Najpoznatije od ovde sahranjenih su kneginja Milica i monahinja Jefimija.
Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Manastir Ljubostinja".

Na ulazu je upozorenje da je fotografisanje zabranjeno. Ovo je jedini manastir (crkva) u Srbiji gde je fotografisanje potpuno zabranjeno (kako enterijer, tako i eksterijer). Eventualno, igumanija može da odobri nekoliko snimaka. Kako je nismo našli, morali smo se zadovoljiti sa par fotki sa one strane ograde.
U narednoj poseti, u društvu sa kolegom koji radi za Vikipediju, nije bilo nikakvih restrikcija u pogledu snimanja manastirskih objekata.
-----
Ovde je, na livadi iz kafane, ranije bilo nekoliko bungalova. Bilo je dosta hladovine, a reka je široka, plitka, plahovita i hladna, tekla i usred leta. Do Trstenika se moglo svakodnevno po hleb i novine biciklom, truckavim kamenitim putem. Kaluđerice su pravile vino, izvrsno - govorili su stariji.
Proveo sam tu kao dete, sa porodicom, desetak dana za pamćenje.

Započeta je gradnja nove crkve. Gradnja je započeta na temeljima stare, ali je u međuvremenu otkriveno da je stara crkva bila duža od prethodne procene. Po revidiranom planu, u naknadno otkrivenom prostoru će biti dograđena priprata.

Iako je crkva u poodmakloj fazi gradnje, pristupni put nije popravljan. Radi se o atarskom putu za traktore, koji je za putnička vozila vrlo problematičan. Naš Punto je izgurao do vrha, ali uz krajnji oprez i u najnižoj brzini.

Nalazi se na vrhu visokog brda iznad magistralnog puta i Morave. Ostaci bedema su nedavno renovirani i konzervirani. Do lokacije vodi vidljiva staza.
Trvđava je nešto duga oko 230 metara, a pošto se nalazi na uskom grebenu, njena osnova se od pedesetak metara širokog prostora kod ulazne kapije postepeno sužava i formira trougao oštrog ugla na istočnom kraju.
Dok su na severnoj strani mahom očuvani bedemi i to u monumentalnoj visini, na južnoj ih skoro nema. Verovatno je velika strmina na toj strani osiguravala odbranu i bez posebno jakih zidova.

Ovoga puta vreme je bilo idealno, obišli smo bedeme celom dužinom.
Pri prethodnoj poseti, nismo imali sreće sa vremenom. U momentu kada smo parkirali pored restorana u čijoj je blizini početak penjanja prema kuli, počelo se spremati nevreme. Požurili smo da pobegnemo od kiše. Kiša nas je ipak stigla. Bio je to pravi potop koji je prestao tek kad smo se našli nadomak Knića.

Manastir je metoh (odnosno skit) manastira Ljubostinja.
Smatra se da je ovo bio službeni objekt za vreme gradnje manastira Ljubostinje krajem 14. veka.
U crkvici se nalazi mali sarkofag u kome su se navodno čuvali delovi moštiju Svete Petke, koje je po predanju, ovde donela kneginja Milica.
---
Ispod crkve je plato sa izuzetnim pogledom na dolinu Morave.

Plato manastira je izvanredan vidikovac, sa njega se pruža divan pogled na okolna sela i dolinu Morave.

Trstenički partizanski odred i Dragosinjačka četa Kraljevačkog odreda na ovom su mestu 13. oktobra 1941. vodili jednu od prvih frontalnih bitaka sa okupatorskim snagama.

Nalazi se u Spomen parku kod (obnovljenog) Starog mosta.

Sagrađena je na mestu starije, manje crkve.

Tri su biste na centralnom gradskom trgu:
- Radoje Ljutovac, prvi tobdžija u svetu koji je oborio avion
- Krsto Bosanac, prvi, dugogodišnji i izuzetno uspešni direktor Prve Petoletke
- Miodrag Perovac, profesor na Sorboni

Podignuta od strane imućne porodice, kuća je spratna i dosta velika. Dvorište je takođe prostrano, sa svega par stabala. Specifični izgled daje joj lučni trem duž celog sprata.
Nema redovne stanare, ali se i kuća i dvorište održavaju.

Na ovom mestu se nalazila zgrada prve škole u trsteničkom kraju.
U vojnoj bolnici je 1915. preminuo Voja Tankosić, major srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
Sada se u zgradi nalazi odeljenje Istorijskog arhiva.

Prolazeći pored zgrade koja nije bila na našem spisku, primetili smo na njoj par interesantnih informacija zbog kojih smo odlučili da je priključimo ostalim objektima u bazi.

Kuća je prizemna, skromnih dimenzija, ali je građena potpuno u skladu sa tradicionalnim stilom. I ono što je najlepše kod ove gradnje, celo pročelje čini trem sa širokim lučnim otvorima.

Prema rečima komšija u kući niko ne živi, a naslednici, ako ih ima, ne pojavljuju se.

Ranije je na ovom mestu premošćavao Moravu pravi viseći most. Novi most je izgrađen 2019. godine. Iako je odavno prepravljen u statični, gvozdeni, meštani ga i dalje zovu starim imenom.
Atraktivan je pogled sa mosta na Moravu.

Crkva izgrađena 1824, dograđena je 2004. godine.
U porti se ističe visoki kameni zvonik.
Takođe, tu je i mali park visokih lipa i boprova.

Česma se napaja sa izvora prirodne mineralne vode, dovodom izgrađenim samodoprinosom.
Kada je privatna firma započela eksploataciju vode, poznatu kao MG Mivela, meštani su morali da se izbore da im se dotok ne ukine potpuno.
Voda je prirodno blago gazirana.

Probali smo vodu na česmi. Veoma je prijatna.

Vodenica je stara najmanje 150 godina. Nedavno je obnovljena, a uz nju je dograđen prostrani ugostiteljski objekt, potpuno u autentičnom stilu.

U relativno maloj porti, pored crkve nalaze se zvonara, stari i novi konak.

Crkva mi deluje izuzetno skladno (nisam stručnjak).
Padaju u oči i prozori uokvireni lepim, različitim ornamentima.

GPS pozicija koju sam našao na sajtu mindat.org nije precizna, na toj poziciji se nalaze privatne kuće. Pretpostavljam da se radi o kamenolomu koji se nalazi nešto iznad mesta Veluće.
U Narodnom muzeju u Kruševcu naišli smo na izložene primerke opala nađenog u Velući, pretpostavljamo na lokaciji koju smo neuspešno tražili.