Danas se koncentrišemo na Novi Pazar.

Prva tačka, groblje Gazilar i jedno turbe iz 18. veka na istom groblju. Zavirili smo i prekoputa, u džamiju Gazilar, veliko i elegantno, novo zdanje sa Islamskim centrom; suviše je malo tradicije i autentičnosti iza nje da bismo je uvrstili u naš spisak znamenitosti.

Krećemo prema centru. U uskoj, pobočnoj ulici prolazimo pored zgrade zatvora i dolazimo do zgrade starog suda. Zgrada na uglu, dominira tesnim prostorom oko sebe, kao i svojom evropskom arhitekturom u odnosu na orijentalnu koja se još, iako samo u tragovima, naslućuje u okolini.

Vozimo se kilometar dalje, do Hadži Huremove džamije. Ulaz u dvorište je otvoren, u samu džamiju nije.Snimili smo oba mala groblja.

Dolazimo do centra i parkiramo auto odmah ispod tvrđave. Damjan plaća parking kartu mobilnim. Broj na koji je poslao uplatu je broj za parking u Raškoj. Greška će nas koštati 700 dinara, pozdrav smo zatekli na šoferšajbni pri povratku (koliko za vašu informaciju).

Dalje idemo peške. Obilazimo staru čaršiju, slikamo lokale u nizu, sedamo na ćevape i kiselo mleko, zatim na kafu.

Odmah na početku, ako krećete sa kružnog toka koji odvaja tvrđavu i čaršiju, nailazi se na Amir-agin han. Divno veliko zdanje, autentični evropski istok. Stoji na početku pešačke zone kao najbolji reprezent kulture ovog podneblja i proteklih vekova, ali! na vratima stoji oglas; kao obična, mala, nikom potrebna kućica, han se prodaje.

Idemo prema muzeju. Preko puta muzeja se nalazi sasvim unikatna zgrada, različita od svega drugog u Novom Pazaru, zaštićena kao Upravna zgrada Uniproma, odnosno Čavića kuća. Pošto je pod sporom, fasada je počela da se kruni, tako da je objekt daleko od svog pravog sjaja koji se, ipak, da naslutiti.

Muzej, naravno, zatvoren. Subotom i nedeljom ionako nema turista.

Pešačimo, zatim, obilazeći pijacu, do Kurt-Čelebijine iliti Svojborske džamije. Veliko, nedavno renovirano zdanje. Imali smo sreću da na ulazu sretnemo čoveka sa kojim smo zapodenuli razgovor. Sused je, vernik, pomaže dobrovoljno u održavanju. Objasnio nam je detalje: ulaz za muškarce desno, skidanje obuće pre ulaska i odlaganje na police po ulasku, pranje ruku i nogu pre prisustva molitvi.

U Isa-begovom hamamu zastajemo da popijemo kafu, odnosno sok. Na svoje iznenađenje, otkrivam da prostor sa stolovima kafića nije jedini u ovom objektu. Pri ranijoj poseti, snimio sam samo taj deo unuitrašnjosti. Sale ulazi u prostor za koji sam smatrao da je isključivo ugostiteljski radni deo. Vraća se sa obaveštenjem da postoji još niz prostorija u tom delu, tako da i sam otkrivam ceo kompleks kupatila, tek sad, pri drugom obilasku.

U pešačkom krugu preostala nam je samo još Lejlek džamija, mala džamija, stotinak metara dalje. Obilazimo nju i vraćamo se do kola.

Na šoferšajbni zakačen pozdrav (opisan ranije).

Obilazimo još i kulu i park na tvrđavi. Kula se renovira. Koristimo priliku i puštamo dron. Nekolko forografija i par kružnih klipova po centru i periferiji grada, sve po potpuno sunčanom vremenu.

Krećemo autom, idemo do Jevrejskog groblja. Ispostavilo se da se nalazi u pomalo neočekivanom kraju, na malom prostoru među spletom uskih, krivudavih ulica, na kosini brda. Nije ga teško naći, ali smo vozili uvereni da nas navigacija 'šeta' kao i mnogo puta ranije. Malo groblje, mali broj spomenika, ali vrlo dirljiva posveta na ulazu.

Pokušali smo da nađemo i Zgradu Mitropolije, zaštičeni spomenik kuture. Ispostavilo se da smo u vozeći neuglednom, uskom ulicom, a ne pogledavši sliku, prošli pored te, omanje kuće i ne primetivši je. Pretpostavio sam da je gps pozicija na mojoj mapi bila (iz nekog razloga) neprecizna, pa smo požurili dalje.

Krećemo nazad, prema Beogradu, sa još jednom planiranom tačkom - etno park (etno selo) u selu Pavlica.

Nebo se potpuno naoblačilo. Uskoro počinje kišica, koja se posle Raške pretvorila u pravi pljusak. Telefonom smo u vezi sa domaćinom, Zoranom Košaninom, koji nas sporednim putevima navodi prema svom imanju.

Uz dva-tri promašena skretanja, po nešto slabijoj kiši, stižemo do domaćinstva na čijem ulazu stoji natpis 'Toplina duše'. Sačekuje nas domaćin, provodi nas kroz svoj park, zatim upoznajemo i celu porodicu. Sakupljeni objekti i ceo ambijent, kao i srdačna atmosfera od prvog momenta, teško da su opisivi rečima; pravi način je neposredni kontakt, odnosno uvid.