Page 2 - Poglavlje

9-2 Mačvanski okrug

Nalazi se na krajnjem zapadu Karakteristično za ok rug
zemlje i graniči se sa Hrvatskom i
Bosnom i Hercegovinom. OBELEŽJA PR VOG SRPSKOG US TAN KA
Površina okruga iznosi 3268 km², a
stanovnika ima oko 330000. Na o vom pod ruč ju o dig ra lo se vi še bi ta ka to kom Pr vog
Okrug čini 8 opština i 228 naselja. srpskog us tan ka. Naj ve ća je bi la na Mi ša ru, na po lju ne da le-
Administrativni centar je Šabac. ko od Šap ca. Kao ve li ka po be da, bit ka je o be le že na ve li kim
o be lis kom i mu zej skom pos tav kom ko ji se na la ze uz glav ni
put. Sto ti nak me ta ra da lje os tav ljen je, kao spo me nik, je dan
od de vet bu na ra iz ko jih je srpska voj ska zah va ta la vo du.
Ve li ka bit ka se vo di la i za odbra nu Loz ni ce, 1810. go di ne,
gde je srpska odbra na o do le la da le ko nad moć ni joj turskoj
Na prethodnoj strani: Tršić, Vukova kuća
voj sci, zah va lju ći ra ni je is ko pa nim šan če vi ma ko ji i da nas
sto je u centru gra da.
Ma nje bit ke vo đe ne su kod Bra ta či ća, na Dub lju i na Svi-
OBELEŽJA VELIKIH DOGAĐAJA leu vi, a li ni su o be le že ne na te re nu. Zna čaj na bit ka se o dig ra la
kod Čo ke ši ne, ka da je dru ži na od 303 rat ni ka iz gi nu la do
Turbulentno područje, kakvo je naše, obilovalo je velikim zad njeg, zadr žav ši tursku voj sku (1500 lju di) da ne pro đe da-
sukobima, a potreba podsećanja na borbu za slobodu i učinjena lje. Od o be lež ja os ta la je uk le sa na pos ve ta u ma nas tirskoj
herojstva porodila je relativno veliki broj memorijala. Od
početka stvaranja naše savremene države do danas imali smo porti i pet ne čit lji vih ka me nih plo ča, zap re te nih u žbu nje na
dva velika ustanka i dva velika i dva manja (oslobodilačka) li cu mes ta. Vr lo ma lo za do ga đaj ko ji je je dan ne mač ki pes-
rata, sa još dva manja kojima se baš ne dičimo. Prvi srpski nik naz vao "srpski Termo pi li".
ustanak, koji je pokrenuo stvaranje sopstvene države, obilovao Iz vre me na pro pas ti us tan ka, os ta la su o be lež ja u se lu Rav-
je bitkama, manjim i većim. Ostale su zapamćene i brojne nje - deo šan ca ko ji su ko ris ti li us ta ni ci sa plo čom na ko joj je
ličnosti kao sposobni or ganizatori, vojsko vođe (vojvode) i he- plan bit ke, plo čom sa pos ve tom i dr ve nom fi gu rom gla ve ši ne
roji. Po broj nosti obeležja možemo reći da je ustanak ostao - Ze ke Bu lju ba še, spo me nik Ze ki i po gi nu li ma 1912-1918 u
dobro ovekovečen. Ipak, obeležja imaju samo najveće bitke, centru se la. Tu je i og rom no, zaš ti će no stab lo hras ta ko ji no si
dok su manje ostale bez ikakave napomene na licu mesta, kao Ze ki no i me.
na primer Drlupa - selo u kome je opaljen prvi hitac. Najveći
spomenički kompleksi su Marićevića Jaruga (Orašac, dogovor OBELEŽJA PR VOG SVET SKOG RA TA
o podizanju ustanka), Radovanjski Lug (ubistvo i prvobitni
grob Karađorđa) i Karađorđev Grad (Topola). Na o vom pod ruč ju su vo đe ne ve li ke o pe ra ci je, pr vo na Ce-
Drugi srpski ustanak se razvijao potpuno drugačijom ru, po tom na Gu če vu i Mač ko vom Ka me nu. I za bit ke na Ce-
dinamikom - malo bitaka i mnogo diplomatije. Osim velikog ru u se lu Te ke riš je izgra đen spo men kom pleks ko ji o buh va ta
kompleksa u Takovu, posvećenog drugom ustanku, veliki spo men kos turni cu, ka pe lu sa fo to -iz lož bom o Cerskoj bi ci,
memorijal je podignut i na Ljubiću, kod Čačka. Najviše ih je bis te kra lja i če ti ri glav no ko man du ju će voj vo de. Na Mač ko-
posvećeno knezu Milošu. vom Ka me nu na la zi se spo me nik is pod ko ga je izgra đe na
Neslavni srpsko-turski sukob iz 1876-1877, Javorski rat, kos turni ca.
ostavio je iza sebe spomenik na Kali polju i groblje sa
spomenikom Majoru Iliću. Još manje uspešan rat sa Na Gu če vu je po dig nu ta spo men kos turni ca u ko joj je, po-
Bugarskom 1885, obeležava zajednička spomen kosturnica red na ših, sah ra njen i iz ves tan broj nep ri ja teljskih voj ni ka; i-
Pametnik iznad Dimitrovgrada koju su postavili Bugari. ro ni ja je da je spo me nik za po če la Austrou garska, to kom krat-
ke o ku pa ci je, za svo je po gi nu le.
Balkanski ratovi, iako su imali svoje junake, retko su
samostalno obeleženi. Veliki rat koji je usledio nije dao U Pr nja vo ru je u porti cr kve po dig nu ta spo men ka pe la sa
vremena da se prethodnim događajima posveti dužna pažnja. kos turni com, ta ko đe i spo me nik dr. Arči bal du Raj su.
Zato pomen stradalima 1912. do 1913. obično ide u sklopu U Krup nju, Bo ga ti ću, kao i u se lu Dub lje po dig nu te su cr-
obeležja kasnijih velikih ratova. kve sa spo men kos turni com, a u se lu Dra gin cu spo me nik sa
Prvi svetski rat je doneo krvave bitke u beogradskom, kos turni com.
kolubarskom i mačvanskom području. Posle rata podignut je i
veliki broj spomenika. Među spomenicima je veliki broj OBELEŽJA DRU GOG SVET SKOG RA TA
kosturnica, kao posledica frontalnih sudara sa velikim
gubicima, ali i pokolja civila na okupiranim područjima. I Dru gi svet ski rat os ta vio je ov de do volj no do ga đa ja za
Najveći spomen kompleks je u selu Tekeriš, na Ceru gde je se ća nje. U Sto li ca ma, gde je sep tembra 1941. u up ra vi rud ni-
izvojevana najslavnija pobeda, a najupečatljiviji su na visovima ka Za ja če odr ža no sa ve to va nje Vr hov nog šta ba NOP, us pos-
i grebenima Mačkov Kamen i Gučevo.
tav ljen je spomen kom pleks, da nas pot pu no za ne ma ren.
Drugi svetski rat je doneo najviše žrtava i najveću posle-
ratnu aktivnost na obeležavanju. Podignuti su brojni zna čajni U se lu Be la Cr kva gde je 1941. puc nji ma na žan da re za po-
kompleksi na područjima velikih ofanziva ili masovnog stra- čeo us ta nak, mes to je gde se sus re će vi še is to rij skih e po ha.
danja. Najveći, Sremski front kod Šida, posvećen je najvećoj Po red op štin ske zgra de i ka fa ne, bis te tri na rod na he ro ja, spo-
frontalnoj bici sa nemačkom armadom. Inače spomenički me ni ka po gi nu li ma 1941-1945, iz jul skog us tan ka, tu su iz
radovi naših najpoznatijih vajara i arhitekata iz ovog perioda, 1914-1915 spo me nik Darku Rib ni ka ru, bol ni ca u ko joj je kao
sasvim slobodno koncipirani, oslobođeni figurativnosti, sestra slu ži la Na dež da Pet ro vić, a iz ra ni jih vre me na cr kva po
ocenjeni su od strane svetskih umetnika kao izuzetno kreativni. ko joj mes to no si i me i ve li ki ka me ni sarko fag.
102