Lesne lutkice se formiraju u lesnim formacijama taloženjem kreča u šupljinama. Pod dejstvom rečne struje ili erozije, stvaranjem odseka lutkice se pojavljuju van lesa.
Prisustvo taloga karbonata ili takozvanih pseudomicelija i konkrecija (lesne lutke) ukazuju na procese ispiranja zemljišta.
Ove figurice su u velikom procentu antropomorfnog oblika.

Ova obala je sasvim slična svakoj drugoj pokrivenoj šljunkom. Postoji mala razlika. Ako bolje pogledate, hodate po pravim malim kamenim lutkicama, koje su samo iz daleka nalik šljunku.

Spomenik je postavljen na krajnju tačku uređenog i osvetljenog šetališta, tako da dominira na lesnoj terasi nad Dunavom.
Još jedan, manji, spomenik poginulim borcima 1941-1945 je postavljen u centru, ispred crkve.

Staza šetališta prolazi nad velikom uvalom (surdukom) kojim ulica izlazi na reku, a završava se na vrhu lesne terase sa širokim pogledom na reku i Banat.
Šteta je što se spomenik ne održava, kao ni prostor oko njega.

Mesto se naziva i Marinkovićev salaš.
Nalazi se na granici belegiškog u surdučkog atara.

Krov je neuobičajeno izveden: betoniran u formi obrnute kade (ili kornjačinog oklopa).

Ispočetka je izgledalo da ćemo kapelu teško naći, par prolaznika nam je dalo nepodudarne informacije o lokaciji i pristupu.
Ipak, na vreme smo naišli na pravu informaciju i, mada smo od vodice bili ne više od sto metara udaljeni (u vazdušnoj liniji), morali smo do nje da obiđemo skoro kilometar. Nije bio problem, put je širok i ravan, većim delom asfaltiran.

Kuća pored estetskog ima i istorijski značaj. Zgrada i okućnica su tipični objekti dobro stojeće poljoprivredne porodice sa početka 20. veka. Pored toga, u njoj je početkom 1943. godine osnovan Mesni odbor AFŽ.

Visoko i lepo razgranato stablo nalazi se uz sam put. Vrlo je pristupačno, odmah pored stabla ima dovoljno mesta za parkiranje.

Sa pročelja objekt deluje elegantno sa izraženim tornjem. U podnožju je otvoreni portik, odnosno uski trem koji uvek deluje kao odbrambena kapija i kao da naglašava značaj objekta.
Unutrašnjost je dovoljno osvetljena da pokaže bogati ikonostas u punom sjaju.

U kući je uređen muzej sa etno postavkom.
Naziv ulice i broj su danas izmenjeni.

Nalazi se pored crkve Svetog Ilije, pa smo zavirili i u crkvu i snimili ikonostas.

Nastao je u drugoj polovini 18. veka, renoviran 1970. Predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. U njemu je živela žena, prva ljubav Betovena, ali kao tuđa supruga.
Ovde je tokom 1813. godine boravio i sam Karađorđe.

Na centralnom trgu, nalazi se preko puta svoje vršnjakinje - zgrade hotela Srem. Obe imaju ugaoni erker, a fasada ove je cela ukrašena plitkom plastikom.

Nalazi se uz prometni put kojim je nekada išao sav saobraćaj na relaciji Beograd - Novi Sad.

Građena je kao privatni hotel.
Karakteriše je efektni erker na uglu.

Prošao sam bezbroj puta kroz centar Stare Pazovom samim tim i pored ove zgrade. Tek kada mi je knjiga (spisak kulturnih dobara) rekla da je ova zgrada značajna, obratio sam pažnju i uvideo njen šarm. Nije jedina, tako je bilo i sa mnogo drugih. Savet: kad hodate centralnim ulicama nekog mesta, odvratite pogled od izloga, pogledajte malo naviše (levo-desno, takođe).

Spomenik se nalazi na nevelikom platou ispred atraktivne zgrade Centra za kulturu. Čini ga statua bombaša u pokretu na postamentu sa posvetom.

Okolni prostor malog trga, završen pročeljem Centra, deluje vrlo živopisno u prijatnoj senci borova.

Dva su objekta prethodila ovoj crkvi. Prvi od pletera sa početka 18. veka i druga, daščara iz 1751. godine.
Ikonostas crkve je vredno delo, mnogobrojne ikone su visoke umetničke vrednosti, razbarija veoma bogata.

Spomenik je posvećen i žrtvama fašističkog terora, među njima i jevrejskim porodicama.
Takođe i poginulima u toku aprilskog rata 1941, kao i poginulim borcima NOR iz Stare Pazove.

Jednostavno, elegantno i sa punim pijetetom.

Interesantan detalj je čelo koje izlazi do linije ulice, a urađeno je u stilu kućnog pročelja. Ambar krasi i bogato rezbarena dekoracija.

Nismo zatekli nikoga u domaćinstvu. Slike smo snimili preko zida. Nadamo se da se vlasnici neće ljutiti, snimali smo samo čardak.

Ceo sprat ambara čini drvena konstrukcija, bogato rezbarena, pri čemu su delovi različite namene različito i konstruisani.
Jedan je od tri slična objekta materijalne kulture u istom mestu.

Nismo zatekli nikoga u domaćinstvu. Slike smo snimili preko zida. Nadamo se da se vlasnici neće ljutiti, snimali smo samo čardak.

Jedan od većih objekata na vodicama Vojvodine, sa lepo uređenom okolnom parcelom.
Put do objekata je makadamski, svega par stotina metara od asfaltirane ulice.
Na zelenoj površini nalazi se i kamena ploča kao obeležje značajnih aktivnosti tokom partizanskog ratovanja.
Okolni prostor je širok, očigledno namenjen velikim skupovima.

Ambar je u sasvim solidnom, gotovo savršenom stanju. Moguće da je u skorije vreme izvršena rekonstrukcija.

Nismo zatekli nikoga u domaćinstvu. Slike smo snimili preko zida. Nadamo se da se vlasnici neće ljutiti, snimali smo samo čardak.

Spomenik je podignut u spomen logoraša obešenih na pruzi 1943. godine.

Ova zgrada je u tursko vreme bila zgrada pošte, tzv. menzulana.
Danas je u njoj ugostiteljski objekt.

Originalni spomenik se sastoji od dve bele stilizovane figure. U ovom momentu su te dve figure zatvorene u kutiju od crnog mermera, a na mermenim pločama su upisana imena četvoro stradalih.

Nismo saznali razlog ove po svemu "originalne" intervencije. Jedino smo u kancelariji Mesne zajednice dobili informaciju da je nalog za prepravku došao iz opštine. Takođe, i da će spomenik biti vraćen u pređašnje stanje tokom 2025. godine, a po nalogu Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice.

U crkvi se čuva izuzetna ikona Bogorodice sa Hristom.

Kuća, čini se, nema stalne stanare. Ipak, objekt i fasada su u (relativno) solidnom stanju. Očuvana je plitka plastika na pročelju, kao i na ukraćenomj zabatu. Šalukatre koje daju poseban šarm objektu, drže se, ali neće dugo.
U dvorišu, dužinom bočne strane kuće ide klasični kong (dali smo sebi slobodu da zavirimo preko ograde).

Kasno Marko ...
Danas je 3. oktobar. Muzej radi sezonski, 1. oktobra se zatvara.

Više interesantnih objekata nalazi se u samom centru Vojke. Predstavljamo ih, ovako zbirno, pošto se značajem ili izgledom ni jedan ne izdvaja. Na priloženom linku su informacije prezentirane od strane lokalne uprave.

Na mermernoj ploči su imena 294 pala borca i 30 žrtava fašističkog terora.
Na bivšoj železničkoj stanici se nalazi spomenik na 22 vojčana koji su 1943. godine u znak odmazde povešani.

Upečatljiva tamna figura borca (bez oružja) i široka traka reljefa sa prizorima iz Drugog svetskog rata, kao spomen obeležje deluju jednostavno, a impresivno.
Valjalo bi skratiti grane koje su potpuno zakonilo lice figure.

Celo poljoprivredno domaćinstvo je podsetnik na vremena od pre jednog veka. I stambeni i ekonomski deo građeni su u isto vreme i, do sada, dobro očuvani.

Kuća se ne koristi, u dvorište odavno niko nije ulazio (sudeći po izrasloj travi). Osim zapuštene fasade, objekti su, ipak, još uvek u soludnom stanju.

Neuobičajeno pročelje sa "tremom" sa tri ulaza.
U crkvi se nalazi umetnički i zanatski vredan ikonostas.

Ikonostas bogat vrednim ikonama i umetničkom rezbarijom, zajedno sa oslikanom tavanicom daju upečatljiv utisak, pri čemu ne zaostaje ni fasada sa izražajnim pilastrima i nadsvođenim nišama.

Spomenik je posveta borcima meštanima poginulim tokom Drugog svetskog rata. Bilo ih je ukupno dvadeset trojica.
Spomenik je od veštačkog betona.

Spomenik je urađen iz jednog (betonskog) bloka. Ritam figure je dobar, kao i odnos dve polurazdvojene mase. Međutim, simboliku sam shvatio tek po čitanju opisa na priloženom linku.