Nad izvorom je podignuta kapela, a uz nju i natkriveni prostor za okupljanje.

Na izvoru smo zatekli nekoliko ljudi koji su punili svako po veliki broj flaša.
Na naše upit rekli su da je voda izvanredna.

Na lepom malom trgu u centru mesta pored spomenika nalazi se i (očigledno) aktivni Dom kulturem kao i osnovna škola koja je sa radom započela u godini podizanja Prvog srpskog ustanka (1804).

Pristup je najlakši iz sela Poljana. Do "bandere" kako je zovu, od glavnog puta ima kilometar i po. U zavisnosti od vremenskih uslova (blato na putu), putničkim vozilom se može stići do polovine razdaljine.

Pokušali smo da krenemo šumskim putem. Bilo je dosta blata pa smo odustali, ali i po suvom vremenu je upitno, put je suviše razrovan. Visinska razlika je oko 100 m, može i peške.

Na gornjem platou uzvišenja koje se spušta do centra mesta, nalaze se oranice od kojih je jedna parcela bila predmet arheološkog istraživanja.
Iskopine su prekrivene, a sudeći po zaostalim parčićima rimskih opeka i keramike, nalaza je bilo sasvim dovoljno da je ostalo po nešto i za radoznalce u prolazu.
U podnožju uzvišenja, a sasvim do magistralnog puta, takođe je bila otvorena jedna sonda.

Za kratko vreme skupili smo gomilu ulomaka keramike i polovčića rimskih opeka.

U momentu kada smo stali da snimimo spomenik, nebo je bilo ispresecano tragovima mlaznih aviona. Iskoristili smo trenutak da napravimo par veoma živopisnih fotki.

Nastao je, prema nekim izvorima još u drugoj polovini 14. veka, a prvi put se pominje 1467. godine. I on je sa još nekoliko okolnih uvezan u legendu zasnovanu na nazivima mesta u kojima se nalaze.

Naišli smo dosta kasno. Crkva je bila zatvorena.

Vodenica ima tri kamena, ali samo jedan je aktivan. Iako je kompletna, nije u funkciji, potrebno je da se jaz očisti.
Takođe, leti se ne melje jer Vitovnica tada presušuje.

Vodenicu bismo teško pronašli da nam se nije posrećilo.
Navigacija nas je navela na loš zemljani put uz groblje koji je delovao kao stranputica. Vraćamo se u selo i, na sreću, nailazimo na meštanina. Čovek odlično poznaje vodenicu, seda sa nama u kola, navodi nas da idemo putem kroz groblje (asfaltiranim), a iza toga spuštamo se letnjim putem prema polju oko reke. Stajemo nedaleko od vodenice.