Ktitor je (verovatno) bio monah Sisoje Sinait. Krajem 17. veka biva napušten, a konačno je obnovljen od 1972. do 1978. .godine. Ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Put na prilazu je asfaltni, ali dosta neravan usled mnogobrojnih klizišta. Pošto se u okolini manastira ubrzano razvija turizam, ovaj problem će verovatno brzo biti rešen.

U neposrednoj blizini manastira Sisojevac, razvija se turistički kompleks bogat sadržajem.
U centru je uređeno izletište - veliki otvoreni prostor pod hladom, pored je otvoreni olimpijski bazen, zatim restoran sa malim toplim bazenom i veštačko jezero sa lepo uređenim šetalištem na obali.

Ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nalazi se u uskoj dolini reke Crnice. Nije ga lako naći, putokazi koji postoje nisu dovoljni. Prići mu se moža samo peške, i to preko (skoro postavljenog) gvozdenog pešačkog mosta i uskom stazom od 200 m. Prema ostacima bedema, izgleda da je bio veoma dobro utvrđen.

Od četiri kamena, tri su u funkciji, ali samo kada ima dovoljno vode. Preko leta to nije slučaj.
Uz vodenicu nalazi se i ribnjak. Ribnjak drži Čedomirov sin, tako da će imati ko da nasledi i čuva vodenicu.

Interesantno je da se iza vodenice, preko vlasnikovog imanja stiže do zidane brane koja puni jaz, a odmah po prelasku brane stiže se do bedema manastira Namasija.

Vodenica se nalazi na privatnom posedu, u dvorištu u kome je i kuća porodice Tomić. Kapija je, čini se, uvek širom otvorena, tako da i radoznalci mogu svratiti.
Gospodin Tomić je ugovorio prodaju vodeničnog brašna sa velikim trgovinskim lancima, tako da za njegovu vodenicu nema spavanja.
Uz vodenicu nalazi se i veliki ribnjak.

Pozocija nije mnogo uzdignuta u odnosu na teren, ali je vidik širok. Kada ima sunca, uvek će se naći kadar za dobru fotku.

Nalazi se uz put koji iz sela vodi do izletišta, odnosno do ostataka manastira Svetog Jovana Glavoseka. Ovde očigledno vode ima dovoljno i usred leta. Nismo mogli da proverimo da li je valjavica (valjarica) u funkciji, vodenica je bila zatvorena u vreme naše posete.

Dugačka i široka zaravan na putu od Popovca ka Senju lepo izgleda sa pokošenim njivama i ponekom livadom.

Do manastira se dolazi dobrim makadamskim putem, kroz usku dolinu rečice Crnice. Nalazi se na oko 1 km od centra sela.
Ostaci manastira su konzervirani. Po rečima meštana iz lokalnog udruženja Mala Sveta Gora predstoji i kompletno renoviranje. Isto udruženje je preduzelo korake za zaštitu i drugih značajnih objekata u okolini.
Pored manastira, na istom platou, odnosno proširenoj zaravni koju deli tok reke je uređeno izletište. Usku dolina je uglavnom u senci okolnih brda pod šumom. Zaravan je zasejana travom, trava ošišana.
Natkriveno odmorište sa stolovima i klupama za boravak do 100 ljudi ima i mesto za pripremu jela, čak i ograđenu peć za pečenje.
Odatle kroz šumu uzbrdo vodi uređena staza do ostataka srenjevekovnog grada Petrusa, zatim velike pećine, odnosno do vidikovca na vrhu brda odakle se pogled pruža daleko na sever ili, na jugoistok - do Paraćina. Na drugu stranu put vodi do ostataka manastira Sv. Marije Blage.

Mesto je pogodno za izlete i manje skupove. Zatekli smo se baš kada se održavao skup - drugi dan jedne lokalne svadbe. Tako smo i dobili priliku da porazgovaramo sa lokalnim poznavaocima i aktivistima.

Najskrivenija je od nekoliko crkava (i starog manastira) ove male Svete gore. Vodič je neophodan ako ne poznajete kraj.

Skoro pravilni kvadar čini potpuno prirodna stena na vrhu brda koja je kumovala lokaciji.
Do lokacije se stiže sa platoa pored Crnice na kome se nalazi manastir Sv. Jovana Glavoseka. Penje se vidljivom stazom kroz šumu, oko 400m. Uspon je srednje težak.
Pri prolasku kroz nekadašnji ulaz u grad, bedemi sa strane i velika kula se vide, ali su prilično zaklonjeni rastinjem. Teško im je i prići, zbog strmine i gustine šiblja. Vidljivi su ostaci kule na gornjem platou, na ivici koja se nadnosi nad put i reku ispod.

Dugačko uređeno šetalište duž reke, odmorišta i mostići, teren za kampovanje, nekoliko brzaka sa kaskadama koji se na istom mestu stiču i tvore reku, kamenjar i mala pećina, a potom - neveliko veštačko jezero okruženo zelenilom.

Suviše mnogo za ovaj mali prostor.

Sav komfor je obezbeđen: tu je krov, tu su prozori, vrata, zavese... Tu je i komšiluk, tu su cele ulice.
Ipak, nije baš preporučljivo ovde stanovati.

Tokom prvog ustanka, pri opsadi Paraćina, Steva je izmolio i dobio da opali hitac iz topa.
I gle čuda - ranio je pašu, koji je, kako kažu, od rana i umro.

Muzej nije aktivan. Vrata su zaključana, nema nikakve informacije o izložbama ili radnom vremenu.

Zgrada je izgrađena 1932. godine.
Nalazi se u prometnoj ulici, odmah posle mosta na Crnici.

U vili se danas nalazi Kulturni centar.

(na mapi nema reke Dubravnice)

Ostaci crkve iz 12. veka nisu sačuvani. Kamen je povađen i ugrađen u zidove nove, skoro građene crkve.
Ruševine starog manastira predstavljaju spomenik kulture od velikog značaja.

Videli smo neke detalje za koje nismo sigurni da su po kanonu PC, npr. dva kipa u dvorištu manastira.

Momčilov grad: Nalazi se na desnoj strani Velikog potoka, koji izvire u Juhoru, zapadno iznad sela Potočca, na uzvišenju danas poznatom kao Gradište, a arheolozi ga ubrajaju u rano vizantijska, odnosno kasnoantička utvrđenja. Međutim, na istom lokalitetu, stručnjaci iz paraćinskog muzeja su 1982. godine pronalazili i predmete iz gvozdenog i bronzanog doba, kao i tragove šljake, koja sugerira da se tu nalazila i topionica metala. Gradsko naselje - Gradište je po svoj prilici bilo vrlo važno utvrđenje u prstenu utvrda oko starog grada na Juhoru... (Miroslav Dimitrijević, 2013.)
Verovatno najlakši prilaz je iz sela Potočac. Oko 2,2 km odnosno 30 min peške.

Otkriveno nalazište iz neolita se prostire na neverovatnih 40 hektara, a pretpostavlja se da se na njemu nalazilo 600 do 700 stambenih objekata.
Za sada je istraživanje u toku, iskopine su zaštićene, a postavku za radoznale tek očekujemo (sa nestrpljenjem).