Ceo kompleks manastira - crkva i veliki konaci stisnut je na vrlo malom prostoru.
Neveliku portu ispunjavaju brižljivo negovani travnati tepih i geometrijski pravilne aleje cveća.
Sestrinstvo je, za današnje prilike veliko, čini ga 16 monahinja.
Van zidina je ekonomija sa velikim stadom ovaca.

Ograničeni životni prostor čini atmosferu u porti veoma intimnom.
Fotografisanje u crkvi nije dozvoljeno.

Nevelika pećina sa malim ulazom i kratkim, niskim hodnikom.
U sredini pećine u kamenu uklesano spomen obeležje u vidu oltara.
Veštački su probijena dva otvora za svetlo i provetravanje.

Kolima smo iz Ovčar Banje stigli do starog željezničkog mosta. Prešli smo most peške i nastavili šumskim putem još 500 m.
Skretanje za pećinu je označeno, penjalište (nekih pedesetak metara) je uređeno.
Redovni stanovnici pećine su slepi miševi, ali samo privremeno - za odmor u toku lova. Zbog njih nismo koristili blic pri fotografisanju.
Inače, navedeni željeznički most nije preporučljiv kao opcija, grede na njemu su više trule nego cele, takođe i veoma klizave.
Druga opcija je prelazak preko brane i kilometar pešačenja. Prethodno se morate (par dana ranije) najaviti upravi brane.
Put do pećine nije lako naći, potrebna je asistencija vodiča.

Planinska konfiguracija uslovila je ekonomisanje prostorom. U nevelikoj porti pored crkve nalaze se dva konaka u tradicionalnom stilu, kao jedan savremenije građen objekt.
U produžetku je i manastirska ekonomija sa velikim plastenikom koji podseća na nekadašnje staklenike.

Na lokaciji su vidljivi ostaci dva objekta, kao i tri započeta sondiranja.
Veći objekt nije obrastao, vidi se u celini (čak i na mapama na satelitskom snimku), dok je manji (verovatno bazilika) delimično zaklonjen rastinjem.

Automobilom se, posle skretanja sa afsaltnog stiže makadamskim/šumskim putem do na 200m od lokaliteta.
Pešačka staza je vidljiva i dobro označena.
Obratiti pažnju: na nekih 50m do lokacije, uska staza koja vodi do ostataka, odvaja se nadesno, zalazi u šumu i naglo prelazi u uzbrdicu; lako se može promašiti.
U vreme naše posete, teren je bio znatno obrastao travom i gustim rastinjem.

Značajni ostaci ranovizantijskog utvrđenja i grada. Prostiru se na 4 hektara.
Od ostataka prepoznatljiva je linija jednog bedema visine metar, metar i po, kao i minimalni ostaci kule ili drougih objekata na tri mesta.
Drugi bedem se nalazio na severozapadnoj strani, građen je tako što je prostor između ogromnih megalita nalik prirodnoj tvrđavi bio popunjavan zidom. Ostaci tih popuna nisu vidljivi. Po rečima arheologa Dejana Radičevića, otkriveni su ostaci dve crkve i kule, kao i postojanje podgrađa izvan bedema.
U podgrađu u kojem je živelo poljoprivredno stanovništvo otvarana je jedna sonda. Nađene su samo alatke za rad.

Do momenta kada smo u selu Turica prošli pored obaveštenja "Arheološla lokacija Liška Ćava 10 km", niko od nas za ovu lokaciju nije čuo. Zbog toga nije ni bila u našem planu za obilazak, mogli smo samo sa žaljenjem da ispratimo putokaz za skretanje u selu Lis.
Stigli smo da upitamo za prilaz nalazištu i rekli su nam da je lokaciju nemoguće pronaći bez pomoći vodiča (prva poseta, 2018. godine).
----
Pri sledećoj poseti, krenuli smo u pratnji vodiča (druga poseta, 2023. godine). Pristup nije problematičan, kolima se stiže na oko 200 metara, a uspon šumskim putem nije preterano strm. Na vrhu grbena predstoji pešačenje kroz šumu, ali ne može se zalutati, ide se na severoistok grebenom.

Pogled na Dragačevo i selo Lis sa vrha brda Liška Ćava.

Nažalost, sunce nam nije bilo saveznik
tako da ovaj izvanredni predeo nije dobio sjaj koji zaslužuje.

Stabla se nalaze na privatnoj parceli. Stara su oko 300 godina, a visoka oko 25 metara. Zaštićena su kao spomenici prirode.
Glavne njihove odlike su starost i autohtonost.

Vrlo retko se neka interesantna lokacija ili objekt nađe baš uz put kojim prolazimo. Pa još kada se desi da nismo ni znali za nju, niti je planirali - čist ćar. Hvala nadležnima za tablu sa obaveštenjem.

Nalazi se u strogom centru u blizini hotela Zlatna truba.

Nalazi se na trgu ispred hotela Zlatna truba.

Nalazi se u centru Guče, gleda na trg na kome se odavno nalazi spomenik trubi.
U prizemlju je galerijski prostor, a na spratu su izloženi instrumenti umetnika koji su pohodili festival. Pored zbirke, izložene su fotografije koje prate celu istoriju festivala.

Malo istorije: fotografije sa 22. Sabora trubača u Guči.
Na fotografijama su - defile učesnika pred otvaranje festivala, zajednička svirka svih orkestara na bini na otvaranju (kao i na zatvaranju), publika na poljani ispred bine (sada je to uređeni stadion), kao i orkestar Fejata Sejdića na pauzi.

Pored reprezentativnog prikaza narodne tradicije, odnosno naše materijalne kulture, ova zbirka je i posveta izvanrednom umetniku klesanja tekstova i oslikavanja u kamenu - Radosavu Čikirizu. Zbirka ima status spomenika kulture.

Veliko je zadovoljstvo otkriti u malom mestu muzej koji je brižljivo postavljen i redovno se održava.
Postavka koja je na ovim fotografijama, trebalo bi da uskoro bude zamenjena novom, sadržajnijom.

Za posete, kontakt: slavkoradosavcevic@gmail.com

Mešovita grupacija hrasta lužnjaka, cera i graba.
Karakteristična je po tome što hrast lužnjak retko raste na nadmorskoj visini od 400 m.
Takođe, na tim visinama se hrast i bukva ne trpe, odnosno ne rastu u zajednici.
Iz tih razloga ova šuma je predmet proučavanja od strane stručnjaka i nauke.

Rćanske pećine (selo Rti) su pećinski sistem zanimljivih hidrografskih, morfografskih i geoloških obeležja, sa atraktivnim pejzažnim odlikama okoline.
Najveća od njih, Rćanska ili Dragačevska je jedinstvena po konfiguraciji. Ulazni deo se ne pruža u dužinu, već u visinu, kaskadno. Kroz pećinu se sliva omanji vodeni tok.
Za pristup u gornji prostor, instalirana je metalna konstrukcija sa stepeništem i platformama.
Ulazni otvor je izuzetno visok, preko 40 metara.

Očigledno je u nekom ranijem trenutku krenula akcija opremanja pećine i pristupa za turističke posete. Na pristupu je podignut ugostiteljski objekt (koji radi), sa strane je prostrana livada za kampovanje (ima posetilaca), betonirana je staza sa rukohvatima sve do ulaza u pećinu, postavljeni reflektori; u samoj pećini je urađena konstrukcija stepeništa.
Nažalost, početni planovi nisu dovršeni, što se da videti po upozorenju na žičanoj ogradi i vratima (otvorenim) na samom ulazu ('Zabranjen ulazak').

Zgrada vodenice je očuvana, nedostaje poneki crep. Betonski mostić još čvrsto stoji, ali ga niko skoro prelazio nije.

Vodenica se nalazi blizu puta, u debeloj hladovini šumice. Pored teče potok bogat vodom. Prava je šteta se ovaj mali raj ne koristi ni na koji način.

Ostaci koje amatersko oko može prepoznati su minimalni, na dva mesta se prepoznaju osnove bedema ne duže od 10 metara.
Proplanak ima dobru kontrolu nad putem koji ide uskom rečnom dolinom i odgovara poziciji za manje utvrđenje.

Na imanju sa koga je idealan pristup lokalitetu žive dve starije gospođe, sestre.
Iako od njihovih kuća gradina nije daleko, da ljubazna gospođa Milanka nije pošla sa nama, verovatno bismo teško našli pravi put.

Izgrađena 1905, renovirana 2008.