Galeriju, po smrti slikarevoj, održavaju i upotpunjavaju svojim slikama njegove ćerke.
Pored glalerije, u kompleksu koji čine četiri etno objekta, nalaze se i apartmani, radionica za izložbe i kurseve, lepo dvorište i kafić.
Božidar Kovačević je, kao izuzetno produktivan umetnik, ostavio brojne slike za sobom, pored drugih aktivnosti u koje spada i gradnja ovog ambijenta.

Zet Božidarev, gospodin ..., proveo nas je kroz galeriju i objekte kompleksa, posedeo sa nama uz kaficu i opisao nam rad slikarev i rad porodice na održavanju i proširenju aktivnosti.

Nalazi se na privatnom posedu, u blizini makadamskog puta. Visoko je 22 m, staro oko 180 godina.

Grupa stabala koja se izgledom sasvim izdvaja od okolne šume uz put kroz selo Kućane.

Crkva je minijaturnih dimenzija, površine od svega 12 m2. Manja od nje je samo (zidana) crkva Marinica u selu Dojinoviće kod Novog Pazara.

Pokušali smo da do crkve dođemo preko Kućana, ali se ispostavilo da to nije lak zadatak.
Prvo, vozi se dosta dugo makadamskim putem, solidnim, doduše. Međutim, najbliže se može prići do na kilometar, a ostalo treba prepešačiti spuštajući se sa jednog i penjući na drugo brdo, uz priličnu strminu.
Preporučili su nam da probamo preko obližnjeg Jasenova, što ćemo učiniti sledeći put.

Lepo uređeno izletište sa velikim auto kampom.

Izletište na jezeru je lepo uređeno, ni malo ni preveliko.
Svuda okolo je šuma, a mi smo se ovde zatekli baš u najlepšem delu jeseni.
Najmanje je od tri veštačka jezera na reci Uvac, ali i najlepše.

Brana kojom je pregrađen tok reke je izuzetno visoka u odnosu na bivše korito reke u njenom dnu.
Reka se ne preliva preko ili ispod brane, već se odvodi 8 km dugim cevima do HE Bistrica.
Okolna priroda tokom jesenjih dana pruža veoma upečatljivu sliku.
Uz jezero je smešteno izletište i kamp.

Brana je duga preko 1200 i visoka preko 80 metara.
Preko nje prelazi magistralni put prema Arilju.

Ovo jezero drži najveća kamena brana u Evropi. Od tri veštačke akumulacije na reci Uvac, ova je najveća.

Nalazi se na visokom kupastom vrhu planine Oštrik.
Pretpostavlja se da se radi o ostacima grada u kome je stolovala loza Vojinovića iz 13. i 14. veka.

Makadamsko-zemljanim putem se putniččkim utom može prići do na stotinak metara od uspona. Jedna strana vrha je sva u okomitim stenama, druga je pod relativno prohodnom šumicom. Ipak, uspon od 250 metara visinske razlike nije baš šala.

Petnaestak objekata tipične ruralno-planinske arhitekture u ovom mestu, ne samo da je sačuvano već se i svakodnevno koriste.
Glavna zdrada u selu, pored crkve, je škola koja je imala do 600 đaka u svoje vreme, a sada ne radi.

Mesto je, obroncima okolnog brda i gustom šumom uz put do sela, kao izolovano od sveta.
Uz kuće iz nekog ranijeg vremena, veliku praznu zgradu škole i dve napuštene vodenice ispod sela, imate utisak da se nalazite u središtu neke bajke.

Vodenica ne radi.
Nema jaza niti tragova da je u skorije vreme bila aktivna.

Meštanin Gvozden Čakarević nam je pokazao mesto gde se vodenica nalazi. Ona je odmah pored puta, na stotinak metara pred ulazak u selo, ali se nalazi na spuštenom delu terena, pa je neprimetna.
Gvozden nas je i uveo unutra i ispričao puno interesantnih detalja. Vlasnik vodenice još čuva kamenje, ovu zgradu nije teško rekonstruisati, a vodenica se nalazi na jako lepom mestu. Vredelo bi poraditi na njenoj obnovi.

Vodenica ne radi. Veliki deo pripadajućeg vodotoka je odveden za rad mini hidroelektrane koja se nalazi nizvodno, nedaleko od ovog mesta.

Po rečima pripovedača, Arsenije Čarnojević je poslednju zimu pred seobu proveo u ovom manastiru.