Prethodni dan smo završili u Miletovoj kući u selu Vojnici. Posle odlično prospavane noći budimo se rano i već oko osam smo spremni za pokret. Idemo na Jeremijino brdo iznad Babušnice. Skrećemo na lokalni put u selu Donje Krnjino i posle jedne oštre krivine udesno penjemo se ka vrhu brda.

Šanac na Jeremijinom brdu je tvrđava građena krajem 19. veka u vreme loših odnosa sa susednom Bugarskom. Nije građena kao odbrambena fortifikacija, bila je namenjena skladištenju municije i artiljerijskih oruđa u blizini (eventualnog) fronta. Zatičemo veliki broj odvojenih prostorija sa debelim zidovima, odgore kamufliranih travnatom površinom. Koristimo dobar pogled sa uzvišenja i slikamo okolinu. Ispred tvrđave, od ulaza, pa iz brdo prostire se šuma visokih borova. Prostor meštani koriste kao izletište.

U Babušnici stajemo samo kod škole; ispred škole je grobnica svih partizana koji su učestvovali u oslobađanju Lužnice pri kraju Drugog svetskog rata.

Sledeći cilj nam je Vlasinsko jezero, ali pošto prolazimo kroz Crnu Travu, svraćamo da obiđemo zavičaj naših najpoznatijih pečalbara.

Crkva u Crnoj Travi građena je sredinom 19. veka. Zanimljiva je jer je sa radom prestala početkom 20. veka da bi tek nakon 70 godina, u drugoj deceniji 21. veka ponovo počela da prima vernike. Osim crkve, u centru ove varošice zatičemo i natpis 'Hotel Evropa' na jednoj prizemnoj zgradi oronule fasade. Slušamo priču meštana, u kafiću tačno naspram ove zgrade, ko je sve bio gost i koliko je cenjen bio hotel nekada - između dva rata. Centar nije veliki, obišli smo ga za desetak minuta. Zabeležili smo i ušće reke Čemernice u Vlasinu, a odmah tu i statuu Crnotravka posvećenu svim ženama na čijim je leđima počivao pečalbarski kraj u vreme odsutnosti muške snage.

Izlazimo na Vlasinsko jezero. Prolazimo zapadnu obalu celom dužinom, zaustavljamo se na tri mesta i beležimo panoramu. Najseverniji deo je Vlasina Rid, gde smo zabeležili jedan lep auto kamp. Zaustavili smo se zatim negde posle sredine, kod mesta koje zovu Bratanov Del. Putokaz na proširenju za parkiranje ukazivao da je u blizini osmatračnica. Jedva vidljivom stazom popeli smo se kojih stotinak metara u brdo i (uz malo potrage) našli platformu vidikovca. Spuštamo se na kraju do Okruglice. Ovo je nekada bilo turistički veoma prometno mesto; bar se naslućuje po velikom hotelu sa restoranom koji je sada puka scenografija distropijskog filma. Par kadrova površine jezera je jedino što smo ovde zabeležili.

Nastavljamo kruženje oko Vlasinskog jezera, vozimo putem sa istočne strane, ovaj put malo dalje od obala. Vozimo kroz Vlasinu Stojkovićevu, kroz Klisuru i u mestu Suhi Do skrećemo ka selu Palja.

Za manastir u selu Palja legenda kaže da ga je obišao Sveti Sava na svom (poslednjem) putu za Bugarsku. Manastir čini crkva koja je ne tako davno proširivana, vrlo stari zvonik na kamenoj osnovi, tek završeni savremeno koncipirani konak i - jedan kaluđer. Stara crkva, ovako na poljani izolovanoj od sveta, bez ograde, kapija, cvetnih leja i bilo kakve druge manastirske scenografije, deluje potpuno nestvarno. Slavko je to prvi primetio i morao sam da priznam da je bio u pravu.

U povratku ka Babušnici, zaustavljam auto u Ljuberađi. Jutros, dok smo prolazili, glavna ulica mi je ostavila neki posebni dojam. Sada sam već siguiran da je dovoljno specifična da je vredi zabeležiti i staviti na mapu nepokretne baštine. Samo par snimaka, ulica nije duga, nastavljamo dalje.

Sledi još jedno nepredviđeno zaustavljanje, posle sela Gorčinci sa desne strane se otvorio širok vidik na dolinu koju zatvara pobrđe nad kojim dominira prepoznatljiva silueta planine Golemi Stol.