Vodenica deluje napušteno.
Zgrada je u solidnom stanju, jaz je suv ali i dalje dovoljno dubok. Međutim, zelene mladice i šiblje koje pokrivaju skoro sav prostor oko objekta, sigurno nisu uklanjane u zadnjih par decenija.

Veoma je interesantan ambijent ulice u kojoj se vodenica nalazi. Ispunjena je mnogim objektima starijim od jednog veka. Zabeležili smo jednu par kuća i dva ambara.
-

Jezero je nastalo u okviru iskopa kvarcnog peska.
Kvarcni pesak je jako zahvalna podloga jer obezbeđuje dobro filtriranje vode, a pri tome dobro upija sunčeve zrake i obezbeđuje toplotu.
Upravo zato ovo jezero važi u isto vreme i za najčistije i za najtoplije u Srbiji.

Zatekli smo veliku grupu kupača na divljoj plaži jezera. Plaža je neuređena, ali sama peščana podloga i niska trava ne zahtevaju nikakav poseban tretman da bi sunčanje i kupanje bili sasvim prijatni.
Na primedbu da sumnjamo da je ovo najtoplije jezero, jedan od prisutnih kupača smesta je izvadio i potopio termometar u jezero. Snimili smo rezultat: tačno 25 stepeni.

Na širokom mesnom trgu između velike zgrade doma kulture i crkve nalaze se dva spomenika. Poginulima u ratovima 1912-1918 podugnuta je figura na postamentu sa imenima stradalih, dok je poginulima u Drugom svetskom ratu postavljena spomen česma.
Crkva je građena po tradicionalnom srednjevekovnom modelu i izgleda vrlo upečatljivo.

Gabariti zgrade Doma kulture, kao i pažnja sa kojom je crkva projektovana svedoče da Vražogrnci nisu baš malo mesto.

Objekt nema namenu, ali nije prazan. Očigledno ima stanare.
Zaštićen je kako zbog estetske, tako i istorijske vrednosti.

Hidroelektrana neprekidno radi, od svog osnivanja sve do danas.
Jedina je, uz HE Gradac kod Valjeva, hidroelektrana u Srbiji koja je finansirana i poslovala neko vreme u privatnom aranžmanu.
Nalazi se u krugu Gamzigradske banje, okružena je nekolicinom provatnih vikendica.

Centralni objekt banje je zgrada Specijalne bolnice za rehabilitaciju.
Osim ovog, postoji i više privatnih objekata sa ponudom smeštaja.
Zgrada starog kupatila više nije u funkciji, jer je izvor koji je snabdevao kupatilo, presušio.

Po svemu što smo videli i saznali, zaključili smo da zdravstveni i turistički potencijal ovog mesta daleko prevazilazi sadašnji skromni promet.

U velikoj krivini Crnog Timoka na širokom nanosu sitnog šljunka uređeno je kupalište sa dosta prostora. Od odbrambenog nasipa do toka reke širina obale iznosi i do 40 metara.
U nastavku, niz Timok se nižu sportski tereni, restoran, teren za mini golf i veliki park.

Pošto se stare železničke stanice, a sa njima i pripadajući objekti, polako sele u istoriju, preduzimaju se mere zaštite pa su mnogi kompleksi veš stavljeni pod službenu brigu kao objekti kulturnog nasleđa.
Ovaj vodotoranj za sada nije pod službenom zaštitom.

Pretpostavljamo da će pre ili kasnije objekt biti uzet u razmatranje za zaštitu s obzirom da njegova osnovna namena više nije isplativa, osim, ako se (možda) ne koristi kao pomoćni objekt obližnje pivare. Pogoni čuvene zaječarske pivare nalaze se svega pedesetak metara dalje.

Na stanici se, pored uobičajenih objekata i instalacija nalaze i:
- spomen ploča prvom štrajku radnika iz 1920. godine,
- spomen ploča na mestu hapšenja Milenka Brkovića Crnog.
Ispred stanične zgrade postavljena je bista Milenka Brkovića Crnog.
Kompleks stanice nije zaštićen kao spomenik kulture, ali kako su mnogi slični objekti po drugim mestima već u procesu ili statusu zaštite, nadamo se da će to biti slučaj i sa ovim.

Uz vodenicu je stvoren i lep ambijent ugostiteljskog objekta.
Nažalost, kompleks je prestao sa radom, zatvoren je 2016. godine.

Kuća je zaštićena iz estetskih razloga. Fasada i krov zgrade svojim karakterističnim detaljima čine ovu kuću jedinstvenom. Takođe, prema rečima komšija, unutrašnjost zgrade je bogata dekorativnim elementima.

Objekt poseduje mnoge elemente tradicionalne gradnje, s tim što je zidani deo građen od čvrstog materijala.
Zaklonjen zelenilom, objekt nije u potpunosti vidljiv.
Zanimljiv je trem sa stepeništem sa strane kuće, uraćen u lukovima koje podupiru stubovi.

Zgrada svojom fasadom predstavlja najupečatljiviji objekt na centralnom gradskom trgu.

Pošto obično putujemo vikendom, retko smo u prilici da zavirimo u institucije kulture. Muzeji, a i većina galerija otvoreni su samo radnim danom.
Zato nas je obradovala informacija na sajtu zaječarskog muzeja da je otvoren i tokom vikenda. Isto je pisalo i na ulazu u muzej kada smo krenuli da ga obiđemo. Međutim, lepo narod kaže - i na tarabi piše ..., pa nije. Muzej je tokom subote i nedelje bio zatvoren, bez ikakvog obaveštenja.

Centralnim trgom dominiraju stilski prilično raznoliki objekti, od višespratnog modernističkog hotela, preko renesansno-neovizantijske zgrade sa potkrovljem, zatim neoklasicistička zgrada muzeja; nastavlja se zgradom suda sa parkom i zgradom Skupštine opštine, a završava se manjim kružnim tokom nad kojim se uzdiže sasvim savremena široka višespratnica.

Najveći objekt na glavnom gradskom trgu (osim višespratnog savremenog hotela) čini monumentalni spratna zgrada sadašnjeg suda, a nekadašnjeg Okružnog načelstva.

Fasada velelepne zgrade prad kojom se prostire gradski park skoro potpuno je zaklonjena zelenilom parka.
Lepo za oko, loše za foto-dokument.

Živopisno okrečena zgrada izdvaja se, kako koloritom tako i modernističkim elementima fasade, od okolnih zdanja.
Pošto prizemlje pripada poslovnom prostoru - lokalima, zgrada je potpuno atipična za objekte javne uprave.

Veliki kompleks na uglu ulica, građen je krajem 19. veka za potrebe gimnazije.

Olistalo zelenilo sprečilo nas je da snimimo detalje fasade.

Nalazi se na glavnom trgu, ispred zgrade suda, na mestu nekadašnje pijace.
Pored zelenila, park ukrašavaju i mala fontana i jedna visoka mermerna česma.

Nalazi se na centralnom gradskom trgu.
Na postamentu su pored posvete upisane i bitke u kojima su Timočani učestvovali.

Prostrana spratna porodična zgrada, raskošna građanska vila, nacionalizovana je 1948. godina i u njoj se od tada nalazi Istorijski arhiv.

Kuća ima istorijski značaj, u njoj je rođen narodni heroj Ljuba Nešić čije ime nosi i ulica u kojoj se kuća nalazi.

Veliki prizemni porodični objekt sa dvorišnim krilom i elegantnim pristupom na otvorenu terasu, nalazi se na uglu dve ulice.
Nedavno je renoviran i u odličnom je stanju.

Naziv škole je izmenjen, škola se sada zove OŠ Desanka Maksimović.
U istoj ulici se sada nalaze, jedna pored druge, dve osnovne škole - ova i OŠ Ljuba Nešić.

Izuzetno lep primerak tradicionalne (balkanske) gradnje. Posebno se ističu visoki trem i doksat sa dva ispusta.

Iako je na sajtu navedeno da je muzejska postavka otvorena subotom, mi smo naišli na zatvorena vrata.

Spomenik čini spomen ploča sa upisanim imenima poginulih ratnika u Prvom i palih boraca u Drugom svetskom ratu kao i imena žrtava fašizma.
Ploča je postavljena na zid koji se vizuelno produžava u stisnutu pesnicu.

Zgrada je povezana sa savremenijim objektom koji zatvara isto dvorište i zajedno ih je koristila RTV Zaječar.
Zgrada pripada gradu, a trenutno nema namenu. Jedina informacija je tabla na jednom od ulaza na kojoj stoji Press centar Gitarijade.

Spomenik je od bronze, u prirodnoj veličini, na niskom postamentu.
Statua deluje vrlo autentično. Zoran stoji u potpuno opuštenoj pozi, i kao da će već sledećeg momenta izbaciti repliku od koje idu suze.

Upečatljivu sliku stvaraju dva balkona - jedan na zakošenom uglu zgrade u dugi na sredini pročelja, ovaj drugi sa stubovima koji podupiru trem. Zgrada u dvorištu ima produženo krilo sa lepim tremom na spratu.
U zgradi radi Omladinski centar Zaječar, a odnedavno posluje i kafić u dvorištu.

Kuća je prizemna, na vrhu zaobljenog ugaonog dela kuće stoji godina gradnje - 1933. Kuća se nalazi na malom trgu, a centralni objekt trga je ukopana i lepo ozidana i ograđena česma. Nad česmom hlad pravi velika lipa.

Okolni prostor je zaštićen kao prirodni spomenik pod nazivom "Prirodni prostor oko nepokretnog kulturnog dobra Gamzigrad".

Kompleks se nalazi na brdu Magura, na oko kilometar od glavne kapije Gamzigrada.
Dve velike humke predstavljaju dva mauzoleja, Galerijev i Romulin.
Prema informaciji na panou, na ovom mestu je obavljen obred apoteoze - tu su car u njegova majka odgovarajućim obredom prevedeni u red božanstava.
Još interesantnije - ovo je jedan od poslednjih zabeleženih postupaka divinizacije nekog vladara iz tog doba.

Skijalište se nalazi par stotina metara od centra grada.
Jedna staza dužine 500 m opremljena je topovima za sneg i osvetljenjem za noćno skijanje. Za prevoz se koristi sidro.

Duga prilazna staza ide kroz prostor lepog parka sa igralištem za decu.
Spomenik čini dugi mermerni zid lučno završen ispred koga je u centru postavljena figura okovanog čoveka u prkosnoj pozi pred streljanje.
Beli zid je ispunjen imenima žrtava, što čini pozamašan spisak.

Bastioni poređano suprotno kretanju kazaljke na satu:
- Zapadna tvrđava 43.8755, 22.2585
- Istočna tvrđava 43.8939, 22.2856
- Parajankul 43.8671, 22.2795
- Zabela 43.8776, 22.3507
- Vlaško brdo 43.9387, 22.2795
- Koilova čuka 43.9523, 22.2438
- Plandište 43.916, 22.3531
- Kravarnik 43.9457, 22.1919 (-)

Obišli smo četiri od osam bastiona.
Prvi, Zapadna tvrđava bio je zaključan, snimili smo kapiju i podigli dron, ali pošto su i u vreme gradnje tvrđave bile maskirane zelenilom, tako ni sada ne postoji preglednost. Objekte ni iz vazduha nismo uspeli da zabeležimo.
Obišli smo još tri objekta - Istočnu tvrđavu, Parajankul i Zabelu.
Pošto smo konstatovali potpuno odsustvo održavanja - prilazni putevi bez putokaza, info panoi skoro nečitljivi, prolazi zarasli šibljem, odustali smo od daljeg obilaska.
Neko se pre izvesnog vremena potrudio da ovo sve predstavi kako treba i stavi u funkciju, a onda su nadležni potpuno zaboravili da ove znamenitosti postoje.

Tri velike drvene (grube) konstrukcije u raznim fazama laganog pada simbolizuju veliki napor i dugotrajan put da se teror slomi i strašna vlast obori.
Konstrukcije su postavljene na široki betonski plato okručen četinarskom šumom.
Do platoa sa parkinga vodi kamenom popločana staza.
Oko platoa je širok travnati prostor koji ljudi koriste za kraći boravak u prirodi.

Brdo na domak centra, mnogo znači ovom gradu. Pored svoje prirode, ono ima i sportsko-rekreativni i spomenički značaj. Najveći deo brda pokriven je gustom mešovitom šumom.
Dva istorijska objekta čine deo odbambenog kruga oko grada sa kraja 19. veka. Istočna i Zapadna tvrđava deo su lanca od 8 bastiona izgrađenih 1895. godine.
Važni spomenici su Spomenik poginulima i žrtvama fašizma (poznatiji kao Vešala) i Spomenik streljanim žrtvama Timočke bune.
Pored toga, na brdu je izgrađen i Ski centar.

Penjalište raspolaže sa 9 elemenata.
Pristup stenama je prilično otežan šibljem i rastinjem između šumskog puta i kompleksa stena. Kako davno nije bilo posetilaca, pristupne stazice su potpuno zarasle.

Saznali smo da od početka pandemije kovida 19 niko od penjača ovde nije dolazio.

Zgrada Stare kafane se nalazi pred urušavanjem.
Krov propušta vodu, zidovi su počeli da pucaju, grede trema trunu.

Selo Zagrađe nekada (davno) bilo vrlo živo mesto. Pored zaštićene stare kafane, preko puta se nalazila i novija, takođe velika. Treću stranu istog trga ispunjava davno zdžapočeti a nikada dovršeni (čuvena srpska sloga) Dom kulture.
Stotinak metara naviše nalazi se velika crkva, kažu jedna od najstarijih između Zaječara i Knjaževca.
Sada, još samo pedesetak (starijih) duša čini ovo selo živim.

Penjalište raspolaže sa 9 smerova.

Još mnogo puta je rušen i ponovo zidan. Ne postoji dokumentacija o njegovoj srednjevekovnoj istoriji, a priče ga vezuju za Nemanjiće i cara Lazara. Sadašnja crkva je dovršena 1869. godine.