Na ovaj neobični pejzaž, sličan peščanim dinama koje čine Zagajička brda u Deliblatskoj peščari, naišli smo na sporednom putu Tometino Polje - Gojna Gora.

Na ovaj neobični pejzaž naišli smo na putu za Gojnu Goru.

Spomen kompleks čine:
- crkva
- nadgrobni spomenici u porti
- beleg na mestu rodne kuće
- čardak sa česmom
- (u novije vreme) kip kneza Miloša

Nalazi se u ataru sela Glumač na mestu zvanom Bele vode u blizini reke Skrapež.

Visoko oko 30 m, staro oko 190 godina.

Muzej je aranžiran u okviru stare željezničke stanice sa sačuvanim peronima i okretnicom za lokomotive.
Izloženo je nekoliko lokomotiva od kojih i jedna iz sastava partizanskog oklopnog voza. Tu su takođe i autentični stari vagoni i željezničarske mašine.
U postavci muzeja su i primerci stari 150 godina. Jedan je skoro unikatni - na svetu postoji samo još jedna istog tipa.

Iako je na ovom prostoru iskopano mnogo vrednih arheoloških artefakata koji su sad pohranjeni u muzeju, na samoj lokaciji nema nikakve informacije niti obeležja.

Na snimku je spomen česma na lokalitetu Savinac.

Vodenica je tzv. moravska, pošto je njeno kolo postavljeno okomito u odnosu na vodeni tok. Kolo je potopljeno u vodu, slično točkovima parobroda, za razliku od vodenica kod kojih se kroz cev (bukvu) mlaz vode usmerava na lopatice kola.

Nalazi se na granici atara Pilatovići i Prilice pored Moravice.

Izgrađena je 1705, iz temelja obnovljena 1810. i 1820. godine. Crkva se nalazi u okviru nevelike porte, uz nju je odmah parohijski dom.
Dvorište sa ukusom popunjeno i odnegovano.

Imali smo prijatan razgovor sa mladim popom čiji je dom par metara udaljen od crkve.

Visoko oko 22 m, staro oko 110 godina.

Vodenica je kompletna, jaz pun vode, ali brašno se ne melje, žita u okolini - nema.
Nalazi se u neposrednoj blizini crkve Sv. Đorđa, kao i jako lepe privatne kuće koja je nekada bila škola.

Prvobitno metoh manastira u Arilju, od 17. veka svodi se na crkvu.
Crkva se nalazi u neposrednoj blizini bivšeg kamenoloma čija je dugogodišnja eksploatacija prouzrokovala propadanje prethodnog zdanja.

Naišli smo na mladog i preduzimljivog sveštenika koji se, videći nas da pristižemo, vratio sa puta kući i bio nam domaćin sledećih sat vremena.
On odskora službuje ovde, ali je ponesen značajem i prirodom koja okružuje mesto, već isplanirao i preduzeo akcije za uređivanje i oživljavanje crkve i okoline.
On nam je ukazao i na obližnju vodenicu za koju prethodno nismo znali, a ispostavilo se da je interesantna, pa smo i nju ubeležili na mapu.

U registru se vodi kao Rodna kuća Kristine Leković.