Dvorac je izgrađen je 1806. godine. Nalazi se u samom centru sela, pored katoličke crkve.
U dvorcu se ranije nalazila osnovna škola. Po izgradnji nove škole, dvorac je napušten. Iako je zgrada u solidnom stanju, ako se ne zaštiti, počeće propadanje.

Na vrhu humke podignuta je osmatračnica sa koje se pogled pruža u dubinu Mađarske. Takođe, u zadnje vreme interes izaziva i pogled na ogradu na granici koju je Mađarska izgradila radi zaustaljanja priliva izbeglica. Ograda se nalazi na svega desetak metara od ove humke.

Pogled sa osmatračnice seže zbilja daleko, jer je ravnica je svuda okolo. I
Mađarska je ravna u ovom delu, tako da se vidi sve do Pečuja, koji je udaljen oko 50 km.

Dvorac je izgrađen 1900. godine. Zgrada je u dobrom stanju, a u dvorcu se danas nalazi osnovna škola.

Rastina je malo mesto, ali ima interesantnih sadržaja. Ispred dvorca je fudbalsko igralište, a iza njega kompleks jezera (ribnjajka) i veliki prostor koji se koristi kao izletište.
Na drugom kraju mesta, nedaleko od dvorca je humka Kanas.
Kako je odmah do humke mađarska granica, a na humci podignut visoki toranj - vidikovac, to pogled sa tornja seže do duboko u teritoriju susedne države, pa je i ovo interesantno kao deo turističke ponude.

Humka nije visoka, ali je svakako upečatljiva usred ravnice.
Humka je oštećena, delimično kopanjem i odnošenjem materijala, delimično erozijom. Mnoge legende se vezuju za nastanak humke, ali sigurno je samo da je nastala veštačkim putem. Takođe, moguća je veza sa plemenom Sarmata, zbog otkrića nekolicine sarmatskih grobova u bližoj i daljoj okolini.

Do humke se lako stiže asfaltnim putem. Humka je u neposrednoj blizini ulaza u posed privatne firme.

Spomenik se nalazi na centralnom trgu u selu Aleksa Šantić, poregd koga prolazi i magistralni put.

Dvorac je 1907. godine izgradio jedan od braće Ferbah.
Zdanje ima status spomenika kulture, ali je potpuno zapušteno. Kad se prođe zapušteni park stiže se pred zidove - visoke i preteće.
Nekadašnja lepota, ipak, ne da se prikriti. Prostor izuzetno intrigantan - nadsvođeni ulaz, dugačka pasarela, hol sa ikonama, kapela, stepenice, ... ali i opasan - sve okolo je sklono padu.
---
Dvorac je okružen parkom koji, prema dokumentaciji, čine brojni vredni (po starosti, dimenzijama i nesvojstvenoj prisutnosti na ovom tlu) primerci faune. Ovo je nažalost teško proveriti jer je park zbog neodržavanja skoro neprohodan.

Neverovatan ambijent.

Park je deo kompleksa oko dvorca Ferbah.
Nažalost, zbog neogržavanja skoro je neprohodan.

Salaš više ne postoji.

Uspostavljena je iz potrebe za podizanjem ekološke kulture i svesti.
Nekoliko drvenih baraka za boravak i jedna veća, za skupove i kurseve.
Širok rukavac i čamci. Drveni mostić i šuma.
Pedesetak metara dalje - hrvatska granica.

Bili smo na ovom izvanredno lepom mestu, neosknavljenom nikakvom savremenom "skalamerijom" i - zažalili što nam naš tajming ne dozvoljava duže opuštanje na jednoj lokaciji.

Spomenik i okolni plato su renovirani i nalaze se u savršenom stanju.
Uz spomenik se nalazi i spomen-dom sa postavkom.

Tkačnica radi ručno tkanje damasta, danas jedinstveno u svetu. Oprema (razboji i motalice) su originali iz 19. veka i pod zaštitom su države.

Bila je nedelja, nismo mogli da obiđemo radionicu.

Prevodnica nije u funkciji, služi samo za regulaciju pri naglom povećanju vodostaja. Vrše se pripreme za revitalizaciju kanala u Bačkoj, a u sklopu toga i za rekonstrukciju prevodnice. Pedesetak metara sa strane nalazi se postavka posvećena jedinstvenom inžinjerskom poduhvatu - nalivanju betona pod vodom, po prvi put u Evropi. U okviru postavke je i detaljna informacija.

Nalazi se u poslovnoj prostoriji koja je deo mesne pijace. Prostor je tesan za ovoliku zbirku, posebno ako muzej poseti veća grupa.

Sa koliko žara i posvećenosti su nam sestre Pudar prezentirale svoj muzej i delove zbirke, to je bio doživljaj sam za sebe.
Njih dve sigurno zaslužuju veći prostor i bolje uslove za rad ovog jedinstvenog muzeja.

Muzej je bio zatvoren. Radovi na rekonstrukciji očigledni.

Kada dođete na ovo mesto i vidite dominantni položaj koji su držale ukopane elitne nemačke jedinice, širok Dunav i prostranu ravnicu, kao na dlanu, zapitate se ko se uopšte usudio da forsira napad na ovom mestu. Međutim, herojstvo i ruske kaćuše su odradili svoj posao.
Muzej je u vreme naše posete (11.09.2017) bio u renoviranju.
Danas sam pročitao da je renovirani muzej otvoren 11. 11. 2017.

Do kapele se stiže letnjim putem iz Svetozara Miletića. Put počinje od zadnjih kuća na jugozapadnoj tački sela, ide uz prugu. Do izvora ima malo više od 2 km.
Kapela i izvor se zaključavaju.

Tvrđava se nalazi u okviru ograđenog šumskog lovićta kojim gazduju Srbija šume i pristupiti se može samo po odobrenju.

Nalazi se pored puta za Bezdan.

Crkva je monumentalnih dimenzija, po svoj prilici građena je za daleko brojniju publiku od one koja trenutno naseljava mesto.
Unutrašnjost je izvanredno dekorisana, mobilijar je u savrćenom stanju. Crkva ima i orgulje koje trenutno nisu u funkciji.

Kaštel je izgrađen je 1823. godine.
Nije pod zaštitom, podnet je samo predlog za utvrđivanje statusa spomenika kulture. U zgradi se danas nalaze privatni stanovi za više porodica.

Zgrada, održavana rukama stanara, izgleda solidno. Ukrasi na fasadama su pomalo oštećeni, ali je originalni izgled, najverovatnije, sačuvan.
Ironija: stanari strahuju od inicijative da se zgrada proglasi zaštićenim spomenikom kulture. U Srbiji kao da važi pravilo: ako hoćeš da nešto propadne, stavi ga pod zaštitu.

Svetilište čine tri kapelice i bunar. Bunar je poklopljen i zaključan.

Nalazi se uz gradsko groblje. Prekoputa se nalazi veliko groblje ruskih vojnika iz Drugog svetskog rata.

Prava bačka birtija, original, znamo ih u dušu iz gimnazijskih i studentskih dana. Sve je na mestu, kao što je bilo i pre mnogo, mnogo godina - karirani stolnjaci, svako svakoga poznaje, i puno uramljenih novinskih članaka sa poznatim likovima koji su ovu kafanu častili prisustvom.

Spomenik je posvećen palim borcima Narodnooslobodilačkog rata i žrtvama fašističkog terora trećeg rejona. Nalazi se na širokom trgu u mirnom kraju grada.

Jedino što se može videti je skromna tabla sa posvetom: "RADIVOJ KORAĆ ŽUĆKO (1938-1969) KOŠARKAŠ"

Da nije bilo GG (grupe građana), ne bi bilo čak ni spomen table.

Prizemlje je adaptacijama za potrebe poslovnog prostora izgubilo autentičnost.
Zgrada se nalazi u glavnoj ulici, u nizu vrednih objekata.

Kuća nije otvorena za posetioce. Radovi i faktografija su izloženi u Galeriji Milana Konjovića.

Sećam se događaja iz detinjstva. Nas, učenike 7. razreda osnovne škole iz Bečeja, vodio je nastavnik likovnog Branislav Perčinkovski u posetu galeriji, tadašnjem ateljeu Milana Konjovića.
Posle priče slikareve, jedini sam se ja osmelio da postavim pitanje. Svojim dečijim rečnikom upitao sam kako se procenjuje vrednost slike, ako se figure na njoj toliko razlikuju od prirodnih. Primetio sam da je naš nastavnik bio zadovoljan mojim upitom.
Odgovor nisam zapamtio, nisam ni mogao ispratiti u celini, ali su neke reči ostale u ušima. Tek desetak godina kasnije, počeo sam povezivati značenje reči kao "autorski doživljaj", "autorski pečat" i sl. Sada, posle mnogo godina iskustva, mislim da je taj jedan, do kraja neshvaćeni, odgovor, bitno uticao na to da budem sopstvena ličnost, nikad povodljiv i "prepisivač".

Prizemlje nije sačuvano u autentičnoj formi, razlog su adaptacije za potrebe poslovnog prostora.

Škola predstavlja najstariju ustanovu za obrazovanje učitelja za slovenski živalj na jugoistoku Evrope, preteču današnjeg Pedagoškog fakulteta. (sa sajta SOInfo.org)

Nismo imali prilike da priđemo bliže, zgrada je bila zatvorena.

Pomalo neuobičajeno, centralni deo pročelja je uvučen u odnosu na krilne delove. Fasada je skoro ravna, ukrašena plitkom dekoracijom.
U kući je živeo slikar Milan Konjović.

Crkva je izgrađena na mestu starijeg objekta, građenog u vreme turske vladavine.
Pojedine delove ikonostasa je oslikao Teodor Kračun.

Crkva zajedno za župnim dvorom čini jedan veliki kompleks u centru grada.

Kuća se nalazi na prostranom centralnom trgu.
Ispred kuće je kip Lazin u ležernoj pozi - čitač na klupi.

Palata je sagrađena uz drugi objekt - tursku kulu, jedini preostali objekt od nekadašnjeg srednjevekovnog utvrđenja. Oba objekta su sada vizuelno stopljena u jedan. Zgradu danas koristi Istorijski arhiv.

Zgrada je od svog nastanka nekoliko puta proširivana dodavanjem novi krila.
Zauzima ceo blok između dva velika gradska traga.

Zgrada je podignuta za potrebe Kancelarije za kolonizaciju Nemaca. Kasnije je u njoj bila smeštena pošta.
Interesantan je široki kolski ulaz sa balkonom na spratu.

Karlo Bjelicki je bio strastveni bibliofil, ali i predani rad na prikupljanju i organizovanju književnog fonda namenjenog javnosti. Glavni je pokretač i organizator gradnje biblioteke u Somboru, a zatim i dugogodišnji rukovodilac.

Velika zgrada na Trgu Koste Trifkovića, sa lepom fasadom i još lepšim ulaznim holom.

Nalazi se u maloj porti, okruženoj visokim zidom. Po legendi, mala crkva koja se nalazila na ovom mestu je po dolasku Turaka pretvorena u džamiju, što je ostala sve do odlsaka Turaka, 1687. godine.

Nalazi se u najživljem delu pešačke zone. Shodno, i fasada je vrlo živopisna sa izraženim stubovima (pilastrima) oko centralnog dela, balkonom od kovanog gvožđa i plastikom nad prozorima.

Jedna od dve uspomene na tursku vladavinu u ovom gradu.
U zgradi se svojevremeno nalazila i pošta.

Nalazi se u glavnoj (pešačkoj) ulici odmah do pravoslavne crkve.

Jovan Lalošević je bio advokat i prvi predsednik Srpskog građanskog pevačkog društva.

Nismo našli podatke o razlozima zaštite ovog objekta.

Prilično velika za stambeni objekt, nalazi se na početku glavne pešačke zone.

Zbog zbrke u nizanju kućnih brojeva i naziva ulica, namučili smo se da pronađemo objekt koji nam je odmah u početku bio "ispred samog nosa".

Dug je period prošao od odluke do početka gradnje, a još duži do završetka, sve ukupno skoro 80 godina.
Crkva poseduje orgulje koje su bile treće po veličini u Jugoslaviji.

Tri topovske kugle ostale su na zidu kuće u ulici Staparski put 6, još od vremena kada su ispaljene.

Mnogo posle naše posete, saznali smo da postoje tri, a ne dve kugle, kako smo bili obavešteni. Zato u našoj bazi ne postoji snimak treće.

Građena za potrebe županijske uprave u vreme kada je Sombor u sastavu Bačko-Bodroške županije u Somboru, danas je u njoj Skupština grada.

Čihaš Bene je kao gradonačelnik postao najviše zaslužan za ozelenjavanje Sombora.
Na kući nema nikakve table sa informacijom.

Slikali smo u prevdvečerje. Zato su slike slabijeg kvaliteta.

Urbana kuća sa velikim travnatim dvorištem, hladovinom i par objekata uređenih za odmor. Za bicikliste idealno.

Osećali smo se lagodno i opušteno u društvu domaćina, u simpatičnom, a nenametljivom ambijentu.

Mesto za šatore, bicikliste i par mesta za kamper vozila

Nalazi se u ataru Bukovačkih salaša na potesu Čičovi kod Sombora.

Nalazi se u ulici Kralja Petra Prvog.
Na stranici ambara još uvek je (jedva) vidljiv izrezbareni zapis "1876" - godina gradnje.

Ljubazni domaćini su nam dozvolili ulazak i snimanje ambara, dopunjujući sve zanimljivim detaljima iz života familije.
Ispostavilo se, čak, da je domaćin poznavao mog oca - radili su zajedno u kombinatu PIK Bečej.

Nalazi se na adresi Karadjordjev plac 118.

Ikonostas je oslikao poznati slikar Jakov Orfelin.
Crkva je podignuta na mestu starijeg hrama, građenog od nabija.
Na zidovima crkve se trenutno radi na zaštiti od vlage.

Nalazi se u ulici Kralja Petra Prvog.

Gospođa Volić nije bila kod kuće, ali su komšije bile složne da se ona neće naljutiti ako škljocnemo jednu "preko tarabe".
Ambar je u izvrsnom stanju i nadam se da ćemo ga jednom naslikati tet-a-tet.

Kompleks čine lekoviti izvor, kapela-crkva i kalvarija.