Jedini vidljivi ostatak grada je linija bedema koja je obeležena/konzervirana slojem tucanog kamena širine 2 metra. Linija je nepravilnim polukrugom štitila pristup sa tri strane, dok je zapadnu stranu (verovatno) čuvala velika strmina. Ulaz u tvrđavu, sudeći po konfiguraciji terena, nalazio se na najjužnijoj tački bedema.
Odmah ispod brda nalazi se izletište Gradac opremljeno drvenim klupama u hladu lepe šume.

Za pristup je najmanje strm pravac od izletišta Gradac, tj. severoistočna strana brda. Tu je problem gusto šiblje na pojedinim mestima, ali to u ovom momentu (2019. godina) još nije prevelika teškoća.

Osnovana je na inicijativu Nadežde Petrović.

Paleolitske pećine.
Nalaze se nedaleko seoskih kuća na padini iznad desne strane Nišave.

Do pećina se najlakše stiže kroz dvorište privatne kuće. Domaćini su ljubazni i propustiće vas, ako su kod kuće.
Staza vodi preko kosine koja se spušta prema klisuri. Do pećina ima oko 300 m, a pećine se nalaze na bliskom rastojanju.

Po pretpostavci, manastir su osnovali monasi manastira Iveriona sa Svete Gore, izbegli pred nadiranjem Turaka početkom 15. veka.

Hidroelektrana podignuta 1908. na principu Tesline naizmenične struje. Nažalost, posete ovom objektu se moraju unapred najaviti, tako da smo mogli samo da se slikamo ispred kapije.

Nažalost, posete ovom objektu se moraju unapred najaviti, tako da smo mogli samo da se slikamo ispred kapije.

Građen je tokom 17. veka. Po izgradnji, zauzima značajno mesto u oživljavanju kulturnog i duhovnog života ovog kraja.
Okružen je sa svih strana gustom šumom.
Put do manastira je uzan, sa dosta oštećenja.

Pažljivo pratiti putokaze, lako je prevideti ih na frekventnom putu kroz Sićevačku klisuru.
Put do manastira je uzan, sa dosta oštećenja.

Ova pećina predstavlja arheološki lokalitet iz paleolita na kome se još uvek rade istraživanja.
Pećina nije duboka, ima veliki otvor, a istraživanja su rađena na prednjem delu otvora.
Pećinu obraslu gustim zelenilom nije lako pronaći, iako se nalazi u blizini puta.

Imali smo vodiča, pitanje je da li bismo sami uspeli da je nađemo.

Grobnica se nalazi u parteru ispod ulaza u hotel Radon. Predstavlja ilustraciju kako se Niš, po prihvatanju hrišćanstva naglo počeo razvijati kao kulturni i duhovni centar. Nastala je verovatno u 6. veku. Ima status spomenika kulture od velikog značaja. Iako je sanirana, konzervirana i relativno zaštićena blizinom hotelske zgrade i ogradom oko platoa na kome se nalazi, ipak su na njoj vidljivi tragovi skorašnjeg vandalizma.

Dosta interesantnih stvari uz šetalište u centru Banje. Park, topli bazeni, zaštićeno stablo belog duda i - antička grobnica.

Veoma široko stablo, ne preterano visoko. Jedini dud u gusto "naseljenom" parku ispred hotela Radon.
Pored stabla protočni bazeni sa toplom vodom i igralište za decu.
Stablo nije obeleženo, ne postoji informacija.

Tradicionalno banjsko mesto sa puno sadržaja, pruža i jedinstvenu atrakciju - otvorene bazene pored šetališta. Kroz bazene protiče topla voda (ona iz pesme), a oni su dovoljno plitki da u njima možete sedeti ili, eventualno, kvasiti noge.

Zamislite - hodate širokim šetalištem u hladovini parka, a onda odbacite obuću i gurnete noge u toplu vodu bazena. Ništa lepše.

Kupatilo je nastalo na ostacima turskog amama. Zaštićen je kao najstariji objekt profane arhitekture na području Niške Banje.

Veliki otvor u steni - prozorac se nalazi na vrhu severnog grebena i, gledajući sa južnog, vidljiv je i izgleda kao potpuno pravilan kvadrat.
Malo niže i tridesetak metara dalje nalazi se ljudskom rukom uklesano nešto što liči na kadu sa dva stepenika.

Klisura obiluje prirodnim fenomenima nastalim oblikovanjem stena - prozorci, potkapine, pećine.
Stene su idealne i za slobodne penjače.
Pošto je trasa antičkog puta za istok prolazila grebenom klisure, tu su i (slabo vidljivi) ostaci nekadašnjih utvrda.
Tu je i ogromna potkapina sa uređenim izletištem. Mali vodopad je bio bez vode.

Klisura je živa, po iole pristojnom vremenu uvek ima posetilaca. Dolaze slobodni penjači, a dolaze i grupe na roštiljanje ispod velike potkapine.
Snimci velikih vertikalnih stena na početku klisure izuzetno su dramatični.

U blizini sela Jelašnice odnosno delu Jelašničke klisure kroz koju je išao srednjevekovni put za Pirot na lokalitetu Kulina I i II, Šanac, Velika i mala Crkvica, Građenica, Spomenik, lađište i Gradac nalaze se ostaci koji pripadaju manjim utvrđenjima i kulama.
Takođe, iznad samog ulaza u klisuru (Ždrelo), u ataru sela Čukljenik, na lokalitetu Kulina, postoje ostaci zidova i kada uklesana u kamen sa par kamenih stepenika (Utvrđenja Niša i okoline, Vladan Stojiljković 2012).

Pronašli smo kadu uklesanu u stenu, kao i mesto gde se nalazila jedna od kula na suprotnoj strani klisure.
Takođe, naš vodič nam je pokazao i kamen koji je verovatno obeležavao tgrasu rimskog puta.

Prema rečima meštanina koji se bavi slobodnim penjanjem, staze se nalaze po celoj klisuri. Mi smo uspeli da lociramo dve takve stene.
Stene su idealne, dovoljno su čvrste, a opet, imaju dovoljno diskontitnuiteta za uporišta. Nagib im je izazovan na mnogo mesta.

Jedan od mnogobrojnih prirodnih fenomena u ovoj nevelikoj klisuri.
Kameni most, prerast, nalazi se na južnom grebenu na standardnoj pešačkoj stazi.
Nije ga lako naći jer se staza slabo koristi, pa je okolni teren obrastao zelenilom i ometa i pristup i uočljivost.

Pristup ovom prirodnom kamenom mostu nije lak, problem je naći ga u šumici koja je okružuje. Ranije je postojala pešačka staza, ali je ona odavno obrasla žbunjem.
Čak je i naš vodič, meštanin Ljubisav Stojanović, imao problema da nađe dovoljno lak prilaz.
Zelenilo je zasmetalo i fotografisanju, nemoguće je bilo kadrirati ceo objekt.
U blizini smo naišli i na retku autohtonu biljku, srpsku ramondu, nažalodt, nije bila u periodu cvetanja.

Pod najvećom potkapinom u klisuri nalazi se uređeno izletište. Izletište je posećeno vikendom i praznicima, a ručni roštilj je najčešći sport.
Još jedna velika potkapina se može uočiti sa puta na severnom grebenu, a još par se nalaze na stazi kojom se ide do prozorca na vrhu istog grebena.

Izvorska voda, vrlo hladna, teče sa česme u tri debela mlaza.
Skijalište sa više staza stoji nekorišćeno već više godina.
Iznad jedne od staza uzdiže se metalna konstrukcija na tri sprata - vidikovac. Sa gornje platforme pogled se pruža prema Nišu, novim trasama autoputa i Jelašničkoj klisuri.