
Ovo je i prirodni sportsko-rekreativni poligon za pešake i bicikliste.
Prostor sela i manastira je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Memorijalni prirodni spomenik Selo Tršić — manastir Tronoša".

Nismo imali predstavu o veličini kompleksa i bogatstvu sadržaja koji se ovde može videti. Bili smo poprilično zatečeni.

Centar za rehabilitaciju je otvoren i radi. Fasade su sveže okrečene, zelenilo okolo održavano.

Mesto je malo i mirno. Zatekli smo par velikih objekata u izgradnji, ali neku veliku živost nismo primetili. Nekoliko meštana je punilo balone na česmi uz nekoliko ljudi za stolovima u jedinoj otvorenoj kafani.

Vodopad leti potpuno presušuje.
Do njega se stiže prolaskom preko privatnog pašnjaka, zatim delimično uređenom stazom pored potoka.
U blizini je veliko izletište sa bazenima, idealno za letnje uživanje.
Ovde se ranije gajila jabuka Budimka.

Na putu do manastira, prvo se nailazi na česmu Devet Jugovića, vrlo bogato vrelo, gde je uvek povelika gužva za točenje vode.
U dvorištu manastira pored crkve i konaka, nekoliko starih nadgrobnih ploča, zatim posveta Kondi bimbaši. Takođe, tu je i muzej posvećen Vukovom školovanju u manastiru.

Gradinsko naselje.
Eneolit i prelaz iz bronzanog u gvozdeno doba.

Suviše smo se zadržali u traženju nekih prethodnih lokacija, preskačemo penjanje na brdo, zato samo snimak iz podnožja.