Jezero nije veliko, sa jednog mesta vidi se celo. Na delu obale smo primetili uređenu plažu, ali nismo imali gde da se obavestimo da li je u pitanju ugostiteljski objekt ili samo prostor za uživanje vlasnika (jedne ili dve) susedne vikend kuće.

Potpuno zapuštenu vodenicu otkupio je privatni vlasnik. Vodenica je u fazi rekonstrukcije.
Oko vodenice je sada kompleks sa više objekata tipične seodske gradnje, sa ugostiteljskom namenom.
Jedinstven je i izdvojeni prostor na kome se nalazi pravi seoska ulica - ušorena grupa tipičnih vojvođanski kuća, umanjenih dimenzija, namenjenih da u njima bude smeštena živina i sitna stoka. Sada tu već "boravi" grupa vijetnamskih svinja.

Tražili smo vodenicu, a pronašli krajnje živopisno mesto, usred - nigde; okolo su plantaže, njive i šuma s kraja Borkovačkog jezera.
Do vodenice se stiže atarskim putem (oko 2km).

U vreme velike epidemije 1795/96. godine, na ovom mestu je postavljena straža koja je sprečavala prolazak ljudi. Ruma je te godine pošteđena od kuge, najverovatnije zahvaljujući ovoj straži. Monument predstavlja zaštićeni spomenik kulture.

Fotografisali smo u kasni sumrak, bez dovoljno svetla.

Mada je samo mali deo obale uređen, Borkovačko jezero je već sada redovna meta turista.
Pored velikog hotela, tu je i uređeni kamp sa plažom, dok je na drugom kraju jezera prava vodenica.
Autentičnu vodenicu su vlasnici obližnje vinarije restaurirali, a od par pripadajućih zgrada napravili ugostitljeski etno-ambijent.

Kako piše na spomen ploči, Nemci su razmenom zarobljenika (zatvorenika) na ovom mestu, faktički priznali narodnooslobodilački pokret kao stranu u ratu.

Sivilo betonskih stubova dopunjeno tragovima rđe sa (sada) neprepoznatljivih metalnih delova skulpture, uz korov i izđikljalu travu pod stubovima, putnika namernika sigurno neće svratiti da proveri simboliku postavke. Niko neobavešten neće ni pomisliti da je ovo spomenik.

Ovo je jedna od najstarijih baroknih crkava u Vojvodini.

Zvonik je nestandardno viši i masivniji u odnosu na brod crkve, ali sa njim takvim, ceo objekat deluje elegantno izdužen.

Sedam ogromnih stilizovanih limenih truba duvaju sa trga u Rumi na sve strane Vojvodine. I pronose uspomenu na sedam okupljenih Vojvođanskih brigada.

Postoji razlog zbog koga je truba glavni vojni instrument - najdalje se čuje. Ove su neme, ali će pomoći da se vojvođanske brigade, kroz vreme, najdalje zapamte.

Obišao sam mnogo kopova bivših ciglana u Srbiji. Ovaj je najimpresivniji po površini i količini iskopanog materijala. Nije čudo što se kopanjem stiglo do slojeva tako izuzetne starosti.
Pejzaž zatravljenog pustog krajolika je veoma inspirativan, nažalost, nije bilo dovoljno sunca da to i potvrdim dobrim fotkama.

Trg sa dosta slobodnog prostora. Po obodu trga sa tri strane su drvoredi. U njihovom hladu - klupe za sedenje.
Na trgu se izdvajaju veliki, interesantno koncipirani, Spomenik revoluciji i fontana postavljena ispred spomenika.
Naravno, tu je i par kafića sa prirodnom hladovinom ili u hladu velikih suncobrana.

Zidovi su oslikani malim brojem (izvanrednih) ikona. Ostala površina je pokrivena besprekornom dekoracijom - dobro osmišljenom, skladnom i dovoljno smirenom da ne odvlači pažnju.

Kapela, znatnih dimenzija, izgrađena je nad samim izvorom.
Oko kapele je jako lepo uređen prostor, popločanih staza, sa puno cveća, sa senicom za odmor i debelim hladom.
Takođe, prostor se brižljivo održava.

Ne sećam se da sam bilo gde u Srbiji video slično arhitektonsko rešenje (koliko me pamet služi).
Po rečima kustoskinje muzeja u Rumi, zgrada nije pod zaštitom države (iako bi, po svojim karakteristikama, morala biti).
Napomena (oktobar 2022.): prošao sam pored zgrade pre neki dan. Renovirana je i okrečena, što pozdravljam. Međutim, čini mi se da je izgubila nešto od svoje prethodne živopisnosti. Žurili smo i nisam se setio da zabeležim sadašnji izgled objekta.

Prema informaciji kustoskinje Muzeja, ova vredna građevina nije pod zaštitom.

Niti ova vredna građevina nije pod zaštitom.

Veliki objekt u samom centru, odmah do, takođe stari i značajne Kuće Pejačevića (odnosno Muzeja), a ispred Gradske pijace.

Nažalost, objekt je zaklonjen sa svih strana i nemoguće ga je fotografisati u punoj veličini.

S obzirom da Ruma krajem 18. veka nije bila veliko mesto, ovolika spratna zgrada je svakako bila vrlo značajan objekt. Kao što je značajna i danas, kao spomenik kulture.
Čini se da je muzej sa svojom zbirkom prerastao prostor kojim raspolaže u ovoj zgradi.
Deo postavke je izložen u nevelikom dvorištu zgrade.

Prošao sam pored nekoliko zgrada koje svojom spoljašnjošću zavređuju pažnju.
Kasnije, u muzeju, raspitivao sam se o njihovom statusu. Prema informaciji kustoskinje, niti ova, niti ostale građevine za koje sam pitao, nije pod zaštitom.
Ostaviću zato slike na uvid, a vi sami procenite estetiku ovih fasada.

Crkva je nešto udaljena od centra. Kad je tražena dozvola za gradnju, uslov katoličkih vlasti je bio da se gradi van centralne zone grada.
Upečatljiv je ikonostas - odlično oslikane ikone, uokvirene bogatom rezbarijom.
Nadgrobni spomenici u porti crkve su takođe zaštićeni. Kao značajno mesto.

Izlazimo iz crkve i susrećemo duvački orkestar - uskoro je krštenje, oni spremno čekaju.

Relativno mali objekt sa naglašenim tornjem zvonika u porti sa malim drvoredom.

Crkvu su izgradili Nemci, tada većinski stanovnici mesta.
Crkva se ne koristi.

Na ovom mestu se tokom Drugog svetskog rata nalazio rumski aerodrom.
U toku borbi na Sremskom frontu sa njega su poletali avioni partizanskih jedinica koji su učestvovali u proboju.

Ikonostas u crkvi čine vrlo vredne ikone čuvenog slikara Jakova Orfelina.
Crkva je, oštećena u Drugom svetskom ratu, dugo bila bez krova. Obnovljena je pre deceniju i po zalaganjem novog popa i zajednice, tako da su ikone mogle biti vraćene na svoje mesto.

Imali smo sreću da nam je ljubazna gospođa popadija otvorila crkvu i omogućila da vidimo ovaj izvanredni ikonostas. Po njenim rečima, u donjem delu ikonostasa se nalazi i par ikona koje je naslikao Teodor Kračun, ali taj podatak ne postoji u raspoloživoj dokumentaciji.

Za ovo arheološko nalazište od izuzetnog značaja, pretpostavlja se da je ili vojni logor ili drugi po veličini rimski grad u Sremu. Na lokaciji i u dokumentaciji koja nam je bila dostupna, nema orijentira prema kojima bismo preciznije odredili pozicije istraživanja, odnosno mesta otkopanih bedema sa kulama i stambenih objekata. Po rečima meštana, to je bilo na ovoj (povelikoj) livadi - otprilike.
---
Na ovoj izuzetno značajnoj lokaciji, do sada su vršena samo dva iskopavanja manjeg obima. Istraživanja su potvrdila postojanje objekata i bedema ovog izuzetno značajnog mesta.
Mesto je početkom drugog veka dobilo status municipijuma, a vek kasnije - kolonije.
Oblast (ager) Basijane poklapao se sa teritorijom plemena Skordiska.
Izuzetna sreća prati ove rimske ostatke - ostali su prepušteni prirodi, nova naselja nisu podizana preko njih. Čeka se povoljno vreme da kompletno mesto izroni na svetlo dana.
(Korišćeno: "Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini" Maja orđević)

Veliko rimsko naselje građeno tokom 2. i 3. veka nove ere, predstavljalo je periferiju i zaštitu grada Basijane (kod Donjih Petrovaca). Prostiralo se na 30 hektara.

Iako je u pitanju velika površina, napravili smo propust i nismo uspeli da pristupimo do parcela koje su bile predmet arheološke obrade. Napravili smo samo nekoliko slika sa par stotina metara udaljenosti (vidljivih ostataka svejedno nema).

Na prilazu crkvi, u nevelikoj porti, nalazi se spomen česma logorašima interniranim 1943. godine. Crkva nije velika, ali je krasi izvanredno oslikan i duborezom uokviren ikonostas, kao i dekorativno oslikani zidovi i tavanica.

Imali smo sreće da u popodnevne sate zateknemo ovu crkvu otvorenu.
Preko puta crkve, na zgradi škole, postavljene su spomen ploče stradalima u Drugom svetskom ratu.

Humka se obrađuje, iako je zaštićena. Nedaleko od nje je prolazio rimski put što i čini njen značaj.

Zatekli smo vlasnika i njegovu ekipu u kampanji sadnje bostana. U priči sa njima smo saznali da se selo Kraljevci nekada nalazilo sa druge strane humke, a da je na humci bilo seosko groblje. Selo je kasnije izmešteno na današnju lokaciju jer je teren na kome se nalazilo bio podvodan.

Uzani prolaz između pročelje crkve i parohijskog doma nije nam dao priliku da crkvu snimimo sa "prednje" strane. Ipak, uspeli smo da zabeleĐimo karakteristične ukrase bočnih fasada, kao i lep barokni toranj.

Nebojše Jerkovića br. 11

Svratili smo da dan završimo prijatnim obedom, a naišli smo na vrlo bogatu izložbu egzotičnih trofeja. Vlasnik je, naime, pasionirani lovac i česti učesnik safarija.
Nismo ljubitelji ubijanja životinja sporta radi, ali mislimo da ima dosta ljudi kojima će ovo biti interesantna informacija.