Vodenica ne radi i urušena je.
Na samo desetak metara od vodenice prolazi asfaltni put.
Ovde je nastala priča o Savi Savanoviću, legendarnom srpskom vampiru.
---
Januar 2019: Danas sam pročitao lepu vest - vodenica je OBNOVLjENA i radiće aktivno čim krene sezona meljave.

Mesto je idealno za neki horor film.
Sa svih strana opkoljeno stenovitim visovima, ispod brza, hladna reka preko kamenih gromada, preko objekta se nadvila gusta tamna šuma. Prilaz sa puta strm da strmiji ne može biti - kao silazak u had.
Imali smo sreću da na licu mesta sretnemo dvojicu meštana od kojih je stariji - Miloš Vasić, ispostavilo se, kao dečak radio u ovoj vodenici. Od njega smo čuli puno interesantnih detalja, ali o Savi Savanoviću u njegovo vreme nije bilo priče.

Vidikovac se nalazi, takoreći, u najvišoj tački puta. Čim počne spuštanje, posle jedne veće krivine nailazi se na vidikovac.
Sa drvene platforme vidikovca pruža se pogled na 500 metara niži teren na udaljenosti od pet kilometara. Drina se ne vidi, ali nije daleko od zadnje tačke do koje oko dopire.
Vidik nije preterano širok, otprilike 120 stepeni, ali je izuzetno upečatljiv.

Pronađen je veliki broj nadgrobnih ploča (mramorja), tako da se predpostavlja da po veližini nekropola po brojnosti može biti pandan Mramorju u Perućcu.

Jedan od najčešće fotografisanih objekata na reci Drini.

Vidikovcu se može prići kolima na 400 m.
Ostatak puta vodi kroz jako lepu, ni previše gustu ni previše retku, šumu visokih borova.
Borovi i udaljeni visovi su karakteristika ovog vidikovca.

Na prijatnom je mestu, okolo je gradsko izletište sa koritom reke Rače, betonskim okvirom pretvorenim u bazen. Na ušću sa Drinom - široka šljunčana plaža i drveno-betonske kaskade za izležavanje.
Samo malo dalje je gvozdeni most koji se već može smatrati muzejskim primerkom.

Arheološko nalazište u Višesavi. Na lokalitetu se nalaze ostaci vile rustike evidentirani 1962. godine prilikom istraživanja neolitskog naselja na lokalitetu Kremenilo, stotinak metara zapadno ka Drini.

Pogled iz hladovine na dolinu reke Drine.

Na ovoj lokaciji snimani su kadrovi domaćeg filma Ptice koje ne polete (1997).

Skladna, nevelika zgrada sa karakterističnim tremom nalazi se u mirnoj ulici nedaleko od centra.

Objekt je sada izdeljen na dve celine koje se izdaju kao poslovni prostor. Samo pogledom sa zadnje strane gde dominira visoki suteren stiče se pravi utisak o veličini objekta, sa pročelja deluje prosečno.

Uz jezero postoji nekoliko pontonskih plaža. U okolini su brojne turističke atrakcije.
Najepši pogled na jezero pruža vidikovac na usponu prema Mitrovcu na Tari.

Vodenica je kompletna, ali ne radi.
Problem je poplava iz 2014. koja je spustila rečno korito pa se jaz mora izmestiti za šta opština nije izdala dozvolu.
Stara vodenica koja se nalazila na istom mestu, građena je u prvoj polovini 19. veka.

Predstavlja arheološko nalazište od izuzetnog značaja.
Zbirku čine ploče, slemenjaci i sanduci, a preostalo ih je oko devedest od ranijih oko 200.
Nalazi se blizu centra mesta, izmeću puta i reke.

Reka Vrelo - počinje i završava vodopadom. Kratka i bistra. Izuzetno su zanimljive i male kaskade i brzaci ispod brane mini-hidroelektrane. Pad vode nije visok, ali je obilan. Prava je šteta je što se vodopad može sagledati jedino sa reke, odnosno iz čamca.
Nad samim vodopadom nalazi se prijatan ugostiteljski objekt.

Nalazi se na serpentinama puta koji iz Perućca vodi do Mitrovca na Tari.

Koliko god bio kratak tok ove reke, svaki njen metar je posebno zanimljiv.
Moćno vrelo koje izbija pravo na kaskadne slapove, mirni tok pored uređenog šetališta i velikog kompleksa ribljaka koji se napaja istom vodom, do restorana kroz koji se grana u deltu pre nego što se svom silinom preko vodopada sruči u Drinu.

Nažalost, vodopad na kraju reke se u celini može videti samo iz čamca sa reke.
Šetnja dobro dođe starijima, jer kasnije mogu da se pohvale: "prepešačio celu reku, a nisam se umorio".

Izgrađena je 1792, a renovirana 1828. godine.
Crkva se ističe retko prostanim tremom, ograđenim drvenim zidom do pola visine, i zasvođen lučnim talpama.
Apsida nije polukružna, već je zatvorena sa tri stranice trapezoidnog oblika.

Crkva se nalazi u slabo naseljenom delu sela.
Do crkve se stiže skretanjem sa glavnog puta (43.953577, 19.674576), na uzani asfaltni put, a zatim na makadamski (43.953577, 19.674576), kojim se ide oko 200 m.

Potrebno je samo malo pešačenja kroz šumu. Vrlo širok pogled na bosansku stranu daje kulu sa bedemom odmah preko puta, kao i grad kralja Tvrtka, malo dalje, na grebenu.

Na dve veoma bliske lokacije nalaze se značajne grupe stećaka, po tridesetak, otprilike.
Na ovoj lokaciji skoro svi spomenici imaju sleme i stopu. Po neki su sa dva slemena.

Na dve veoma bliske lokacije nalaze se značajne grupe stećaka, po tridesetak, otprilike.
Na ovoj lokaciji skoro svi spomenici su ravni, samo poneki su urađeni sa slemenom.

Vodenica radi.
Vodenica se nalazi pored samog puta kroz selo, vrlo bizu škole i crkve. Vodenica radi, zgrada je u soludnom stanju, vode ima.

Veliki broj vidikovaca na Tari je velik problem. Pošto se ne može izdvojiti najlepši, moraćete obići bar njih šest. Inače, rizikujete da napravite propust.

Vodenica je kompletna, ali posle smrti vlasnika više ne radi.

Veruje se da je manastir izgradio kralj Dragutin 1275. godine. Predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Bio je centar srpske duhovnosti, prepisivačke književnosti i pismenosti tokom 17. i 18. veka.

Sa vidikovca se pruža pogled na prostranstvo sela Jokići, kao i deo sela Rastište. Na fotografijama su delovi šume u kojima dominiraju stabla Pančićeve omorike.

Penjalište ima ukupno 6 elemenata.

Jedan veći i dva manja objekta uz reku Raču za koje se pretpostavlja da su činili prepisivačku školu.
Pretpostavlja se i trajanje od 16. do kraja 17. veka.

U kanjonu stešnjenom između visokih vrhova, preko krupnog kamenja, u hladovini bujnog zelenila teče žustra rečica.
Jedan mali deo kanjona, na kraju pešačke staze je uređen za boravak izletnika.
Na tom kratkom delu je moguće ići pored reke.

Od manastira smo došli putničkim vozilom, a zatim se spuštali peške, dobrim šumskim putem negde oko 300m.

Izgrađena je oko 1886. godine.
Vodenica je kompletna. Vlasnik je koristi isključivo za svoje potrebe. Ranije je vodeničarska soba bila zasebna, vlasnik planira renoviranje i odvajanje iste.

Zbog izuzetno niskog vodostaja (posle sušnog leta), nismo je mogli videti u radu.

Do vidikovca ima par stotina metara pešačenja uz izvesnu visinsku razliku. Sa vidikovca se pruža pogled na dolinu reke Rače.

Prva od četiri postojeće vodenice na rečici Solotuši, u okviru istoimenog sela.
Sve četiri vodenice su kompletne, s tim što jedna od njih ne radi zbog smrti vlasnika.

Penjalište u 3 bloka ima ukupno 11 smerova.

Uređene planinarske staze - više njih. Uređeno odmorište i informacije na početnoj tački - odmah iza crkve.
Dole na toku rečice objekat za koji je navedeno da je vodenica.
Grad je na vrhu brda, a prema informaciji na tabli do vrha ima preko 1 km, odnosno penjanje traje više od 90 minuta. Staza je obeležena.

Do tvrđave se može stići na tri načina:
- prvi je penjanje pešačenjem od podnožja (Crkva Presvete Bogorodice) koje traje više od sat vremena.
- drugi je kolima sa Kaluđerskih bara na Tari; vozi se makadamskim putem (6.5 km) kojim ne mogu proći sasvim niska putnička vozila; više od dva km je jako lošeg puta; pravac je zaseok Šanik,
- treći je da se prema selu skrene sa pute Bajina Bašta - Užice i zatim na mestu račvanja prati krak puta koji ide uz reku Solotušu; put je uzan ali dobar, a meštani se spremaju da ga presvuku asfaltom; jedina mana je uspon koji traje svih 6 km.

Veliko jezero u centru Nacionalnog parka Tara veoma je razuđeno i sigurno ima mnogo atraktivnih vidikovaca. Mi smo ga samo "okrznuli" sa par fotografija.

Stena izgleda impresivno, četinari oko i na njoj, takođe.
Tek kada se priđe steni, pošto je opkoljena šumom, stiče se pravi dojam o njenoj visini u odnosu na tlo. Stene u celom obimu vertikalne.
Postoji samo usek visine oko 5 m, širok 1 m, kroz koji se može popeti na plato. Plato je više-manje ravan i blago se spušta prema istoku.
Postoje napisi o starom, neistraženom utvrđenju na vrhu brda, međutim, prema rečima meštana istraživanja su vršena, ali bez nalaza koji bi potvrdili postojanje grada ili naselja.

Oko stena je gusta šuma, a plato je obrastao gustom visokom travom.
Ne postoji ni najmanji trag zidanog utvrđenja.