Vodenica radi.
Jedina je preostala u Golemom selu. Na domak ove, na istom potoku, nalazi još se jedna, ali je ona odavno prestala sa radom.

Vodenica je odmah pored puta, ali je zaklonjena zelenilom, pa se čovek mora potruditi da je pronađe. Na sreću, saznali smo da vlasnik stanuje u kući odmah preko puta, pa smo ga potražili.
Milivoje u svojoj desetoj deceniji deluje doista krepko.
Rado nam je pokazao vodenicu. Pustio je i vitlo u pogon da se uverimo da je vodenica u radnom stanju. Nažalost, nema više prometa kao nekad, a nema ni mlađih koji bi bili zainteresovani da nastave tradiciju.

Vodenica je pravljena u novije vreme. Napravljena je na mestu na kome se prethodno nalazila mnogo starija.
Vodenica radi, kad god ima žita i vode.

Osim ove, u Stancu, trenutno, rade vodenica Boška Ilića, kao i vodenica suvlasnika, Miodraga Milče Stevanovića i Velibora Vecka Jovića.
Prva je na 1.5 km, a druga na 2.5 km dalje od Mirkove, na Stanačkoj reci.
Mirko je bio zet u Mihajlovićima, otuda i naziv vodenice.

Put je dobar, asfaltni, nešto uži.
Skreće se kod crkve u selu Vlase.

Vodenica ne radi. Vodenički sistem je kompletan, jaz postoji.
Reka je odnela deo temelja i postoji opasnost od pada zgrade.
Vlasnici su umrli, sin nije u mogućnosti da održava objekt.

Do vodenice vodi solidan makadamski put, koji je samo na dva mesta jače oštećen.

(Nisam našao Sekirje na mapi)

Tvrđava se nalazi na par kilometara severno od Vranja, na pedesetak metara od magistralnog puta. Zaklonjena je od očiju, a malo mesta za parkiranje nalazi se u jednoj oštroj krivini gde se od glavnog odvaja zemljani put ka tvrđavi. Osim uskog prilaza, sa svih strana plato se završava vrlo strmim ili okomitim stenama. Građena je u 13. veku.

Vrlo neobičan odbrambeni objekt. Nalazi se na uskom trouglastom platou, stešnjen između dva brda, od jednog odvojen vrlo uskom klisurom reke. Ima visoki bedemo sa jedne i neveliku strminu sa druge, dok je pitanje na koji način se branila strana prema kanjonu rečice i drugom brdu koje se, takoreći moglo rukom dohvatati. Jedina je pretpostavka da je i taj greben bio deo utvrđenja, ali vidljivih naznaka nema.

Moćna građevina sa visokom kulom nad ulazom. Izgrađen je brdu sa koga se pruža fantastičan pogled, a sam plato je podeljen u više nivoa.
Konak je savremena gradnja, ali je projektovan sa primesama tradicionalnog stila i deluje vrlo prijatno.
Na uskom prostoru je i zidana česma uz podzid sa starim nadgrobnim pločama. Na malo slobodnog prostora, puno cveća i zelenila.

Vrlo prijatan i autentičan ambijent.

Most je izgrađen 1844. godine i predstavlja spomenik kulture.
Za njegov nastanak vezuje se legenda o nedozvoljenoj ljubavi hrišćanina i muslimanke. Zapis o legendi upisan je arapskim pismom na kamenu ploču koja je ugrađena u stub mosta.

Bakija Bakić je osnivač i vođa orkestra koji je svojevremeno "vladao" festivalom u Guči.
Dostojanstven spomenik u prirodnoj veličini, sa posvetom.
Nažalost i ovaj spomenik je žrtva nekulture - levak trube je odlomljen.
Vest od 26. juna 2018: "Bakija ponovo dobio svoju trubu", izvor: Vranjske.

Dok smo fotografisali spomenik, upoznali smo gospodina Galeta Selistarevića.
Njegova se kuća nalazi odmah iza spomenika, a on je trenutno raspremao stvari, pošto se kuća renovira.
Rekao nam je da mu je Bakija ujak. Pričao nam je i o svojoj porodici. Kaže da su u Vranju najpoznatija muzička familija, jer su svi do jednoga - muzičari. On lično svira harmoniku i programirane klavijature.

Rekonstruisan je u potpunosti, ali je i dalje zatvoren za javnost.

Zgrada je zatvorena. Nema spoljnih znakova nekih sadašnjih ili budućih aktivnosti.

Enterijer kuće je restauriran i u potpunosti odgovara originalnom.

Nismo nikoga zatekli u objektu, ali nam je komšija u kući vis-a-vis rekao da vlasnica prima posetioce koji se mogu uveriti u očuvanost starovremskog objekta.

Upečatljivo monumentalno ugaono zdanje asocira u velikoj meri na naš srednji vek.

Izgradio ga je bogati trgovac koji je bio i predsednik opštine.
Po izgradnji, hotel je bio centar društvenog života grada.

U zgradi pašinog konaka koja se nalazi prema trgu, danas je muzej.
U dvorištu se nalazi druga zgrada koja je u pašino vreme bila haremluk, a danas je ugostiteljski objekt. Ispred konaka je postavljena statua Staniše Stošića.

U borbama za oslobođenje tokom Drugog svetskog rata poginulo je skoro hiljadu Vranjanaca. Ovaj spomenik je posveta njima.

Visoki obelisk na prometnom trgu posvećen je uspomeni na žrtve iz Prvog svetskog rata.

Adresa: Ul. Bore Stankovića 6, Vranje

Objekt ima privatne vlasnike.

Na istom trgu se nalazi i kuća u kojoj je živeo i u kojoj su organizovani važni partijski sastanci.

Kuća se nalazi van regulacione linije ulice, uvučena je i okružena drugim objektima. Pristupa joj se koz relativno uzan prolaz između druge dve kuće.
Pročelje je potpuno zaklonjeno ogromnom starom vinjagom.

Adresa: Ul. Vladimira Nazora 6, Vranje

Baba Zlatina ulica, kao uvod u doba Koštane, uska, nepopločana, bez mnogo prozora prema ulici.
Kuća Borina u prostranom dvorištu, punom hladovine, popločana krupnim lomljenim kamenom, baš u renoviranju.
Prostrano dvorište, sve u hladu ispred lepe stare kuće.

Dobro je da se renovira, ali mi ostadosmo bez uvida u muzejsku postavku.

Ulica je zaštićena kao prostorna celina, ali joj očigledno nije posvećeno dovoljno pažnje. Dva su značajna objekta u ulici - kuća Bore Stankovića i rodna kuća Justina Popovića (Sv. Justina).