Karađorđev boravak dao je ovoj kući istorijski značaj povodom koga je i zaštićena. Pored ulaza nalazi se ploča sa informacijom.

Sasvim obična vojvođanska kuća, užom stranom okrenuta ulici.
Spomen ploča na zidu kuće je poprilično izbledela, tako da smo kuću prošli ne primetivši je.

Visoki brod crkve nekako se ne uklapa sa suviše niskim, četvrtastim tornjem.

Muzej hleba je jedan lični, porodični i umetnički prostor posvećen proizvodnji osnovne životne namirnice.
Sadrži postavku svih faza i svih potrebnih alata od setve do žetve žitarica, zatim kućne rekvizite za pripremu i pečenje hleba, kao i modele hlebova kako običnih tako i onih za svečane prilike.
Posebna atrakcija muzeja je sam vlasnik, Jeremija, slikar. Živopisni, agilni i aktivni domaćin, rad da ispriča svaku pojedinost o sadržaju muzeja, takođe i svoje susrete i doživljaje - a bilo ih je, pošto su muzej obilazile mnogobrojne visoke delegacije.
Posete - samo po najavi.

Postavka muzeja nije samo bogata. Vlasnik-umetnik je od predmeta koji čine sadržaj napravio intrigantnu igru oblika i ritma. Pravi izazov za ljubitelje fotografije.

Kuća je srušena 1991. godine.

Neobično visok toranj zvonika sa čudnim završetkom - kapa tornja presečena kućicom koja podseća na dimnjak.

U kući je osnovan prvi Narodnooslobodilački odbor u Pećincima, a koristio je i Sreski komitet KPJ, kao sedište i kao prostor za štampariju.

Prhovačka 54

Kuća je građena u bondruk varijanti ispunjenoj čatmom, krov je pokriven biber crepom. Ulaz sa bočne strane krasi rezbareni mali drveni trem sa ogradicom.

Kuća se ne koristi, niti se održava. Postoji opasnost od urušavanja.
Mali trem na bočnoj strani, zatvoren ukrasnom drvenom ogradom, video sam na svega par kuća i to samo u Sremu. Dekoracija me najviše asocira na ukrašene ambare (koševe, kotobanje) kojih je u Sremu bilo, a ima ih još, dosta.

Na kvadar sastavljen od velikih kamenih ploča postavljena je posveta osamdesetorici poginulih meštana.

Nismo uspeli da saznamo da li se naziv Miškovci odnosi na do sela Subotište ili je to alternativno ime istog sela.
Na više mesta na netu se može pročitati "Subotište-Miškovci", ali bez objašnjenja u kojoj vezi su ova dva toponima.

Neuobičajena četvrtasta kula zvonika, pokrivena retko viđenom četvrtastom kapom.

U ovoj zgradi su održane mnogobrojne važne aktivnosti tokom partizanskog rata:
- prva Okružna konferencija AFŽ, 1943. godine,
- partizanska škola, od septembra 1943. godine,
- sastanak učitelja partizana, 1943. godine,
- prvi učiteljski kurs u Vojvodini, 1944. godine.

adresa: Ašanjska 77

Nalazi se na adresi Špajanska 50.
Kuću i ambare su zidali čuveni Dešići iz Golubinaca.

U zgradi je radila Prva partizanska oficirska škola u oslobođenoj Vojvodini.

Kuće je ujedno i zavičajni muzej, a i mesto na kome se godišnje, početkom oktobra, održava folklorni susret dece - Kukuruz fest.

Nenadovićeva 16

Područje je zaštićeno još od 1874. godine. Bara je nekada davno bila veliki meandar reke Save. Zaštićena je kao Specijalni rezervat prirode. Značajna je zbog izuzetnog biodiverziteta, kako flore (posebno ptica), tako i faune.

Nismo našli nikakav monument, samo šumu (čini se) planski posađenih stabala.
Meštani pričaju da su ovde, tokom Drugog sv. rata u živo blato zalutali i potonuli nemački tenkovi.

Pomalo neuobičjeno rešenje za zvonik, prostor koji ga obuhvata ide celom širinom pročelja.
Unutra bogato rezbaren ikonostas sa izvanrednim ikonama, mali balkon i prozor dekorisan raznobojnim staklom.

Izvanredno lep objekt. Verovatno najlepše dekorisan sa zidom koji je bio oslikan, a trenutno se rekonstruiše. Takođe, jedan od retkih koji je i dalje u upotrebi.

Na sajtu spomenicikulture (SANU) upisana je pogrešna adresa ovog ambara. Na navedenoj adresi - Savska 15 - nalazi se drugi zaštićeni ambar. Ambar u Savskoj je manji, bez namene u zapuštenom stanju.

Kupinovo je pravi rezervat - ima nekoliko ovakvih, sada već vrlo retkih relikvija.
Zid ambara u pročelju je bio oslikan. Ostaci dekoracije se još vide.
Interesantno je da smo jedino na ambarima u Kupinovu (ima ih dva) videli oslikane zidove.

Na sajtu spomenici kulture (http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1170) zamenjene su adrese i slike ovog i ambara u Žike Maričića 17.
Prema Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (SANU, tom 10, str. 332), kotobanja je reč lokalnog karaktera (pokr.), a znači zgradu, košaru ili koš u kojima se čuva kukuruz u klipovima.

Sada mirna seoska kuća, a u vreme Vojne granice važan državni punkt - carinska ispostava.

Crkva je teško stradala za vreme Drugog svetskog rata i nije bila u upotrebi.
Obnovljena je 2022. godine.

U okviru poseda su dve seoske kuće, natstrešnica sa stolovima za skupove i drvena kula-vidikovac.
Ova i još osam okolnih okućnica stavljene su pod zaštitu kao prostorna celina sa idejom da se uspostavi etno park sa bogatim sadržajem.
Posete - po najavi.

Vlasnica je u momentu naše posete bila odsutna - nalazila se na sajmu turizma.

Zaštićena je grupacija od devet okućnica.
Grupa zaštićenih objekata se nalazi na kraju ulice, u blizini crkve Sv. Luke i tvrđave Kupinik.

Podigao ju je despot Đurađ Branković sredinom 15. veka.
U neposrednoj blizini crkve su stari grad Kupinovo (ostaci) i Etno kuća.

Očuvana linija bedema u visini 2m.
Radi se otkopavanje i konzervacija (2021. godina).
Podignuta je krajem 13. ili početkom 14. veka. Početkom 15. veka prelazi u ruke srpskih despota. Prvi srpski velikaš, stanovnik grada, bio je Radič Postupovič. Danas je očuvana linija bedema u visini 2m. Prepoznaju se uglovi na kojima su se nalazile kule. Ima status spomenika kulture od velikog značaja.