Ne vide se sa zemlje!
Krugovi se ne mogu lako konstatovati. Posmatrač sa zemlje vidi samo najuži i najdeblji prsten, kao i centralnu humku.
Jedino na snimcima iz vazduha (dron) uočljiva su sva četiri prstena.
Postoje pretpostavke da je ovo praistorijski kalendar, ali sudeći po sličnosti sa tumulom iz bronzanog doba (okolina Čačka), očigledno nije.

Pri prvoj poseti, bez tačnih gps koordinata sa puta smo "otprilike", napravili snimke "onako" i, gle čuda, krugovi su bili i na našim snimcima, ali iz daljine i pod niskim uglom.
U drugu posetu smo došli bolje informisani tako da smo našli cilj.
Krugovima se može prići na dva načina.
Jedan je od magistralnog puta - 1 km peške preko vrlo neravnog terena. Drugi je vožnja kolima 2 km atarskim putem i 350 m peške preko, takođe, vrlo neravnog terena (pokrivenog visokom travom) uz prelazak 3 m dubokog kanala sa strmim ivicama.
Drugi način podrazumeva suvo vreme i suv kanal. Na atarski put se skreće levo, četrdesetak metara po silasku sa magistralnog na put prema Vatinu.

Građeni su - stariji dvorac 60-tih godina 19. veka, mlađi na prelazu iz 19. u 20. vek.
U velikom dvorcu danas je osnovna škola.
Mali nema namenu i stoji zapušten. Po postavljenim (bez sijalica) svetiljkama i uređenim (sada zapuštenim) stazama, reklo bi se da je pre izvesnog vremena bio reprezentativno mesto.

Naoko, manji dvorac je bio potpuno ograđen, ograda zaključana.
Ali, uz malo nelagode u provlačenju kroz rupu u ogradi i gusto žbunje između dva dvorca i prilasku (kroz šikaru) avetinjskoj zgradi uspeli smo da napravimo pristojne sličice.

Vinarija i muzej, usled bolesti vlasnika, ne rade već izvesno vreme.
Kompleks se sastoji od dve velike zgrade i velike parcele iza. U velikoj spratnoj zgradi, bivšem magacinu - sudeći po spoljašnjosti, verovatno je bio vinski podrum i muzej (sada je prazna). U drugoj zgradi se (kroz prozor) vidi uređeni restoran.
Ispred kompleksa, u dvorištu i na parceli iza stoji mnoštvo maštovitih skulptura.

Razmišljali smo da ovaj objekt, kao neaktivan, izbacimo sa naše mape. Međutim, meštani koji ga poznaju, opisali su nam vlasnik, Geru, kao vrlo neobičnog i preduzimljivog čoveka, tako da se usrdno nadamo da će prebroditi teškoće i nastaviti sa radom.

Kuću je umetnik podario lokalnoj zajednici na korišćenje.
Prostor je renoviran i neko vreme je služio za svečane skupove. Trenutno muzej u Vršcu preispituje moguću namenu kuće, ali do daljeg ona nema svoju namenu.
---
Gudurica je vrlo urbano malo mesto, verovatno zahvaljujući nemačkoj populaciji koja je ustanovila selo. Vredno je truda da se poseti.
Pored toga, u mestu ima nekoliko vrlo uspešnih i kvalitetnih vinarija sa kompletnom ugostiteljskom ponudom. Ispred svake smo videli po neki kombi, čak i autobus sa turistima. Ovo mesto bi trebalo zaštiti kao ambijentalnu celinu.

Kuću nam je otvorio i pokazao gospodin Ljubomir Popov (060/0455-017) iz Vršačke turističke organizacije.

Između novosagrađenog bloka zgrada i pijace, nalazi se slobodni prostor, nekadašnje veliko provatno dvorište.
Tri betonska bureta za vino, nekada deo tog dvorišta, sada su zavučena između zgrade i velikog zida i nije ih lako primetiti.

Objekat je potpuno renoviran. Kula je u savršenom stanju, manji objekat, sačuvanih zidova je konzerviran, plato i ograda popločani.
U kuli na sva tri nivoa postoji muzejsko-izložbena postavka, a spoljne stepenice i visoki doksat su, kako ukras, tako i lep vidikovac.
Tik ispod kule je padina na kojoj je skakalište paraglajdera gde često organizuju svoje skupove.

Naišli smo baš u momentu kada se održavao skup paraglajdera. Padina na kojoj je skakalište je neposredno uz kulu. Mesto za gledaoce je niz padinu, tik uz zaletište.
Veliko je uzbuđenje kada gledate sa par metara razdaljine čoveka koji se u momentu, skokom, odvaja od zemlje i poleće

U zgradi se sada nalazi muzej. Inače, posete se primaju po najavi.

Nismo ulazili, jer muzej zbog renoviranja ne radi do daljeg (septembar 2018.)

Izvanredna kombinacija secesije i baroka na visokoj, skoro dvospratnoj, fasadi ove zgrade svakako bi dominirali centralnim gradskim trgom, da je kojim slučajem, renovirana.
Ovako, ostaje da pretpostavljamo i žalimo slučaj.

Od kuće je sada vidljiv samo sprat, prizemlje je potpuno zaklonjeno suncobranima ugostiteljskog objekta.
Fasada nije autentična, renoviranjem je dosta narušen prvobitni izgled. Na primer, na spratu su sada četiri prozora, a bilo ih je pet. Ukrasa na fasadi nije bilo.

Mirne fasade, ne mnogo visoka, a razvučena, ova zgrada deluje mnogo opuštenije od drugih koje su u to doba zidane za javnu upravu.

Rodna kuća se nalazila na ovom mestu, ova zgrada ju je zamenila.
Ostaljena je mladim književnicima, ali je tek mnogo godina kasnije ta namena ostvarena.
Sada je deo prostora muzej (posete se najavljuju), a koristi se i kao prostor za izložbe i promocije.

Prvobitni oblik je samo delimično sačuvan.

Simpatični erker-stražar

Mala kapela nad izvorom, zaštićena je nadstrešnicom višom par metara i dovoljno širokom za omanji skup.
Za tople dane tu je i hladovina ispod tri visoka stabla.

Vodica se, izgleda, nalazi u vršačkom ataru.
Mislili smo da ćemo do Vodice moći iz Pavliša, gde smo već bili, ali ne, morali smo (nazad) do Vršca, pa onda levo, atarskim putem do lokacije.

Visok barokni objekt, impozantne unutrašnjosti, sa ikonostasom sa vrednim radovima i rezbarenim okvirima.
Toranj sa puno razdeljenih limenih površina i, neuobičajeno, sa ograđenom osmatračnicom na sve četiri strane.

U porti smo snimili i veoma staru, autentičnu kuću, koja bi, sigurno, morala biti spomenik kulture sama za sebe.

Na mestu ove zgrade nalazila se kuća u kojoj je rođen poznati mađarski pisac Herceg Ferenc.

Objekt se nalazi na uglu sa širokim slobodnim prostorom oko sebe.
Uočljiva je i po svojim jarkim bojama i sa ugaonim erkerom i tornjićem na vrhu.

Zgrada se nalazi na vidljivom mestu.
Ovako okićena (ne mislim preterano!), okrečena jarkom bojom i vidljiva sa veće udaljenosti iz čak tri ulice, deluje vrlo upečatljivo.

Mirna barokna zgrada sa zelenim krovom i kajom i ogradom od kovanog gvožđa izgleda impresivno.
Danas je u njoj sedište episkopa i zbirka vrlo vrednih umetničkih dela.

Kućni brojevi su menjani. Nekadašnji 11. je današnji 43. i to u duplikatu.
Dve kuće se nalaze na broju 43. Manja, koja izlazi na ulicu bočno, je kuća u kojoj je živeo Sterija. Obe kuće dele isti ulaz sa velikom kapijom, dok je manja dobila i vrata za direktan izlaz na ulicu.

Iako skoro u samom centru grada, u nizu drugih kuća, ovaj objekt je teško locirati. Na kućama u ulici samo po neka ima broj, brojevi idu na preskok, a specifičnost Vršca su - neparni brojevi na desnoj strani ulica. Zatim, ulica je prenumerisana, jedva smo saznali da je nekadašnji broj 11. napredovao u sadašnji 43. Najveći problem, niko od osoblja u kafiću nije znao koja od dve kuće sa istim brojem (43) je upravo tražena.
Kasnje smo proverili, to je ona manja, koja na ulicu izlazi pročeljem.

Velika katedrala, sjajna reminiscencija gotskoga stila iz 19. veka. Unutrašnjost dekorisana, vitki lukovi se sastaju na tavanici.
Pored svega, crkva poseduje i orgulje i u njoj se redovno održavaju koncerti.

Teško uhvatljiva u jedan kadar običnim objektivom.

Prilaz kapeli sa pročelja čini široko kameno stepenište (nije deo staze na usponu).
Pored kapele nalazi se i Kalvarija, zatim plato kaldrmisan kockom, ograđen kovanim gvožđem sa drvenim klupama.

Od podnožja brda do kapele postoji pešačka staza, koju čine, uglavnom, stepenice. Sa severoistoka (put pored vinograda) se može prići i kolima.
Plato pod kapelom je u vreme završetka rekonstrukcije bio izvanredan vidikovac nad gradom. Ali, otada je prošlo vremena i vremena, zelenilo izđikljalo iza ograde uveliko sprečva dobar pogled.

Prizamna ugaona zgrada sa diskretno naglašenim prozorima i vertikalnim podelama (pilastrima).

Zgrada sa kraja 19. veka, u stilu romantizma. Danas ih retko sresti.

Kuća se ne koristi, fasada i ulaz su zapušteni.
Na kući stoji spomen ploča.

Zatekli smo samo vence, položene ne tako davno.

Postoje samo nagađanja o nastanku manastira. Prvo kaže da je osnivač Arsenije Bogdanović Hilandarac (1225. godine), a drugo, verovatnije, da je to despot Jovan Branković (krajem 15. veka). Oštećivan je i popravljan više puta.
U manastiru su boravili vršački episkopi nakon seobe.
Manastir u svojoj riznici čuva veoma značajne rukopisne i štampane knjige.
U porti - lep mali park i puno cveća.

U crkvu nismo ulazili, bilo je u toku venčanje.

Izgrađen je u prvoj deceniji 19. veka.
Zgrada se nalazi u centru sela, pored crkve. U zgradi se sada nalazi mesna kancelarija.
Parcela na kojoj se nalazi je prilično velika livada, bez rastinja i očigledno je bila deo vlastelinsko poseda. Na njoj se nalazi i velika, napuštena zgrada, pretpostavljamo konjušnica, staja ili magacin.

Očigledno je ovo nekada bio bogat kraj, a sada - malo mesto na kraju puta. Malo dalje je - granica.

Ovaj spomenik kulture od velikog značaja trenutno je prepušten sudbini. Izgrađen je 1859. godine, a trenutno osim nevoljnika, drugih stanara nema.
Pošto je urušen veliki deo krova u centralnom delu zgrade, a nema naznaka skoroj intervenciji, ovu zgradu skoro sa sigurnošću možemo otpisati.

U okviru okućnice dobro stojeće porodice nalazi se izvanredno ukrašeni ambar sa sušarom.
Stari vlasnici više ne stanuju ovde, komšije su otkupile objekt.
Dvorište - široko, popločano ciglom, izmeću velikog stambenog dela i izvanredno ukrašenog ambara, zatvoreno sa dve velike drvene kapije iza kojih se nalazi drugo - prostor sa ekonomskim objektima.

Imali smo veliku sreću da su nam komšije, novi vlasnici, dopustili da uđemo i fotografišemo objekt.
Napravili smo divne fotke.

Ambijent okućnice bogate poljoprivredne familije potpuno je očuvan. Prednje dvorište je, osim uličnim zidom, sa druge tri strane okruženo stambenim i ekonomskim objektima. Celo je popločano kvalitetnom ciglom.

Mada vlasnici više ne stanuju u njoj, kuća je solidno očuvana.
Na prvi pogled se prepoznaje okućnica dobrostojećih, vrednih vojvođanskih paora sa početka 20-tog veka. Između dva velika stambena objekta prostire se široko, ciglom popločano prednje dvorište, iz koga se kroz široku drvenu kapiju ispod lepo ukrašenog ambara prelazi u zadnje, ekonomsko.

Crkva je nastala polovinom 18. veka, ali je stradala u ratu Austrije i Turske.

Spominje se Vodica u Uljmi na ulazu iz pravca Bele Crkve. Da li je to ova crkva ili možda manji objekt pored nje?

Neobično veliki crkveni objekt u (relativno) malom mestu. Izdeljenog gabarita, sa tornjevima, kupolom i bočnim portalom, deluje impresivno.
Ceo unutrašnji prostor je dekorisan, svaka ikona ikonostasa je oivičena rezbarenim okvirom, centralni prostor zauzimaju stolice za vernike.
---
Preko puta crkve nalazi se se Dom kulture. Ispred Doma je postavljena bista čuvenog rumunskog pesnika Mihaja (Mihaila) Emineskua.

Pomalo neuobičajenog izgleda - niska građevina sa niskim, a širokim zvonikom sa širokim kubetom.

Kuća je privatni stambeni objekt.
Na kući se pored ploče sa posvetom nalazi i tabla prema kojoj je ovaj objekt predmet donacije EU, takođe održavan i na osnovu ugovora o sadarnji Srbija-Rumunija.

Na brdu je ustanovljeno zemljano utvrđenje, kao i naselje u više slojeva, sa početkom još od ranog bronzanog doba. Konstatovano je i srednje i kasno bronzano, kao i starije, srednje i mlađe gvozdeno doba. U najmlađem sloju otkrivena su naselja - keltsko i dačko. Kelti su ostavili bogatu zbirku srebrnog i ćilibarskog nakita, vrlo retku arheološku atrakciju na tlu Srbije.
---
Savremena sistematska istraživanja, koja se obavljaju od 1948. godine s prekidima do danas, potvrdila su praistorijski karakter ovog lokaliteta, ali ne i postojanje rimske arhitekture. Međutim, otkriveni su pokretni nalazi ranorimske produkcije iz 1. veka, na osnovu čega se može pretpostaviti da je na keltskom utvrđenju bio formiran manji kontrolni punkt na strateškom položaju kod sliva Karaša. ("Arheološka nalazišta rimskog perioda u Vojvodini", Maja orđević)

Na samoj lokaciji nema nikakvog orijentira niti obeležja. Jedino uz asfaltni put koji iz sela vodi do aerodroma stoji tabla sa kratkom informacijom o lokalitetu.
Na tom mestu, sa (jugo)zapadne strane puta počinje uzdignuta lesna zaravan, na čijem platou se nalazilo naselje. Prateći ivicu zaravni, ide se nešto manje od kilometra dok se dođe do dva useka na kojima se vide tragovi čađi, odnosno ložene vatre.
Na tom mesto je vršeno arheološko istraživanje.
Mesto - breg, se inače nalazi baš na mestu artiljerijskog poligona.

Tiho malo mesto je prepuno zanimljivosti i događaja.
Vetrenjača koja pokreće pumpu za izvlačenje vode sa dubine od 170 metara koja puni vodovod dug 10 km postavljena je 1900. godine.
Takođe, neobičan je razlog nastanka ovog mesta. Krajem 19. veka vinogradari iz okoline Vršca su počeli da se sele u Deliblatsku peščaru, jer je tlo bilo otpornije na zarazu filokserom koja je inače kosila okolne vinograde.

Naknadno: čitam u štampi da je vetrenjaču-pumpu koju smo snimili, a koja je interesantna kao rariritet - srušio vetar.